НАЈПОЗНАТИЈИ АТЕНТАТИ НА ПРЕМИЈЕРЕ У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ: Палмеа убио "мистериозни" човек, Индиру Ганди изрешетали њени телохранитељи
БИВШИ јапански премијер Шинзо Абе подлегао је повредама данас у болници Медицинског универзитета у Нари, након што је тешко рањен приликом атентата током предизборног скупа у том граду. На њега је пушком коју је сам направио пуцао ветеран јапанске морнарице Тецуја Јамагами (41).
Јапан је у шоку након убиства 67-годишњег политичара, посебно због чињенице да у тој земљи влада строга контрола оружја, и да је изузетно ниска стопа криминала. Током 2006. године десила су се само два убиства ватреним оружјем, у земљи од чак 120 милиона становника!
Ипак, атентати на политичке личности и премијере у свету нису реткост. Набројали смо неколико најпознатијих атентата на премијере и председнике влада у новијој историји.
Зоран Ђинђић
Нама у Србији је свакако најпознатији атентат на премијера Зорана Ђинђића. Ђинђић је био српски политичар и филозоф, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда и председник Владе Републике Србије.
На степеништу зграде седишта Владе Србије у Београду 12. марта 2003. године око 12.30 Ђинђић је погођен метком који је прошао кроз његово срце. Иако је брзо одведен у болницу, проглашен је мртвим један сат касније.
Од другог испаљеног метка тешко је рањен у стомак припадник обезбеђења премијера Милан Веруовић.
Оба метка је, снајпером, са 130 метара удаљености, испалио полицијски подофицир Звездан Јовановић, припадник Црвених беретки, са прозора зграде Завода за фотограметрију. Јовановић је касније правоснажно осуђен на 40 година затвора због убиства Зорана Ђинђића.
По пресуди суда, Милорад Улемек Легија, бивши командант Јединице за специјалне операције, наредио је Звездану Јовановићу да убије Зорана Ђинђића. Улемек је осуђен на 40 година затвора за кривична дела која укључују убиство и покушај убиства.
Убиству председника Владе Србије је претходило неколико ранијих неуспелих покушаја атентата. Најпознатији неуспели атентат изведен је 21. фебруара 2003. године, када је познати криминалац и члан земунског клана, возећи камионет ауто-путем, код Београдске арене, покушао да заустави аутомобил у којем је био председник владе Зоран Ђинђић.
Истовремено, поред ауто-пута чекало је неколико атентатора, који су били наоружани ручним ракетним бацачима и аутоматским пушкама. Ипак, Ђинђић је, захваљујући деловању обезбеђења, избегао озбиљне повреде и преживео покушај убиства.
Димитрије Цинцар Марковић
Ђинђић није једини председник Владе Србије који је убијен. У Мајском преврату 1903. године је од руке завереника пострадао и Димитрије Цинцар Марковић, у том тренутку 53. председник владе Краљевине Србије.
Учествовао је у Првом и Другом српско-турском рату, а посебно се истакао у опсади Ниша и борбама код турског утврђења Самоково.
У српско-бугарском рату 1885. године учествовао је као командант 11. пука, мобилисаног из Крагујевца и Шумадије. Овај пук је постигао запажене успехе 15. и 19. новембра 1885. на почетку битке на Сливници.
Генерал Димитрије Цинцар-Марковић убијен је у ноћи Мајског преврата 10. јуна на 11. јун 1903, на кућном прагу своје куће на углу Крунске и Ресавске улице.
У ноћи преврата очекивао се порођај Ружице, кћерке Цинцар-Марковића, која је била удата за артиљеријског поручника Јована Миљковића, краљевог ордонанс официра.
Краљ Александар, знајући да се Миљковићева жена порађа, рекао му је да га ослобађа од дужности да би био са породицом. Захваљујући се краљу на пажњи одговорио је да ће бити лекари уз породиљу и "да се нада у Бога" да ће се све бити добро и без његовог присуства.
Према једном извору, пошто завереници нису успели да нађу у двору краља и краљицу, пуковник Александар Машин, који, након Аписовог рањавања руководи завереницима, одлучио је да је време да се преузме власт у држави.
Машин је дао писмену наредбу да се убију председник владе генерал Димитрије Цинцар-Марковић, министар војни генерал Милован Павловић, министар унутрашњих послова Велимир Тодоровић, као и краљичина браћа артиљеријски поручник Никола Луњевица и коњички потпоручник Никодије Луњевица.
Исте ноћи, пре Димитрија Цинцар Марковића, у двору је убијен и његов зет поручник Миљковић, краљев ордонанс официр. Други зет капетан Војин Максимовић осуђен је 1907, због сукоба са завереницима, на 10 година робије.
Димитрије Цинцар Марковић је сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу у Београду.
Патрис Лумумба
Патрис Лумумба је био први премијер независне Демократске Републике Конго од 1960. године и оснивач Конгоанског националног покрета. После војног удара 1960. године Лумумба је противуставно смењен и 1. децембра стављен у кућни притвор у Леоподвилу.
Убијен је 17. јануара 1961. године уз прећутну подршку бивше белгијске колонијалне силе. Његово тело спаљено је у плитком гробу, ископано, пребачено 200 километара даље, поново закопано, ексхумирано, потом исечено на комаде и коначно растворено у киселини.
Белгијски полицијски комесар Жерар Соте, који је надгледао и учествовао у уништењу његових посмртних остатака, узео је његов зуб, признао је касније. Говорио је и о другом зубу и два прста одстрањена са леша, али они никад нису пронађени.
После убиства Патриса Лумумбе у Београду су у знак протеста одржане велике демонстрације које су се претвориле у нереде. Заузета је и опљачкана белгијска амбасада, јер се сматрало да су Белгијанци, као бивши колонисти, умешани у убиство Лумумбе.
Један од студентских домова и једна улица у Београду, Нишу, Суботици, Врању, Смедереву и Зајечару по њему носи име.
Индира Ганди
Индира Ганди је била индијска политичарка и државница, премијерка Индије у два мандата - од 1966. године до 1977. године, па поново од 1980. године до 1984. године, те једна од водећих личности Покрета несврстаних, као и једна од најистакнутијих политичких фигура друге половине двадесетог века.
Рођена је 19. новембра 1917. године у Алахабаду, као ћерка јединица Џавахарлала Нехруа, касније првог индијског премијера. Дипломирала је на Универзитету Висва-Бхарати у Бенгалу, а касније је студирала и на универзитету Оксфорд у Уједињеном Краљевству.
Индира је током година на власти све више различите аспекте јавног живота у Индији стављала под свој строги надзор. Многи су у тим њеним потезима видели утицај њеног политички неискусног млађег сина Санџаја, коме се Индира све више обраћала за помоћ.
Дана 31. октобра 1984, њени телохранитељи из редова народа Сика, Сатвант Синг и Беант Синг, упуцали су је из службеног оружја у башти премијерске резиденције.
Наводно, разлог за атентат је освета за операцију Плава звезда, у којој је погинуло готово 500 Сика који су одбили да напусте Златни храм у граду Амрицар.
Индира Ганди је требало да буде интервјуисана од стране британског синеасте Питера Јустинова, који је снимао документарац. Док је пролазила поред капије коју су чували атентатори, Беант ју је погодио три пута, док је Сатвант испалио 30 метака.
Они су потом бацили оружје и предали су се. Њих су стражари одвели у другу просторију где је Беант убијен. Сатвант је осуђен на смрт вешањем.
Тират Дас Догра, лекар који је обавио обдукцију Индире Ганди, навео је да је она имала 30 рана од метака - из аутоматске пушке "стен" и револвера калибра 38 милиметара. Седам метака је остало у телу, док је 23 прошло кроз њу.
Улоф Палме
Свен Улоф Јоахим Палме био је шведски политичар, председник Шведске социјалдемократске странке од 1969. до 1986, и премијер Шведске у два мандата; од 1969. до 1976, и од 1982. до 28. фебруара 1986, када је убијен у атентату.
У Шведској у то време политичког насиља готово да није ни било, због чега је Палме често излазио без телохранитеља у град.
Око поноћи 28. фебруара 1986. ишао је кући из биоскопа са супругом Лизбет централном стокхолмском улицом Свеаген када је из близине погођен у леђа. Други хитац погодио је Лизбетина леђа. Проглашен је мртвим по доласку у болницу Сабатсберг. Лизбет је преживела без озбиљних повреда.
Заменик премијера Ингвар Карлсон је одмах преузео дужност председника владе, место које је задржао до 1991. Преузео је и руководство Социјалдемократске партије, које је држао до 1996. године.
Две године након убиства, Кристер Петерсон, криминалац и наркоман, осуђен је за Палмеово убиство, али је његова пресуда поништена. Други осумњичени, Виктор Гунарсон, емигрирао је у Сједињене Државе, где је био жртва убиства 1993. године, па је атентат остао нерешен.
Трећи осумњичени којег су популарно називали "Човек из Скандије", по радном месту у згради Скандија поред места злочина, извршио је самоубиство 2000. године.
Шведски истражитељи су се 18. марта 2020. састали у Преторији са припадницима јужноафричких обавештајних агенција како би разговарали о случају. Јужноафриканци су шведским колегама предали досије из 1986. године. Горан Бјоркдал, шведски дипломата, предузео је независну истрагу о Палмеовом убиству, и његов закључак је да је наручилац атентата јужноафрички режим.
Генерал-мајор Крис Тирион, који је био на челу војне обавештајне службе Јужне Африке током последњих година режима апартхејда, потврдио је Бјоркдалове тврдње 2015. године.
Шведски тужиоци су 10. јуна 2020. јавно изјавили да знају ко је убио Палмеа и назвали Стига Енгстрома, такође познатог као "Човек из Скандије", као атентатора. Енгстром је био један од двадесетак људи који су тврдили да су били сведоци атентата, а касније су га шведски писци Ларс Ларсон и Томас Петерсон идентификовали као потенцијалног осумњиченог.
С обзиром на то да је Енгстром извршио самоубиство 2000. године, власти су такође најавиле да ће истрага о Палмеовој смрти бити затворена.
Јицак Рабин
Јицак Рабин је био израелски официр и политичар. Рођен је у Јерусалиму, где је завршио пољопривредну школу. Током Првог израелско-арапског рата 1948. командовао је одбраном Јерусалима, а у завршној фази рата водио је операције против Египћана у пустињи Негев.
Године 1973. ушао је у политику и након оставке Голде Меир 1974. постао је пети израелски премијер и први који је рођен у Израелу. У априлу 1977, након серије скандала, био је присиљен да вођство странке препусти Шимону Пересу.
На мировном скупу 1995. убио га је израелски десничарски екстремиста Јигал Амир, који се противио мировном споразуму са Палестинцима.
Рабин је присуствовао масовном митингу на Тргу краљева Израела у Тел Авиву, одржаном у знак подршке Споразуму из Осла. Када се скуп завршио, Рабин је кренуо низ степенице градске скупштине према отвореним вратима свог аутомобила, при чему је Амир испалио три хица у Рабина из полуаутоматског пиштоља.
Два хица су погодила Рабина, а трећи је лакше повредио Јорама Рубина, једног од Рабинових телохранитеља. Рабин је пребачен у оближњу болницу Ичилов, где је преминуо на операционом столу од губитка крви и два пробушена плућа.
Амира су одмах ухватили Рабинови телохранитељи и полиција. Касније му је суђено, проглашен је кривим и осуђен на доживотни затвор. После хитног састанка владе, израелски министар спољних послова Шимон Перес именован је за вршиоца дужности израелског премијера.
Јицак Рабин је сахрањен на планини Херцл 6. новембра 1995. године.
Рафик Харири
Рафик Баха ел Дин ал Харири је био либански предузетник и премијер те земље од 1992. до 1998. и поново од 2000. до своје оставке 2004. Био је на челу пет влада за ово време. Харири је доминирао послератни политичким и пословним животом у Либану, и често му се приписују заслуге за обнову главног града Бејрута после петнаестогодишњег грађанског рата.
Харири је убијен 14. фебруара 2005. када је око 1.800 килограма експлозива, сакривеног у паркираном комбију, детонирано док је његова колона пролазила поред хотела Ст Џорџ у Бејруту.
Погинуле су 23 особе, укључујући и самог Харирија. Међу убијенима је неколико Хариријевих телохранитеља и његов пријатељ и бивши министар економије Басел Флејхан.
Харири је сахрањен заједно са својим телохранитељима, који су погинули у бомбашком нападу, у близини џамије Мохамед Ал-Амин.
У своја прва два извештаја из 2014. године, Међународна независна истражна комисија Уједињених нација навела је да би сиријска влада могла бити повезана са атентатом.
Канадска радиодифузна корпорација тврди да је специјални истражни тим УН пронашао доказе о одговорности Хезболаха за атентат. Трибунал који подржава УН издао је четири налога за хапшење чланова Хезболаха.
Хезболах је, са друге стране, за атентат окривио Израел.
Наводне присталице Хезболаха Салим Џамил Аиш, Хасан Хабиб Мерхи, Хусеин Хасан Онејси и Асад Хасан Сабра оптужени су за убиство и суђено им је у одсуству пред Специјалним трибуналом за Либан.
Препоручујемо
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (1)