ПЕТ СЦЕНАРИЈА ЗА ФРАНЦУСКУ БЕЗ ВЕЋИНЕ: Левичари од Макрона траже мандат

Француска је мамурна после историјског преокрета који се догодио на ванредним парламентарним изборима.

Фото: AP Photo/Francois Mori/Профимедиа/Илустрација

Овај мамурлук левица је "зарадила" слављем и непроспаваном ноћи после изненадног и неочекиваног тријумфа, крајња десница услед главобоље изазване шоком од губитка "већ добијених" избора, а председнички табор због чињенице да ће у следећих пет година морати да се навикне на кохабитацију.

Према коначним резултатима, левичарски Нови народни фронт осбојио је 182 посланичка места, коалиција око председника Макрона 163, а крајња десница из Националног окупљања 143. За скупштинску већину потребно је 289 гласова, али левица је већ послала поруку да намерава да управља земљом с мањинског владом, онако како је Макронова странка то чинила до сада. Левичари су зато затражили од станара Јелисеја да им понуди мандат.

Највише гласова унутар уједињене левице освојили су крајњи левичари Жан-Лика Меланшона, иако им социјалисти "дишу за вратом", на трећем месту су еколози, а на четвртом комунисти. То, у принципу, кандидује Меланшона за мандатара, али су левичари истакли да ће о свему подробно размислити и свог заједничког кандидата консензусом одредити током седмице.

Меланшонов велики минус је то што га оптужују за антисемитизам у аткуелном сукобу у Гази. На слављеничком окупљању у недељу увече на париском Тргу републике опет се вијорило мноштво палестинских застава. Француски Јевреји су нарочито забринути. Умерене струје у земљи траже личност која би могла да смири страсти, а не да их разбукта. Коначну реч даће, по уставу, председник Макрон, али ће се поводити по демократским начелима, да прихвати ону личност коју је сама истакла победничка струја.

За то време, такође по демократским правилима, досадашњи премијер Габријел Атал је јуче пре подне поднео оставку на ову функцију. Председник Макрон га је замолио да тренутно остане на положају да би озбезбедио стабилност у земљи, и захвалио му се на свему што је до сада учинио.

Реаговали су и из иностранства. У Француској преносе речи портпарола Кремља Димитрија Пескова, да Русија "нема ни наду, ни илузију" око побољшања односа између Париза и Москве, нарочито када се ради о украјинском конфликту.

- За Русију, најбоља би била победа политичких снага спремних да учине напор да се обнове наши билатерални односи. Али, за сада, ни код кога не видимо такву јасно изражену политичку вољу, па не гајимо нарочите наде и илузије у том смислу – преносе у Паризу речи Пескова.

С друге стране, немачка влада је изразила "одређено олакшање јер се нису реализовале ствари од којих су страховали", по речима Стефена Хебештрајта, портпарола Олафа Шолца.

Французи су показали да не желе крајњу десницу. Председник Републиканаца Ерик Сјоти, који се с делом чланства придружио Националном окупљању, истакао је да је шеф државе "на сребрној тацни дао релативну већину Меланшону" и поручио да се ради о "демократском државном  удару". Крајњи десничари су већ прихватили пораз и заузели бусију у опозицији. Иако су остварили много слабији резултат од очекиваног, оволики број њихових посланика у скупштинским клупама до сада није виђен. Марин ле Пен је рекла да је то само одложило њихов долазак на власт.

У супротном табору, левичари су успели да се сакупе "с коца и конопца" да би направили брану крајњој десници, али се у скупштинским клупама ни до сада нису превише слагали. Већ је најављено да ће заседати у различитим политичким групама. Тешко ће се владати, опет декретима или уставном клаузулом без гласања у скупштини која повлачи изјашњавање о поверењу влади. Макрон би скупштину поново могао да распусти тек за годину дана.

Француска је остала дубоко подељена. С једне стране, одахнули су представници културолошки мешовите заједнице који су одвајкада долазили у ову земљу прихвата. Спонтано су, када су сазнали резултат, излазили из метроа и сливали се на Трг републике, неки с бебама у наручју. С друге стране, још су забринутији они који истичу превелики број миграната и лош безбедносни аспект.

Пред Француском је сада пет сценарија за формирање власти, од којих неки улазе у домен научне фантастике. Поред формирања мањинске владе левичара, ту су још и евентуално склапање савезништва између Макронових центристичких либерала и класичних десничара из редова Републиканаца, коалиција "по немачком принципу", техничка влада или институционална криза.

Иако то није у француској политичкој култури, све је више оних који предлажу да се направи политички компромис попут оног у Немачкој, али и који се већ деценијама упражњава у Европском парламенту, да супрутстављене струје умерених левичара и десничара, саставе владу поштујући минимум сопствених и државних интереса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације