ГЛАСАЈУ И ШЕСНАЕСТОГОДИШЊАЦИ: Грађани ЕУ данас бирају нови сазив ЕП
Житељи ЕУ данас на директним изборима бирају нови сазив Европског парламента. Право гласа има око 360 милиона грађана Уније.
У проценама пред гласање, очекивало се да највише гласова добију десничарски народњаци, док су на другом месту по сондажама били социјалдемократе. Најављена је и плима крајње деснице која би могла да заузме друго место, под условом да се уједини.
Међу онима који ће гласати, има и око 2 милиона младих између 16 и 17 година. Шеснаестогодишњаци ће моћи да се изјашњавају у Белгији, Немачкој, на Малти и у Аустрији, а годину дана старији у Грчкој.
Највише ће их, сходно броју становника, моћи да гласа у Немачкој, укупно 64,9 милиона. У Француској, може да се изјасни 49,7 милиона, а у Италији 47. С друге стране, на Малти право гласа има само 369.000 бирача, а у Луксембургу 488.000.
Бира се 720 посланика, 15 више него у претходном сазиву. Избори су започели још 6. јуна у Холандији, дан каснијеС у одржани у Ирској када је започело и дводневно гласање у Чешкој, док се јуче гласало у Летонији, Малти, Словачкој и првог од два дана у Италији. Данас гласају све преостале земље.
Највише посланика у новом сазиву имаће најмогољуднија држава Уније, Немачка, укупно 96. Следи географски највећа Француска са 81 послаником. Италијани ће имати 76 представника, Шпанија 61, Пољска 53, Румунија 33, Холандија 31, Белгија 22, Грчка, Мађарска, Шведска, Португалија и Чешка по 21, Аустрија 20, Бугарска 17, Финска, Данска и Словачка по 15, Република Ирска 14, Хрватска 12, Литванија 11, Летонија и Словенија по 9, Естонија 7, Луксембург, Малта и Кипар по 6.
Ово су десети по реду избори за ЕП. То су, уједно, и једини директни избори у оквиру европских институција. Одзив је, генерално, слабији него за националне изборе. Прошли пут, 2019. године, пред гласачке кутије је изашло 50,7 одсто бирача с правом гласа. Разлике у интересовању за ову врсту гласања су огромне, зависно од земаља: најмање су биле у Словачкој, свега 22,7 одсто, док је у Белгији гласало чак 88,5 одсто, имајући у виду да је у овој земљи излазак на биралишта обавезан.
Европски парламент је главно представничко тело грађана Уније у еворпском законодавном процесу, заједно са Европским саветом, а доноси и директиве и правила. Такође, одобрава буџет Уније, контролише начин на који се користе средства, бира председника Европске комисије и комесаре.
Очекује се да прве процене буду познате одмах иза 20 сати, а пре поноћи и прелиминарни резултати.
У ИТАЛИЈИ НЕ МОГУ МЛАЂИ ОД 25
По земљама разликује се и минимална старосна граница за кандидате. У већини држава Уније она износи 18, али у неким земљама 21, попут Бугарске, Чешке, Естоније, Ирске, Летоније, Литваније, Пољске, Словачке и Кипра. Да би били европосланици, грађани Румуније морају да имају бар 23 године, а у Италији чак 25.
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)