СВЕТ ВИШЕ НИЈЕ "ИГРАЛИШТЕ" САД И РУСИЈЕ: Бивши заменик шефа ЦИА за Балкан Стивен Мејер о рату у Украјини

ПОШТО је руска инвазија на Украјину већ увелико у току, Бајденова администрација и европски савезници увели су неке тешке санкције.

Фото Јутјуб

Упркос догађајима од прошле недеље, или можда због њих, још је важније да Руси и Украјинци пређу на самит.Међутим, ако процес самита крене, кључно је да Руси и Украјинци разговарају о више од пуке претње ратом пуних размера. Императив је да започну тежи, али веома важан, процес дискусије о основним питањима која су довела Европу, а можда и свет, до ове опасне тачке.

За дискусију оваквог значаја и широког спектра, неопходно је да САД и Европа буду укључене у лидерској позицији. Дискусија ове природе захтеваће време, труд и рад, можда годину дана интензивних и озбиљних разговора, са очекивањима да ће се привући и друге силе и да ће бити потребе за компромисом. Овако храбар подухват је неопходан, јер су се структура и функција међународног система суштински промениле. Мислим да постоје четири релевантна питања.

Прво, војна ситуација је свакако критична, поготово што су Руси покренули широке нападе широм Украјине. Упркос повлачењу Бајденове администрације из преговора, они су сада још важнији него раније. Санкције ће узети данак Русији, посебно економски, али неће окончати руску војну акцију. У ствари, санкције ће вероватно подстаћи Русе да се дубље укопају. Да би се зауставили сукоби, биће потребно разумети не само украјинску, већ и руску позицију.

Друго, садашње сучељавање између Русије и Сједињених Држава појачава се наставак Хладног рата, који се, заправо, никада није ни завршио, пре свега због лењости и неспособности руских, а посебно америчких, политичара. Они као да не виде да је стари поредак мртав и да нема ничега на хоризонту да заузме његово место. То није ни униполарни ни биполарни систем, али сада је заиста мултиполаран са различитим земљама и актерима који имају значајну моћ. Земље као што су Кина, Бразил, Индија, Јапан, и друге, више нису у позадини у односу на САД и Русију. Акције ових нових "центара моћи" морају се узети у обзир у економским, политичким и безбедносним питањима, ако ни због чега другог, онда због технологије која је, у позадини глобализације, свет учинила много "мањим" и "интимнијим" местом.

Треће, чињеница да САД настављају да инсистирају на томе да НАТО мора да буде копча америчке и западне безбедности је кључна за наставак Хладног рата. У време Совјетског Савеза, НАТО је био незаменљив безбедносни савез. Али, сада је НАТО реликт тог доба, део старог поретка, и говори да морамо наставити да тражимо разлоге да оправдамо и сачувамо његово постојање. НАТО је постао "неопходан" током распада Југославије деведесетих. У ствари, иако Алијанса тада заправо није била неопходна, велики део разлога за западну интервенцију на Балкану био је вођен "потребом" да се демонстрира виталност и корисност НАТО. Исти аргумент се сада износи пред питањем Украјине. И опет, НАТО није спас за Украјину.

Одлука о проширењу НАТО на Исток била је део пакета уједињења Немачке раних деведесетих, када се Источна Немачка распала. Обећали смо Москви да се НАТО неће ширити на Исток у замену за руско повлачење из већег дела источне Европе. Упркос том обећању, НАТО се ипак померио на исток и, на тај начин, помогао да се учврсти постојаност Хладног рата и дуготрајног руско-америчког непријатељства.

Морамо бити пажљиви у вези са тим да ли НАТО директно интервенише у украјинској кризи, јер би погрешни корак могао довести до ширег рата који ће резултирати хиљадама мртвих и широко распрострањеним разарањем. Европски рат који би укључивао земље НАТО, Русију и Украјину би бар достигао обим и интензитет Другог светског рата.

Два "окидача" о којима се расправља највероватније би довела до ширег рата. Први је луда идеја да Путина треба убити. Ово би окупило руску нацију и Путинове наследнике, посебно у војсци, проширило би рат. Други је то што неки западни званичници и коментатори заговарају да НАТО успостави "зону забрањеног летења" изнад Украјине, што би НАТО довело у позицију да обара руске авионе који су прекршили "зону забрањеног летења".

Четврто, Украјина је била витална за руски идентитет бар од времена Петра Великог. То је родно место православне цркве, називано руском "корпом за хлеб", у многим регионима Украјине руски је свакодневни језик, а руско-украјинске културе су блиско испреплетене.

Деценијама су руски лидери, укључујући Путина, ову тачку изузетно јасно истицали.

Сходно томе, ниједан руски лидер, без обзира на партију или облик власти, не може толерисати западне силе на својим границама и учиниће практично све да уклони ту претњу.

Нажалост, Бајденова администрација је толико дубоко увучена да би било политички тешко, ако не и немогуће, повући политику "отворених врата" НАТО, иако би то увелико допринело не само решавању ситуације која би заправо могла да отвори врата новој ери у европској безбедносној архитектури. Ако ове основне тачке могу да усмере процес самита, руски и западни лидери би могли бити на корак до успостављања нове, реалније, европске безбедносне архитектуре.

Препоручујемо

Политика

0 5

БАЛКАН НА БАЈДЕНОВОЈ "КРАТКОЈ УЗИЦИ": Стивен Мајер o америчком налогу за регион

05. 07. 2021. у 08:00

Политика

5 10

ПРОМЕНА ГРАНИЦА НЕ ЗНАЧИ И РАТОВЕ: Ауторски текст Стивен Мајера, некадашњег заменика шефа ЦИА за наш регион

01. 06. 2021. у 10:00

Политика

1 8

ИСПРАВКА: Не, Стивен Мајер није бивши заменик шефа ЦИА за Балкан

25. 04. 2021. у 09:00

Политика

0 11

ИСПРАВКА: У најави интервјуа Стивен Мајер опет лажно представљен као бивши шеф или заменик шефа ЦИА

24. 04. 2021. у 18:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације