МИГРАНТИ ИЗАЗВАЛИ КРИЗУ МАКРОНОВЕ ВЛАСТИ: "Десничарски" закон о странцима узбуркао француско друштво

Закон о мигрантима добро је уздрмао француску владу и политичку позицију председника Емануела Макрона, иако се власт труди да релативизује читаву ситуацију. Због свега је оставку поднео и министар здравља Орелијан Русо.

Фото: Горан Чворовић

Нацрт који је недавно национална скупштина одбила да разматра, и који је власт "прогурала на мала врата" кроз мешовити одбор скупштине и сената, добио је јачи десничарски облик, после чега се у изгласавању придружила и екстремна десница, а то је изазвало праву пометњу у левом крилу Макронове странке.

Истовремено, шесторо министара левичарске оријентације у центристичкој Влади Елизабет Борн састали су се да размотре насталу ситуацију. За сада, регистрована је једна оставка, али која има значајну тежину јер је Орелијан Русо претходно био шеф кабинета премијерке Елизабет Борн и близак Јелисејској палати. Индикативно је да за нови закон није гласала чак четвртина посланика владајуће странке, док су "за" били сви посланици "Националног окупљања" које у скупштини предводи Марин ле Пен. То су јасни знаци политичке кризе у земљи.

Власт истиче да би закон прошао и без гласова крајње деснице, имајући у виду да су претходно поручили да га неће усвојити ако им буде била потребна ова врста помоћи, с обзиром на то да немају апсолутну већину. Али рачуница није баш тако једноставна. Да су се истомишљеници Марин ле Пен суздржали, текст би, истина, био усвојен, али не би прошао да су гласали против. Влада каже и да су неки посланици владајуће странке одустали од подршке због тога што је "Национално окупљање" најавило да ће да гласа "за", али то онда поставља питање да ли се гласа за суштину или из принципа. Све ово уједно показује и колико је странка Марин ле Пен и даље изопштена из демократске сфере одлучивања, иако су њихови посланици регуларно изабрани.

Крајњи десничари узвикују да су због усвајања закона извојевали идеолошку победу, али их је портпарол Владе Оливије Веран оптужио за "интелектуалну крађу", мада је чињеница да су многи прерогативи који Марин ле Пен годинама заговара пронашли место у новом закону. Веран је такође поручио странцима да не треба да помисле да нису добродошли. Али тешко их је, са таквим законом, у то убедити.

Нови закон олакшава боравак потребне радне снаге. С друге стране, отежава спајање породице, продужава рок за приступ социјалној помоћи чак и за оне који регуларно бораве, а укида и аутоматско стицање француског држављанства по пунолетству за децу странаца рођену у Француској, која ће сада морати да подносе захтев уз чист судски досије. Левица истиче прављење разлике међу људским бићима и каже да је то један од најдискриминаторнијих закона, као и да се још од почетка 19. века и Наполеона према деци није тако поступало. Зато из ове политичке формације позвају председника да не прогласи закон.

Премијерка Борн је признала да су неки делови закона неуставни, али да не доводе у питање француске вредности. Процену Уставног савета тражиле су левичарске странке, а портпарол Веран је поручио да ће се то и догодити. Навео је и да је прича о закону завршена и да треба прећи на друге теме. Али то ће бити тешко с оваквом поделом. Због свега, председник Макрон је за синоћ најавио обраћање нацији.

САГЛАСНОСТ У БРИСЕЛУ

Подударношћу календара, ЕУ је јуче ујутро, после целе ноћи већања, пронашла сагласност за реформу мигрантске политике, а ова одлука је оцењена као "историјска". Између осталог, избеглице ће се сакупљати у пријемним центрима у првим државама у које уђу, као што су Грчка или Италија, где ће се вршити тријажа. Они који долазе из сигурних земаља и немају реалне изгледе да добију азил, неће моћи да напусте сабирни центар, а имају рок од 3 месеца да добију одговор. Заузврат, остале чланице ЕУ ће биће солидарне, тако што ће прихватити 30.000 избеглица сваке године и финансирати њихов прихват. Организације за заштиту људских права истичу да је овакав закон суров. Мере сада треба формално да одобри Европски савет, али о томе мора да се изјасни и Европски парламент.

МИГРАНТИ ЈАЧИ ОД ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА

Светска банка је саопштила да су мигранти из света у своје мање развијене земље, углавном породицама, послали чак 699 милијарди долара током 2023. године, што је за око 4 одсто више него лани. То је за 250 милијарди више од директних инвестиција и представља највећи прилив новца у тим земаљма, што се сагледава као нови феномен у светској економији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације