Свет

САВЕТНИК У ДОБА ДВОЈИЦЕ АМЕРИЧКИХ ПРЕДСЕДНИКА - КАКО РЕШИТИ УКРАЈИНСКУ КРИЗУ: Време је да Вашингтон размотри директне преговоре са Москвом

П. З. С /nationalinterest.org

07. 01. 2023. у 18:26

ЗА окончање рата у Украјини у блиској будућности, Вашингтон ће морати да преговара директно са Москвом. Што пре то уради, то боље.

САВЕТНИК У ДОБА ДВОЈИЦЕ АМЕРИЧКИХ ПРЕДСЕДНИКА - КАКО РЕШИТИ УКРАЈИНСКУ КРИЗУ: Време је да Вашингтон размотри директне преговоре са Москвом

А ако Бајденова администрација не жели да предузме овај корак, можда републиканци коначно могу да покрену спољну политику која се разликује од политике демократа.
Бајденова администрација верује да је Украјина била добро питање за њу, помажући да се прикрије америчко понижење у Авганистану и друга разочарења широм света, сматра Christian Whiton (виши саветник Стејт департмента у доба администрација Џорџа В. Буша и Доналда Трампа).

Међутим, овај сукоб остаје, да позајмим цитат од генерала Омара Бредлија, „Погрешан рат, на погрешном месту, у погрешно време и са погрешним непријатељем“.

Америка је у критичном надметању са Кином, која жели да влада у свету који би био приморан да следи њен модел високотехнолошке тираније. Рат у Украјини је показао границе конвенционалне војне моћи Русије и поново доказао да многе европске владе никада неће адекватно финансирати сопствену одбрану ако очекују да Америка уђе са оружјем и позајмљеним новцем.

Украјина није вољна да сама озбиљно преговара. Иако је њен председник на заједничкој седници Конгреса рекао да је Украјина вољна да преговара, а Москва није, стварност је компликованија. Чини се да ниједна страна није спремна да направи територијалне уступке, без којих је мало вероватно решење преговорима. Док је позиција Украјине заснована на снажном моралном аргументу, Кијев нема довољно могућности да настави да води рат великих размера – а још мање да поново освоји изгубљену територију – без значајне и сталне помоћи САД, укључујући америчко оружје, муницију, обавештајне податке, оперативне савете и новац.

Зеленски није био први страни ратни лидер који је у потпуности зависио од подршке САД који се обратио Конгресу. Ирачки лидер Нури ал-Малики је то учинио 2006. Авганистански премијер Хамид Карзаи је то учинио 2004. Обојица су се суочила са де факто или де јуре променом режима – Ирак до иранске доминације и Авганистан до талибана – након што су се америчка јавност и на крају и Конгрес уморили отворених, неуспешних обавеза.

Највећа жртва клетве био је председник Јужног Вијетнама Нго Дин Дијем, који се обратио Конгресу који се дивио 1957. за време Ајзенхауерове администрације. Следећи станар Беле куће, Џон Ф. Кенеди, климнуо је главом на државни удар који се случајно завршио Диемовим убиством. Америчка војна посвећеност тешком циљу трагично је трајала крваву деценију и по више, али је ипак на крају опала.

Неопходан излазак Америке из Вијетнама вреди размотрити приликом постављања политике САД у Украјини. У време када је државни секретар Хенри Кисинџер започео оно што ће на крају резултирати Париским споразумом и повлачењем САД, постало је јасно да Сајгон није вољан да преговара са Ханојем о условима које би могао да прихвати, инсистирајући на нереалним уступцима које није успео да добије на бојном пољу. Кисинџер је водио оно што је у суштини представљало билатералне преговоре са Ханојем док је вукао владу Јужног Вијетнама. Ово није било лепо – окончање ратова често није – али тај корак је био од суштинског значаја с обзиром на противљење јавности наставку рата и схватање председника Ричарда Никсона и Кисинџера да рат одвлачи пажњу Сједињених Држава од других и важнијих поља борбе са Совјетским Савезом. Данас ће Вашингтон морати да поступи на сличан начин са владом Украјине.

Зашто? Руски председник Владимир Путин и његова влада су изгледа спремни да се боре у Украјини на дуги рок. Русија је показала да је задовољна „замрзнутим сукобима“. Гласине да је Путин лошег здравља или да ће бити смењен више пута су се показале погрешним током прошле године. Руска економија се добро креће, са једном од највештијих централних банкара, Елвиром Набиулином, на њеном челу. Москва има снажне подстицаје да настави рат још годину дана до следеће зиме, када би се Европа могла суочити са још већом енергетском кризом него данас. Путин се нада да ће високе цене енергије и нестанци струје расцепити генерално јединствену позицију Европе у подршци Украјини.

Насупрот томе, Сједињене Државе имају четири разлога да траже договор сада:

Прво, Вашингтон треба да буде фокусиран на одвраћање Кине и тренутно то не може да уради довољно квалитетно. На пример, оружје које је Тајван купио преусмерено је у Украјину. 100 милијарди долара које је Вашингтон понудио Украјини могло је да крене на пут ка Пацифику.

Друго, без икаквог решења, овај сукоб би могао да спречи Вашингтон да се преоријентише на Кину дуго времена, остављајући Сједињеним Државама и њиховим савезницима све мање поморских и ваздухопловних снага у Пацифику и војску која је такође фокусирана на борбе у забитима Блиског истока, попут Сирије и европских средина попут Украјине. Није много ове стручности релевантно за одвраћање од интензивне поморске, ваздушне и свемирске борбе са конкурентом попут Кине.

Треће, када се амерички народ и Конгрес уморе од овог најновијег опредељења, Бајденова администрација или њен наследник ће одбацити Украјину, а Кијев би могао да изгуби много више од Русије него да преговори почну сада.

Четврто, такав исход, који би личио на неуспехе у Вијетнаму, Ираку и Авганистану, био би далеко штетнији по кредибилитет САД од добро испреговараног договора.

Може ли Бајденова администрација да води директне преговоре? Неки жамор особља Савета за националну безбедност који сигнализира жељу да Кијев преговара са Москвом могао би бити почетак. Али администрација је предузела неколико корака да покуша много дипломатије са Русијом. Сада су односи између две стране нижи него у било ком периоду од Кенедијеве администрације.

Ако Бајденови званичници не преузму вођство, републиканци у Конгресу и председнички кандидати могли би да позову на мир и стављање сопствених националних интереса на прво место, преусмеравање војске на занемарену мисију одвраћања Кине у Пацифику и снижавања цена енергије, која, волели то или не, ће захтевати више руске нафте и гаса на међународном тржишту.

Или би републиканци могли необјашњиво да држе исту де факто спољну политику демократа и медија „Европа на првом месту“ и виде како реагују гласачи са савршеном историјом уморних од вођења туђих ратова.

07. 01. 2023. у 07:40 >> 03:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 46

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09