ВАШИНГТОН И КИЈЕВ ОД ЗАПОРОЖЈА ПРАВЕ НОВУ ФУКУШИМУ: Може ли се догодити катастрофа слична оној у Чернобиљу 1986, или 2011. године?

КАД се год емитују вести да су украјинске снаге гађале Запорошку атомску централу у граду Енергодару, многима се наметне исто питање - може ли се у Украјини догодити нови Чернобиљ.

Фото: Архива

Катастрофа на тој нуклеарки крајем априла 1986. оставила је у сећању дубок страх од радијације не само код грађана бившег СССР већ и целе Европе. Због тога многи не могу да схвате зашто Украјинци упорно гађају двориште запорошке нуклеарке? Није никаква утеха то што до сада нису гађали реакторе, јер је довољно да погоде онај део одакле се струјом снабдевају расхладни уређаји за постројења и ако они престану да раде, неминовно ће се догодити хаварија.

Украјинци који гађају одлично знају где се шта налази на централи и артиљеријски пројектили лете тачно по команди из Кијева. Украјинци гађају подручје централе минобацачима као и беспилотним летелицама. Зна се да они гађају са друге обале Дњепра која је и даље под контролом украјинске војске. Један од напада изведен је вишецевним бацачима, а пројектили су падали недалеко од нуклеарке. Од града Никопољ на десној обали Дњепра до нуклеарке је 12 километара, а за савремену артиљерију то растојање не представља никакав проблем.

Губитак Запорошке атомске централе за Кијев је не само економски велики проблем већ и морални пораз. Повратак нуклеарке би за Украјину била велика ратна победа. Ако струја из те атомске централе буде ишла на исток, то ће бити двоструки пораз Кијева. Због тога председник Владимир Зеленски покушава да преко међународних организација прогура идеју да у атомску централу дођу миротворци. Американци имају своје интересе јер су пре пар година Украјинци почели да користе атомско гориво које су добијали из САД.

Русији је наравно сада најважније да се не догоди нека хаварија на централи. Ако остане под руском контролом, електрана ће снабдевати струјом Запорошку и Херсонску област, али и Крим. Русија има атомско гориво за такав тип реактора.

Многи страхују од могуће катастрофе. Та нуклеарка је грађена за време Совјетског Савеза и било је предвиђено да може да издржи и нападе из ваздуха. Због тога нема опасности за атомске реакторе, али то знају и Украјинци, па гађају пратећу инфраструктуру.

Експерт за атомску енергију Александар Уваров каже да се атомска централа не може до краја конзервисати како пишу неки новинари. Ако се искључе атомски реактори, они морају да се хладе, а уређаји се морају напајати струјом са стране. Постоји прецизна процедура како се гасе атомски реактори. Ако се она не поштује, може се догодити опасна ситуација.

- Да би се разумела ситуација, треба се подсетити катастрофе у Фукушими 2011. године. Хаварија се десила после земљотреса који је изазвао цунами, а он је потопио просторије у којима су били резервни генератори. Атомска централа је остала без струје и престао је да ради систем хлађења и изазвани су проблеми у реакторима. На првом, трећем и четвртом реактору избиле су експлозије и у атмосферу су доспели радиоактивни елементи - објашњава Александар Уваров. - Да би се спречила катастрофа у случају искључења уређаја за хлађење реактора, они се морају прикључити на струју са других електрана из Русије или Украјине.

На Запорошкој атомској централи постоје резервни дизел, генератори и гориво, али они могу само привремено да раде, јер нису предвиђени да функционишу месецима.

Фото: Прес служба МО РФ

Анализирајући разлику између узрока катастрофе у Чернобиљу и Фукушими, јасно је да је за прву крив људски фактор, јер су тадашњи руководиоци одлучили да направе експеримент на једном од реактора. То је изазвало неконтролисану реакцију у реактору, а у Фукушими је због цунамија уништен систем за хлађење реактора.

Није никаква тајна да Украјинци гађају ову атомску централу због тога што Руси хоће да је споје са својом електричном мрежом. Осим тога, у Кијеву верују да се, ако постане опасна ситуација у Запорошкој области, неће одржати референдум о осамостављивању и припајању Русији.

У атомској централи, поред складишта искоришћеног атомског горива, налази се и складиште радиоактивног отпада. У том складишту су употребљена специјална одећа, филтери и старо уље. Украјинци су гађали управо то складиште, а не оно где је искоришћено атомско гориво.

То складиште са употребљеним горивом чине бетонски контејнери дебљине 70 сантиметара. Они су произведени у САД. Унутар бетонских контејнера су металне херметичке корпе у којима је искоришћено атомско гориво. Да би се погодило то гориво, мора се пробити бетонски оклоп. Данас је на станици 177 контејнера, а максимални пројектовани капацитет је 380 контејнера.

У војно-грађанској администрацији Запорошке области кажу да украјинска војска гађа простор на коме се налази нуклеарка у договору са Американцима и Британцима.

- Атомска технологија која је постављена на Запорошкој нуклеарки је поуздана, али се не треба изазивати несрећа тако што ће се она гађати артиљеријским пројектилима - категоричан је Уваров.

Професор Владимир Кузњецов каже да би у случају катастрофе на атомској централи у Запорожју последице осетила сва Европа и због тога чуди то да Запад мирно посматра како председник Украјине Зеленски и његова војска гађају нуклеарку.

- Само душевни болесници могу да донесу одлуку да се свакодневно гађа нуклеарка. Они који то чине очигледно нису свесни да би они и њихове породице били жртве радијације - објашњава професор Владимир Кузњецов.

Због учесталог гранатирања запорошке нуклеарке, у Министарству спољних послова Русије су те нападе назвали "атомским тероризмом".

Фото: РИА.ру

- Ако неки од пројектила оштети виталне делове нуклеарке и дође до хаварије, настрадаће не само становници Запорошке области већ и цела Украјина, а облак радиоактивне прашине покриће Бугарску, Румунију, Мађарску, Пољску, Словачку и Чешку - каже професор Владимир Кузњецов, бивши начелник инспекције за надзор радијационе безбедности Госатомнадзора СССР. - Све те земље би осећале последице атомске катастрофе наредних сто година.

Запорошка атомска централа је највећа у Европи. Она производи 20 одсто укупне електричне енергије у Украјини. Та нуклеарка је почела да се гради почетком 1979, али је пуном снагом стартовала у децембру 2021. У њој је радило 11.500 људи. Четвртог марта 2022. велики део Запорошке области заузела је руска војска па је и град Енергодар и атомска централа потпао под руску контролу. Иако је већина персонала остала, сада се за сваки случај на централи налази десет до 15 руских специјалиста.

Препоручујемо

Свет

0 15

РУСКО МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ ТВРДИ: Украјинци користе бојне отрове, војницима у организму пронађен ботулинум тип "Б"

20. 08. 2022. у 15:17

Свет

2 11

ПУТИН О ПИТАЊУ КОЈЕ БРИНЕ ЦЕО СВЕТ: Проговорио о нападима на нуклеарку, ево шта је поручио Макрону

19. 08. 2022. у 16:20

Свет

2 2

СИТУАЦИЈА ЈЕ КРАЈЊЕ АЛАРМАНТНА: Сваког тренутка може да се догоди катастрофа са нуклеарном електраном Запорожје

19. 08. 2022. у 15:11

Свет

4 14

УПОЗОРЕЊЕ РУСКОГ СЕКРЕТАРА САВЕТА ЗА БЕЗБЕДНОСТ: САД и Британија ће сносити пуну одговорност у случају катастрофе у Запорожју

19. 08. 2022. у 10:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације