ХИЉАДУ И ТРИСТА КИЛОМЕТАРА НОВИХ ТЕНЗИЈА: Шта се мења на светској геополитичкој сцени уласком Финске у НАТО?

ЕВРОПА и свет су добили хиљаду и триста километара нових тензија.

Фото: Пиксабеј

Експресним уласком Финске у НАТО, за толико се повећала заједничка граница између Русије и Северноатлантске алијансе, а то у данашња времена значи и за толико увећану опасност од могућих директних сукоба, у светлу измењених геополитичких односа.

Земља која је од Русије стекла независност тек 1917. године, и која је баш због тога, и осетљивих веза с Москвом, дуго представљала тампон-зону у Хладном рату, одлучила је, у контексту рата у Украјини, да потражи "заштиту" у окриљу НАТО, прибојавајући се да би историја могла, можда, поново да се прекраја, иако одавно више не постоје никакви територијални спорови. Нарочито су се уплашили речи "денацификација". Исто то учинила је и Шведска, која, за сада, због блокаде Турске, седи у чекаоници Алијансе.

Односи Хелсинкија и Москве су у последња два века увек били под лупом, још од када је цар Александар Први у контексту Наполеонових ратова,  у рату са Шведском краљевином 1809. припојио Финску. Аутономно финско војводство је касније, на размеђи 19. и 20. века прошло кроз период русификације, што је довело до значајног захлађења између два народа. Закратко, дошло је до отопљавања, чак су и жене добиле право гласа, али је нови период затегнутости наступио 1908. Царска Русија није била задовољна тиме што многи комунисти ту налазе уточиште. У Финској су се, између осталог, први пут срели Стаљин и Лењин.

Коначно, Финска је прогласила независност 1917, али је ту одлуку платила грађанским ратом који је трајао више месеци и у коме су "Бели", уз помоћ Немачке, победили "Црвене" који су имали подршку Совјета. СССР је признао Финску 1920. у којој је комунистичка партија била забрањена десет година касније.

Лого

Чим је избио Други светски рат, Руси су од Финске затражили да им уступи полуострво Ханко, због изградње морнаричке базе, а када је Хелсинки то одбио, Русија је напала Финску у тзв. Зимском рату који је трајао три месеца. После Другог светског рата, Финска је била приморана да Совјетском савезу уступи појас Петсамо, после чега је изгубила излазак на Артичко море, а Норвешка добила диркетну границу с Русијом. Финска и Русија су 1948. потписале споразум о пријатељству, сарадњи и асистирању који је остао на снази све до 1990. године и који је уређивао специфичне односе између две земље.       

Као неутрална земља и својеврсна тампон зона, Финска је и одабрана да се у њој одржи прва међународна конференција за безбедност и сарадњу 1975. године, окончана Завршним актом из Хелсинкија, који и данас служи као референца.  

Сада се, уласком у НАТО, односи Финске с Русијом из основа мењају. Хелсинки, чак, намерава да десет до двадесет одсто границе с Руском федерацијом одвоји металном оградом.  Свако размештање оружја или евентуални инциденти дуж те нове границе између НАТО и Русије прете да додатно подгреју ионако запаљиву ситуацију у Европи и свету.

Препоручујемо

Свет

0 2

ШТА ДАЉЕ? Само једна држава може НАТО-у отворити врата да Русе сатера у ћошак

04. 04. 2023. у 16:16

Свет

2 0

"ПАЖЉИВО ЋЕМО ПРАТИТИ ШТА ЋЕ СЕ ДЕШАВАТИ У ФИНСКОЈ..." Кремљ о ширењу НАТО-а

04. 04. 2023. у 12:39

Свет

9 22

ЖЕНСКО ЛИЦЕ РАТА: Феминистички милитаризам

12. 03. 2023. у 22:40

Свет

0 2

ЗАХАРОВА: Европа је "угасила" када је дозволила Вашингтону да управља њеном политиком

12. 03. 2023. у 17:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације