МЕЈНСТРИМ МЕДИЈИ У АМЕРИЦИ ПЛАШЕ СЕ НОВЕ ПОБЕДЕ ТРАМПА: Интервју - Симор Херш, легенда америчкој истраживачког новинарства

ЧОВЕК чији потпис не воле да виде глобалисти и њихови "сателити", којима је циљ да планету прекроје по својим замислима, Симор Херш (86) никада не даје интервјуе.

Фото Profimedia

Овај амерички истраживачки новинар, овенчан Пулицеровом наградом, пристао је, ипак, да одговори на питања "Новости". На његову одлуку да направи преседан, кључно је, каже, утицала чињеница да наш лист данас слави 70. рођендан.

Искусни новинарски вук који деценијама иде на ветрењаче, Дон Кихот професије, чији се посленици годинама боре за њено достојанство и опстанак, истиче у разговору за наш лист да рат у Украјини не може бити готов без мировног споразума и да је у својим текстовима цитирао људе који говоре да, у том оружаном сукобу, Кијев не може да победи. Одбацује, међутим, тврдњу да је "прогласио" победу Москве, што су сви светски медији пренели, цитирајући њега и његове изворе у круговима америчких обавештајаца.

Позивајући се на неименовани извор, тврдите да је одлуку о минирању "Северног тока 2" донео лично председник САД Џозеф Бајден, јер се плашио да ће Владимир Путин придобити Немачку, а потом и Пољску, а Америка изгубити примат у Европи. Бела кућа је то категорички одбацила, а неки су вас прозвали "адвокатом Русије"?

- Који, где и чији људи ме зову "адвокатом Русије"? Изнова и изнова сам изјављивао у својим извештајима да је упркос свим провокацијама, руски председник Владимир Путин погрешио што је започео рат.

Фото АП

Наводите да делови ЦИА сматрају да је немачки канцелар Олаф Шолц од почетка био свестан планова за саботирање гасовода. Да ли сте још увек добродошли у Немачку?

- Ово питање ми звучи "лабаво". Рекао сам да неки људи у обавештајном свету мисле или сумњају да је Шолц морао да буде свестан америчког планирања, али никада нисам рекао да било ко у обавештајној служби то зна. Што се тиче сумње да ли сам добродошао у Немачку, шта за име света то има са мојим извештавањем? Наравно да бих био добродошао, имам тамо много пријатеља и многе у свету новинарства, које познајем деценијама.

Објавили сте да шеф Беле куће добија непотпуне обавештајне податке о украјинском сукобу, односно да, "како вам је речено, неки од најбољих обавештајних података о рату не стигну до Бајдена". Најбољи подаци, за кога?

- Да сам навео које конкретне податке имам и одакле потичу, ја бих, можда, угрозио оне који су са мном разговарали.

Група европских земаља на челу са Пољском, која укључује балтичке и источноевропске земље, тајно позива украјинског председника Владимира Зеленског да прекине сукоб, чак и по цену његове оставке, написали сте на платформи "Сабстек". Пошто не пристаје на то, Зеленски губи подршку комшија, што се сада у многим сегментима доказује. Како видите даље догађаје у односима Пољске и Украјине?

- Није битно шта ја мислим. Јасно је, не само из мог извештавања, да постоје озбиљни проблеми између руководстава Пољске и Украјине, делимично проузрокованих избегличком кризом.

Неке од колега ваше тврдње називају "танким", јер се ослањате само на један анонимни извор, а јавно су вас због тога критиковали немачки медији. Како такве критике утичу на вас?

- Свакодневно су америчке и светске новине пуне информација из извора који се не могу именовати. Почео сам да пишем критички о америчким војним стварима касних шездесетих година прошлог века. Најлакши начин другима из моје бранше да се суоче са мојим информацијама је да ме оптуже да су моји извори анонимни. Неки, попут мене, имају стварне инсајдерске информације, а неки немају.

Да ли верујете да ће истина победити? Инспирисали сте, на пример, немачки јавни сервис ЗДФ да пише о "тишини после експлозије гасовода" и да се позабави питањем зашто резултати истраге нису објављени месецима након хаварије на Балтику.

- Нисам знао да је ЗДФ тако написао, али имајте на уму да други велики немачки медији настављају да пишу о јахти која је била одговорна за транспорт ронилаца до и од цевовода дубоко у Балтичком мору. Познато је такво роњење, на енглеском језику користи се појам "техничко роњење", укључује употребу специјалних бродова које купују војска и приватне фирме за подводну изградњу. Можете их наћи на интернету, где се оглашавају. Имају ременице, дизалице и огромнe чекрке. Ниједан такав брод не изгледа као јахта дужине 15 метара.

Да ли се плашите за свој живот, јер ваши текстови отварају очи свету, а неки од најутицајнијих људи на планети желе да оне остану затворене?

- Не.

Да ли сте дошли у сукоб са глобалистима не само на папиру, већ у стварности? Да ли вам неко прети?

- Не.

Како видите глобалну и новинарску слободу када сте, са таквом репутацијом водећег члана високо цењене новинарске елите, "осуђени" на "медијске катакомбе", далеко од мејнстрим медија?

- У, баш катакомбе... ја сам објављујем на порталу "Сабстек", доступном широм света.

Имам бриљантног уредника који уређује моје чланке у двонедељнику "Лондон ривју оф букс" (водећи европски магазин за културу и идеје), "факт чекера" (провера чињеница) који је годинама радио са мном у "Њујоркер магазину", прворазредног адвоката за клевете, рачуновођу и публику широм света. Мој успех, ако се тако може назвати, резултат је неуспеха великих медија у Америци који не раде свој посао, а то моје уверење многи деле.

У суштини понашања америчких мејнстрим медија је страх од још једне победе Доналда Трампа на изборима, или неког, са његовим политичким ставовима.

Фото Profimedia

Репортерска легенда

ЈАВНИ радио-сервис Дојчландфунк о Симору Хершу пише као о репортерској легенди која је открила масакр у Ми Лају током вијетнамског рата, као и мучења затвореника у ирачком затвору Абу Граиб, које су починили амерички војници. Дојчландфунк додаје да је Херш последњих година објављивао и текстове који су били "знатно критиковани" и да је оптуживан за "наводну блискост са сиријским режимом и руским руководством".

Деценијама, Херш је откривао америчке злочине и своје налазе објављивао, између осталог, на страницама "Њујорк тајмса" и "Њујоркера", где је писао и о питањима националне безбедности. Каријеру је започео као полицијски извештач за градски новинарски биро у Чикагу 1959. године, а затим је радио за публикације Јунајтед прес интернешенел у Јужној Дакоти и новинску агенцију Асошијетед прес.

Накратко је направио паузу од новинарства да би се бавио политиком. Током председничких избора 1968. године, био је секретар за штампу у кампањи демократског сениора Јуџина Макартија. Али убрзо потом, вратио се извештавању. Као фриленсер, покривао је Вијетнамски рат.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације