РУСИЈА СУСПЕНДОВАНА ИЗ САВЕТА ЗА ЉУДСКА ПРАВА: Одлука донета на Генералној скупштини УН

ГЕНЕРАЛНА скупштина Уједињених нација усвојила је данас резолуцију којом је Русија суспендована из Савета за људска права светске организације.

Фото АП

Овакву одлуку иницирале су САД уз подршку Велике Британије, с објашњењем да је у Украјини да делу грубо и системско кршење људских права. Текст документа подржале су 93 чланице Генералне скупштине УН, укључујући и Србију, док су 24 државе биле против.

Од изјашњавања су се уздржали представници 58 земаља. Оваквом расподелом гласова обезбеђена је потребна двотрећинска већина за усвајање резолуције о суспензији Русије из кровног тела надлежног за надзор и контролу поштовања људских права. Цео догађај инициран је масакром украјинских цивила у Бучи, који су западни центри моћи приписали руској армији, што је Кремљ одлучно одбацио. Упркос оваквом исходу, у централној дворани здања на Ист Риверу се чуло неупоредиво више аргумената против одлуке о суспензији. Заменик амбасадора Русије у УН Генадиј Кузмин позвао је присутне да ускрате подршку предложеном тексту резолуције:

- Она нема никакве везе са људским правима. То што данас видимо је покушај Америке да очува свој доминантни положај и тоталну контролу и да настави курс колонијализма у међународним односима. Русија одбацује инсинуације на свој рачун у вези са догађајима у Украјини засноване на лажним информацијама и фабрикованим материјалима - навео је Кузмин. Представник Кине у УН Жанг Џун је рекао да ће Пекинг гласати против јер се резолуцијом ствара опасан преседан.

- Кина је увек опредељена за сарадњу и борбу за чување људских права у свету. Истовремено принципијелно смо против сваке политизације и инструментализације људских права као израза политичке моћи - навео је амбасадор Кине.

Одлуци о привременом искључењу Русије из надзорног тела УН за људска права успротивили су се, између осталих, Алжир, Боливија, Конго, Етиопија, Иран, Казахстан, Сирија, Никарагва, Узбекистан, Вијетнам, Зимбабве... Са друге стране, од изјашњавања су се уздржали Бразил, Египат, Камерун, Јордан, Кенија, Кувајт, Мексико, Нигерија, УАЕ, Катар, Саудијска Арабија, Јужна Африка, Сингапур... Иницијативи САД и Велике Британије придружиле су се све европске државе, са изузетком Белорусије. То значи да су за суспензију Москве "дигле руку" и све земље нашег региона - БиХ, Хрватска, Словенија, Албанија, Црна Гора... Зелени тастер "за" притисли су и представници Украјине, Турске, Канаде, Либије, Израела, Јапана...

Ове државе стале су иза текста резолуције којом се изражава озбиљна забринутост у вези са извештајима о "грубим и систематским кршењима људских права и међународног хуманитарног права које је починила Русија током своје инвазије на Украјину". Према сазнањима "Новости", изјашњавању у Њујорку претходила је тешка дипломатска артиљеријска припрема, чију су снагу највише осетиле државе које су се двоумиле око потеза у овом случају. У том кругу нашла се и Србија, која се потом приволела већинском ставу у УН. Очекивање да се Србија придружи Западу у суспензији Русије из овог тела државном врху пренело је више амбасадора такозваних држава Квинте и ЕУ.

Гласање о овом питању за њих је било својеврсна "црвена линија" чије прекорачење би нашу земљу довело у изузетно неповољан међународни положај. Ни Руси, уочи гласања, нису оставили много простора за балансирање. Москва је, како су пренели западни медији, у свет послала дипломатске ноте којима је позвала државе да дигну глас против предложене резолуције у УН. Кремљ је, штавише, изнео и став да ће и уздржаност од гласања, подједнако као подршку резолуцији, сматрати непријатељским гестом. Познаваоци међународних прилика наводе да је чланство у Савету за људска права привременог карактера.

- Реч је о суспензији, не и искључењу Русије. Чланство у овом телу траје три године и Русији ове године истиче мандат. У прошлости, слично је поступљено само у случају Либије 2011. Овом резолуцијом, међутим, направљен је опасан преседан који би могао да у годинама пред нама произведе низ лоших последица по међународне односе - каже за "Новости" дипломата Бранко Бранковић, некадашњи наш амбасадор при УН.

Бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић дели овај став уз оцену да су УН, уз све мане, до сада биле стуб постојања мира и и безбедности у свету.

- Свако потискивање из њених тела чланица са правом вета, које су овај статус добиле као победнице у Другом светском рату, био би велики удар на ову организацију. То би био злочин над међународним поретком и директно разбијање ове организације - каже Јовановић.

БОНУС ВИДЕО:

АКЦИЈА КОД МАРИНИКЕ: Руска артиљерија удара по украјинским положајима

Препоручујемо

Свет

0 0

СТОЛТЕНБЕРГ ПОСЛЕ САСТАНКА АЛИЈАНСЕ: НАТО одлучио да појача подршку Украјини, БиХ и Грузију

07. 04. 2022. у 17:09

Црна Гора

0 7

НОВИ ПОТЕЗ ПОДГОРИЦЕ: Још четворо руских дипломата мора да напусти Црну Гору - нота уручена амбасадору

07. 04. 2022. у 17:00

Свет

0 2

ПУТИН ИДЕ НА САХРАНУ: Последњи опроштај од Жириновског

07. 04. 2022. у 13:37

Свет

0 1

КРЕМЉ СЕ ОГЛАСИО НАКОН УДАРА НА ПУТИНОВЕ ЋЕРКЕ: Први човек руског председника о новим америчким санкцијама

07. 04. 2022. у 12:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације