НЕПОЖЕЉНИ И СОРОШЕВИ ФАКУЛТЕТИ: После фондације америчког милијардера, Москва "прозрела" и његов универзитет

ГОДИНАМА траје поступак "чишћења" Русије од институција америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороша (93).

Фото: ЕПА

Фондација овог контроверзног бизнисмена који се више бавио политиком него бизнисом, тачније, Фонд за отворено друштво и истоимени институт, стављени су на црну "листу за заустављање" страних невладиних организација, још 2015. а пет година касније, Москва је протерала Ванесу Коган, директорку једног од Сорошевих пројеката "Стичинг џастис инишатив".

Њена активност на претежно муслиманском подручју довела је до тензија са локалним лидерима, попут Рамзана Кадирова, лидера Чеченске Републике. Сада је на реду Сорошев универзитет, за који у Кремљу кажу да нема шта да тражи у Русији.

Како се наводи у образложењу одлуке, такозвани Централноевропски универзитет(ЦЕУ), основан 1991. године, промовише антируску политику. Ова високошколска установа више је фокусирана на дискредитацију руског политичког руководства и Специјалне операције у Украјини, него на образовну делатност, прецизира се у образложењу.

Предавачи на ЦЕУ, посебно су, годинама, инсистирали на потирању истине о Другом светском и Хладном рату, као и на наметању америчког начина мишљења Западној Европи и нарочито студентима у Русији. ЦЕУ се најдиректније ставио у службу америчког председника Џозефа Бајдена који позива на стварање новог светског поретка, заснованог искључиво на америчким вредностима. Мађарска је већ забранила ЦЕУ, а сада то чини и Русија, која је дошла до закључка да је и ова Сорошева институција у служби исте глобалистичке политике као што су то Фонд отворено друштво и Институт за помоћ отвореном друштву, које је Москва негативно оценила још пре осам година.

- Откривено је да активности Фонда и Института за помоћ отвореном друштву представљају претњу темељима уставног поретка Руске Федерације и државној сигурности - саопштио је тада тужилац.

Русија тада није понудила додатно објашњење за одлуку, али је Сорош годину касније, више пута позивао Запад да осигура пакет финансијске помоћи за Украјину у износу од 50 милијарди долара да би се, како је рекао, "нација заштитила од агресивног суседа".

Сорош је Фонд отвореног друштва почео да финансира 1979. године пошто је његов инвестициони фонд досегао вредност од 100 милиона долара, а лично богатство четвртину те суме. Своју активност, започео је стипендирањем Јужноафриканаца под апартхејдом. Сорошева мрежа фондација које наводно пропагирају људска права, слободу изражавања, јавно здравство и едукацију, у међувремену, проширила се на 70 земаља света.

Фондација Отворено друштво (ОСФ) објавила је летос да планира повлачење из дела својих активности у ЕУ, а пажњу преусмерава на друге крајеве света, као што су Западни Балкан и постсовјетске земље. Организација, која годишње додељује око 1,5 милијарди долара широм света, наставиће да финансира програме у Европи, укључујући Украјину, Молдавију, Киргистан и Западни Балкан, путем националних фондација.

У јуну је најављено да ће Сорош своју Фондацију, вредну 25 милијарди долара, предати сину Алеxандру, а у јулу су представљени планови за отпуштање 40 одсто запослених широм света, "у склопу стратешких промена".

Препоручујемо

Свет

2 7

"НЕЋЕ МЕ ПОБЕДИТИ РАЗМАЖЕНИ ДЕГЕНЕРИК": Трамп упутио оштар одговор Сорошевом сину

18. 09. 2023. у 21:57

Свет

0 2

"ХОЋЕ ДА УНИШТИ ЗАПАДНУ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ": Маск оптужио Сороша, пале тешке речи

18. 09. 2023. у 16:38

Свет

0 3

СОРОШ ГРАДИ "НАТО ПЛУС": Инструмент политике коју финансирају САД, Фондација за отворено друштво

08. 09. 2023. у 07:00

Свет

0 0

СОРОШ ШИРИ РЕСУРСЕ НА ДРУГОЈ АДРЕСИ: Одлазак фондације америчког милијардера из Европе уздрмао Стари континент

30. 08. 2023. у 11:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације