ВЕЛИКА БРИТАНИЈА 2024. ОДЛУЧУЈЕ О СУДБИНИ АСАНЖА: Оснивачу Викиликса у САД прети казна од 175 година затвора

Биљана Ристивојевић

02. 01. 2024. у 09:13

ОСНИВАЧ "Викиликса" Џулијан Асанж ће 20. и 21. фебруара 2024. године имати финално рочиште пред Високим судом у Лондону, након скоро четири године проведене у озлоглашеном британском затвору "Белмарш", што ће највероватније бити последња прилика да буде спречено његово изручење Сједињеним Америчким Државама.

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА 2024. ОДЛУЧУЈЕ О СУДБИНИ АСАНЖА: Оснивачу Викиликса у САД прети казна од 175 година затвора

Фото: АП

Асанжу у САД прети казна од 175 година затвора због објављивања доказа о ратним злочинима које је америчка војска починила у Авганистану и Ираку.

Високи суд ће у фебруару размотрити ранију пресуду Вишег суда донету у јуну 2023. године којом је оснивачу "Викиликса" одбијено право на жалбу.

Судије ће одлучити да ли ће Асанж имати могућност да настави да аргументује свој случај пред британским судовима или ће исцрпети све могућности даље жалбе у Великој Британији и ући у процес екстрадиције.

Уколико суд не буде стао на страну Асанжа, остаје му могућност жалбе пред Европским судом за људска права.

Присталице Асанжа позивају "све који подржавају слободу медија" да им се придруже у Лондону и широм света на протестима у знак подршке оснивачу "Викиликса".

Супруга оснивача "Викиликса" Стела Асанж поручила је да се у последње четири и по године значајно погоршало психичко и физичко стање њеног супруга.

- Уз мноштво доказа који су изашли на видело од првобитног саслушања 2019. године, укључујући извештаје да су високи амерички званичници били умешани у планирање убиства мог мужа, јасно је да је правично суђење на тлу САД немогуће. Прогон овог невиног новинара и издавача мора да се оконча - истакла је она.

Главни уредник "Викиликса" Кристин Храфнсон такође је подржао Асанжа, рекавши да "нема штампе, без заштите права на слободан рад".

- Џулијанов случај је важан. Велика Британија треба да одлучи да ли жели да буде уточиште за слободну штампу или жели да буде саучесник у деградацији једног од основних постулата наше демократије. Ово је последња шанса за судије у Великој Британији да зауставе ово неправедно изручење невиног човека - истакао је Храфнсон.

Док је био на позицији специјалног известиоца УН за тортуру, Нилс Мелцер је објавио извештај о Асанжу, у којем је навео да оснивач "Викиликса" показује "све симптоме који су типични за особу која је подвргнута менталном мучењу".

Он је навео да Асанж пати од "екстремне анксиозности и стресних стања које карактеришу несаница и немогућност опуштања".

- Психичка тортура траје месецима и последица је међународног притиска - истакао је Мелцер.

Прошле године, више од 60 посланика аустралијског парламента позвало је Сједињене Државе да одустану од процесуирања Асанжа, додавши да се случај "отегао на више од једне деценије".

- Погрешно је то што је господин Асанж прогоњен и што му је ускраћена слобода - навели су парламентарци у отвореном писму.

Са друге стране, амерички званичници су одбацили наводе аустралијских посланика.

Државни секретар САД Ентони Блинкен изјавио је да разуме "забринутост и ставове Аустралијанаца", али је додао да је "веома важно да пријатељи у Аустралији разумеју забринутост САД због Асанжове наводне улоге у једном од највећих  цурења поверљивих информација у историји наше земље".

Он је истакао да је Асанж наводно довео у ризик националну безбедност Сједињених Држава.

Џулијан Асанж и "Викиликс" први пут су постали познати широј јавности 2010. године када су на том сајту објављене стотине хиљада тајних поверљивих докумената и дипломатских депеша, што је до данас остао највећи безбедносни пропуст те врсте у америчкој војној историји.

Асанжу у САД прети казна од 175 година затвора на основу Закона о шпијунажи који је усвојен 1917. године у јеку Првог светског рата како би се, између осталог, сузбила критика Сједињених Америчких Држава због уласка у рат и њихових војних активности.

Закон никада раније није коришћен за кривично гоњење новинара или медија који су објавили поверљиви материјал.

Од 2012. године налазио се у амбасади Еквадора где је добио политички азил који је тражио да би избегао изручење Шведској, која га је теретила за силовање, односно изручење САД.

Након смене власти у Еквадору 2019. године, амбасада те земље му је укинула азил а затим га предала британским властима , од када се налази у затвору.

БОНУС ВИДЕО: "ЈЕДИНО МЕСТО ГДЕ СЕ МОЖЕМО ОПУСТИТИ": Породице у Гази предах од рата траже на морској обали

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.

18. 12. 2024. у 17:42

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.

18. 12. 2024. у 17:25

Коментари (1)

ЈЕЗИВО: Последњи минути живота Јаниса Тиме снимљени камером, после овога се убио (ВИДЕО)