РАТ КОЈИ ТРАЈЕ 75 ГОДИНА: Хронологија арапско-израелског сукоба, све је почело 1948...

СВЕ време од настанка Израела, маја 1948, до наших дана, мањим или већим интензитетом, постоји сукоб Палестинаца, односно Арапа и Израелаца, уз бројне жртве.

Фото: АП

Заправо рат је на простору оног што је била британска мандатна територија Палестина вођен већ од одлуке, под окриљем ОУН, да се догоди подела на арапски и јеврејски део 29. новембра 1947. Ту одлуку Јевреји су прихватили, док су је Арапи одбацили. Отуда, прва фаза је био сукоб унутар до тада британске Палестине између Арапа и Јевреја. Инциденти су се догађали и у међуратном периоду, током британске управе.

Потом, како је Израел 14. маја 1948. проглашен, одмах је уследио напад арапских земаља. Тај рат који Израелци називају Ратом за ослобођење, окончан је, уз тешке жртве, победом Израела. Палестинци су заузели став да не признају одлуку ОУН из новембра 1947, о подели Палестине на арапски и јеврејски део, у чему су их подржале и друге арапске земље.

Израел су тада напали, осим палестинских Арапа, Египат, Сирија, Јордан (тада Трансјордан), Ирак, Либан, чак Јемен. Са севера напали су Сирија и Либан. Јордан и Ирачани напали су са истока пут Јерусалима. Египатске трупе, њих приближно 12.000 напредовали су са југа.   

FOTO: Tanjug/AP

Јевреји су тада располагали са око 35.000 људи под оружјем. У доцнијој фази са 60.000.

Јордану је успело да заузме стари Јерусалим, Египћанима Газу, Берсхеву, простор Негева. Ситуација новоуспостављене државе Јевреја чинила се безизлазном.

Пошто су ОУН обезбедиле примирје 11. јуна, Израел се реорганизује, набавља оружје. Главни извор био је Совјетски Савез. У време рата 1948. Израел се одбранио захваљујући совјетском наоружању, пошто су западне земље компликовале или сасвим онемогућиле набавку наоружања новонасталој држави Јевреја.

Коначно у другој фази рата, Израелцима је успело да превладају, што ће довести до цепања међу Арапима. У борби је најдуже остао Египат, који је тек после пораза у Гази крајем децембра 1948. прихватио примирје. Прекид ратних дејстава потписан је 24. фебруара 1949. Јордан је тада припојио простор познат као Западна обала, а Газу Египат. Израел је увећан за 3.400 км квадратних.

Последица је, међутим, било и масовно пресељење становништва. До 900.000 Арапа напустиће Палестину, а убрзо затим почиње широко насељавање Јевреја из арапских земаља, од Марока до Ирака. Њих око милион настаниће се у Израелу. У рату је погинуло око 6.000 Јевреја и око 8.000 Арапа.

Фото: Танјуг/АП

До Суецког рата 1956. дошло је због намере Насера да национализује Суецки канал. Британија и Француска имале су за циљ да обезбеде канал у њиховом власништву и надаље. Французима је рушење Насера било битно и због слабљења подршке Египта покретима за деколонизацију у Алжиру, Мароку, и другде. За Израелце, међутим, најважније је било да се у Египту растуре кампови из којих долазе терористички упади у Израел, распоређени углавном уз границу, највише у Гази. Следили су десанти у зону канала и на Синај. Израелском офанзивом заповедао је Моше Дајан, последњих дана октобра 1956. Британци и Французи десанте врше 5. новембра. Пошто ни службени Вашингтон није подржао колонијалну авантуру Лондона и Париза, следила је одлука ОУН, и повлачење европских сила. Израел је остао усамљен према Египту. Канал је остао затворен до 1957. Потом остаје Египту, што је и била основна тежња председника Насера. Но египатска војска је имала знатне губитке, посебно је страдало ваздухопловство.

Суецки рат 1956. у извесном смислу је био преломан. Од тада, Израел је доживљаван као савезник Запада на Блиском истоку. Што у време настанка није деловало извесно. Постоји и сличност између Суецког рата и Јом Кипур рата 1973. У оба случаја и Израел и Египат су у извесној мери изашли као победници. Египту је успело да овлада Суецким каналом, а Израелу да обезбеди нормално коришћење поморских линија, посебно је важан био Тирански мореуз, иначе би Акаба била затворена лука.

Пре Шестодневног рата 1967. годинама су се догађали озбиљни сукоби на граници са Сиријом и Јорданом. Дамаск је подржавао упаде палестинског Фатаха, следиле су потом одмазде. Размене артиљеријске ватре па чак и ваздушни дуели са Сиријцима нису били реткост. Један од разлога сукоба било је и неслагање око располагања водама реке Јордан. Египат током маја 1967. прикупља трупе на Синају. Каиро потом тражи одлазак снага ОУН, затим блокира пролаз израелским пловилима у Тиренском мореузу.

Пошто се догодио споразум Египта и Јордана 30. маја, влада у Тел Авиву, одлучује се на превентивни удар како би спречила рат на три фронта у инфериорној позицији. Петог јуна 1967. Следе удари Израелаца по египатским, јорданским, сиријским, ирачким ваздухопловним базама, укупно на 23 локације. Ваздухопловство противника је тиме уништено. После успешних дејства према Египту, заузимања Синаја, пораза Јордана око Јерусалима, Израел се концентрише против Сирије. Шетодневни рат је окончан 10. јуна. По његовом окончању Израел је контролисао четири пута већи простор од оног гарантованог 1947. Не само да је у руке Израелаца доспело Синајско полуострво, све до самог Суецког канала, потом Голанска висораван у Сирији, него и сам Јерусалим.

Foto: Фото Танјуг/АП

POGLEDAJ GALERIJU

Погранични сукоби наставиће се и надаље, попут артиљеријских дејстава Египта на Суецком каналу 1968/1970. Нису изостале ни одмазде.

Паралелно, покушаји владе у Аману да колико толико нормализују односе са Израелом довешће до терористичких активности Палестинаца у Јордану, познатих као Црни септембар. Покушали су и да убију краља Хусеина. Јордански краљ Абдалах је већ пао као жртва палестинских терориста јуна 1951. Септембра 1970. отели су пет авиона. Уследио је грађански сукоб у Јордану у који се на страни Палестинаца умешала и Сирија. Краљ Хусеин је из тог рата изашао као победник тек наредне године.  

Јом Кипур рат догодио се октобра 1973. Египат и Сирија напали су тада Израел остваривши  у почетним данима рата значајне успехе. У нападу на Израел учествовала је, као и у претходним ратовима, коалиција арапских земаља. Осим Египта и Сирије, биле су присутне трупе Ирака, Сауди Арабије, уз подршку Алжира, Јордана, Либије, Кувајта, Туниса, Марока, Судана, чак и Кубанци.

Фото: АП

Напад је почео око 14.00 часова 6. октобра 1973. паралелно са севера, односно североистока на Голану, и на југозападу на Суецком каналу. Бар-Лев линија на каналу пробијена је и Египћани су ушли унутар Синајског полуострва. На Голану, Сиријци, ојачани Ирачанима и Саудијцима успешно су напредовали готово до границе пре рата 1967. У Израелу је уследио шок, не само да су противници успешно напредовали, него су губици међу Израелцима били веома озбиљни. Противудар израелских оклопних јединица који је уследио на Синају у правцу Исмаилије, доживео потпуни фијаско. Израелу је било потребно пет дана да спроведе потпуну мобилизацију.

Преокрет је остварен прво на фронту против Сирије. До 14. октобра Израелци су на Голану поново били на позицијама са почетка ратних дејстава уз извесна померања у дубину сиријске територије. Одмах потом пажња Тел Авива је усмерена на Синај. Клин оклопних јединица Израела пробија се преко Суецког канала пошто је установљена слаба тачка у распореду египатских трупа. Била је то замисао генерала Ариела Шарона. Пошто је мостобран обезбеђен, Израелци окружују на афричкој територији 3. армију Египта, крећући се пут Суеца. Био је то преломни момент Јом Кипур рата. Наиме, пошто су се египатске снаге налазиле одсечене на Синајском полуострву, Каиро је остао небрањен. Зараћене стране су прихватиле прекид ратних дејства 25. октобра. Израел је прихватио повлачење са Синајског полуострва. На северу, разграничење према Сирији је враћено на стање постигнуто ратом 1967. Што је значило да је Израел задржао животно неопходну Голанску висораван, одакле се земља највећим делом снабдева водом.

Суштинска разлика у односу на Шестодневни рат 1967, била је чињеница да октобра 1973. Израел није превентивно дејствовао, како је било 1967. И Моше Дајан, прослављени командант у претходним ратовима, и Голда Мејер, на сваки начин су настојали да не буду оцењени као изазивачи рата.

Коначни споразум донео је и признање Израела од стране званичног Каира. Уз бурно негодовање других арапских земаља. Председник Садат убијен је атентату 1981. управо на годишњицу рата.

Фото Танјуг/АП

Палестинци су, немоћни да поразе Израел у ратним сукобима, прибегли тероризму. Осим упада на простор Израела, углавном у пограничне кибуце, почеле су отмице авиона, као јуна 1968 (лет Ел Ала на релацији Рим - Тел Авив). Потом августа 1970. у Јордану. Године 1972. септембра, палестински терористи упадају у олимпијско село у Минхену и отимају израелске спортисте. Јуна 1976. отет је авион Ер Франса и коначно преусмерен према Уганди. Следила је спектакуларна акција ослобађања, операција Ентебе, или Јонатан, израелских тајних служби, уз минималне жртве.

Отмице аутобуса у Авив Мишаму 1970, рушење зграде у Кирјат Шмони 1974. Или школе Малот кибуцу имале су за последицу бројне цивилне жртве. Упамћена је и отмица брода Акиле Лауро 1985. Израелци им такође нису остајали дужни, следиле су одмазде.

Осамдесетих, бројност Палестинаца у Либану дестабилизоваће у потпуности ту земљу која је претходно важила за пословно и банкарско средиште Блиског истока, називана је Швајцарском Блиског истока. Последица ће бити и грађански рат.

Бројни упади из Либана у Израел, као и терористичке активности у Либану, довешће и до уласка трупа Израела у ту земљу. Разорена је амбасада САД у Бејруту. У том периоду неретко се догађају и самоубилачки напади. Сматра се да их је од 1983. до 1999. било педесетак.

Најборбеније терористичке групе су Хамас, Исламски џихад, Бригада мученика Ал Аксе. Хезболах је такође борбен али понешто рационалнији.

Хамас је сунитска, како се представља, антиционистичка организација, терористичка група. Заправо је огранак египатског Муслиманског братства, са средиштем у Гази.

Палестински Исламски џихад има сличне идејне основе. Израстао је из истоветне египатске организације седамдесетих. Постоји сукоб са знатно јачим Хамасом.

Бригада мученика Ал Аксе настала је на Западној обали после 2000. То је заправо коалиција више оружаних група. Извели су низ терористичких акција. Као лидера су у почетку истакли Јасера Арафата. То је мање верско-фундаменаталистичка, а више политичка група израсла из Фатаха, изворно леве револуционарне организације.

Хезболах је либанска, строго шиитска група, која је, верује се, битно утицала на повлачење израелских трупа из Либана 2000. Обликована је 1982. Иза њега стоји Сирија, вероватно и Иран. Има војно крило, али и низ других активности, медије, школе, болнице. Делују углавном ракетама по Израелу. У принципу су противници метода бомбаша самоубица.

БОНУС ВИДЕО: ГАЗА ПОД БОМБАМА: Израел лансирао ракете - Велики ваздушни напад у току ноћи

Препоручујемо

Друштво

1 1

"ОВДЕ НЕ МОРАМ ДА БЕЖИМ, СИГУРНИЈИ САМ..." Исповест Србина који је 23 године живео у Израелу

09. 10. 2023. у 13:01

Свет

0 4

МОГУ ЛИ СУКОБИ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ УТИЦАТИ НА РАТ У УКРАЈИНИ: Ево шта кажу из Кремља

09. 10. 2023. у 12:03

Познати

0 0

КРАТКА РОМАНСА: Предојевић сломио срце нашој познатој глумици "Срђан је избегавао и игнорисао" (ФОТО)

08. 10. 2023. у 12:31

Познати

0 0

САШИ ОТКАЗАЛИ КОНЦЕРТ У ХРВАТСКОЈ: Огласили се организатори - "Мештани нису били задовољни избором певача"

08. 10. 2023. у 11:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације