ОВА ОБЛАСТ ПОСТАЈЕ НОВО ПОЉЕ СУКОБА СИЛА: САД, Русија и Кина у трци за надмоћ (ВИДЕО)

ГОДИНА 2024. донела је појачавање глобалних сукоба и стављање међународног поретка на пробу као никада до сада.

Фото: Танјуг/АП

Рат Израела у Гази, који је однео десетине хиљада живота и проширио се на Либан, док је Украјина покренула нападе у унутрашњости Русије, а Владимир Путин запретио нуклеарним „Армагедоном“ против Запада.

У међувремену, велики део подсахарске Африке погођен је борбама између владиних снага, милиција и екстремистичких група, док су земље попут Мјанмара и Судана захваћене грађанским ратом.

Али сада се појављује ново поље сукоба, где се светске силе спремају да се суоче једне с другима у журби за контролом и стратешком предношћу.

Како Арктик пролази кроз невиђене промене узроковане климатским променама, топљење леда отвара огромну нову границу, откључавајући ризницу раније неискоришћених природних ресурса, потенцијал за нове трговинске руте и регионалну надмоћ.

Фото Тањуг АП

И није изненађење да главне војне и економске силе света — Русија, Кина и Сједињене Државе, као и друге арктичке нације — планирају како најбоље да искористе новонасталу ситуацију.

Доналд Трамп је изјавио да жели да Гренланд — чије се две трећине налазе у Арктичком кругу — прикључи САД-у, тврдећи да је контрола над „стратешки позиционираном“ земљом од виталног значаја за „националну безбедност“.

Гренланд је, такође, кључна локација у кинеском пројекту „Поларног Пута свиле“, плану ширења економске моћи у том региону.

Кинески инвеститори имају потраживања у гренландском налазишту ретких минерала „Кванефјелд“, које садржи огромне залихе уранијума, што је изазвало интересовање САД-а.

Истовремено, Москва је већ реаговала на Трампове примедбе, означивши их „драматичним развојем ситуације“ и инсистирајући на томе да је Арктик „зона наших националних и стратешких интереса“.

ЗАШТО ЈЕ АРКТИК ТОЛИКО ВАЖАН?

Арктик, некада хладна и негостољубива дивљина, брзо постаје жариште геополитичких потеза, првенствено због невероватних залиха ресурса сакривених испод леда.

Повлачење леда открива огромна лежишта виталних сировина — амерички Геолошки институт (УСГС) процењује да Арктик садржи око 90 милијарди барела (око 15%) неоткривених конвенционалних нафтних ресурса у свету и око 40 милијарди барела (око 30%) неоткривених конвенционалних залиха природног гаса.

Тај регион је такође богат минералима ретких земаља, који су саставни део модерне технологије батерија и микрочипова.

Поред тога, услови на Арктику идеални су за максимално искоришћење потенцијала обновљиве енергије — огромна пространства погодна су за изградњу соларних панела и ветрогенератора, док бескрајна мора нуде могућности за морске ветропаркове ради производње хидроенергије.

Земље попут Исланда и Финске већ користе хидроенергију, енергију ветра и геотермалну енергију за готово све своје енергетске потребе, уз нуклеарну енергију.

Такође, све већа приступачност постојећих трговачких путева као што је Северноморска рута (НСР), или могућност отварања нових праваца попут Трансполарне руте (ТСР), могла би драстично да скрати време испоруке и потрошњу горива.

Фото: принтскрин Јутјуб

На пример, удаљеност између једне луке у северозападној Европи и Далеког Истока дуж НСР-а је скоро 40% мања у поређењу с традиционалном рутом кроз Суецки канал.

Топљење арктичког леда значи да више бродова с ојачаним трупом може да пролази кроз подручја која су историјски била неприступачна — или да се ослања на капацитете специјализованих ледоломаца.

Тиме се пловидба преко Арктика претвара у изузетно привлачну опцију за глобалну трговину, са огромним економским користима за укључене државе.

Фото Танјуг/АП

РУСИЈА ВЕЋ ИСПРЕД ОСТАЛИХ

Док се Запад суочава с многим изазовима у остварењу интереса на крајњем северу, Русија — која има најдужу арктичку обалу — стратешки се позиционирала на сам врх борбе за доминацију тим регионом.

Једна од кључних области у којима Русија води је технологија ледоломаца.

Ледоломци су неопходни за навигацију кроз залеђене арктичке воде, а Русија поседује највећу и технолошки најнапреднију флоту ледоломаца на свету, показујући своју посвећеност контроли нових поморских путева и експлоатацији нових поља за вађење ресурса.

-Русија има значајну предност на арктичком нивоу са десетинама активних ледоломаца, укључујући и нуклеарне верзије. Кина такође ојачава своју флоту, изјавио је Никола Жуан, одбрамбени аналитичар из РАНД Еуропе и стручњак за европску безбедност.

-Уједињено Краљевство и САД, на пример, имају свега по један, односно два активна ледоломца. То је можда кључни јаз у капацитету између НАТО-а и његових конкурената у овом моменту.

На пример, руска арктичка лука Мурманск представља базу арктичке механизоване стрељачке бригаде Северне флоте Русије, основане 2014. године, задужене за одбрану безбедности и интереса Русије у арктичкој зони.

Завршна изјава са самита НАТО-а 2024. у Вашингтону није посебно нагласила Арктик као приоритетни регион.

У међувремену, Русија је уложила огромне суме у развој војне инфраструктуре унутар Арктичког круга од 2014. године.

Више од 50 арктичких база из совјетске ере, укључујући аеродроме, радарске станице, теретне луке, ракетне базе и бродоградилишта, обновљено је, док су друге — укључујући десетине аеродрома на полуострву Кола, око 320 километара источно од Финске — проширене како би могле да приме веће снаге, укључујући нуклеарне бомбардере и ракетне системе.

Неке од тих база прилагођене су за најновију војну технологију Москве — космодром Плесецк коришћен је 2021. године за пробно лансирање најновије руске ракете за уништавање сателита, а 2022. године за лансирање Сармат-2, једног од најмоћнијих интерконтиненталних балистичких пројектила.

Нуклеарни арсенал Русије такође је интегрисан у Северну флоту, чије се седиште налази у Североморску, граду унутар Арктичког круга.

-Морамо се пробудити пред претњом коју представља руска експанзија у Арктику — док су очи света упрте у Украјину, Русија тестира нову генерацију нуклеарних подморница и хиперсоничних ракета на Арктику и појачава своје присуство у том региону, алармирао је своје западне колеге Роб Кларк, ветеран британске војске који сада предводи истраживачки тим за одбрану при британском тхинк-танку Цивитас.

Што се тиче трговине и експлоатације ресурса, а што посебно смета западу, Русија полаже право на већину Северноморске руте (НСР), најприступачније поморске руте преко Арктика која би могла постати нови глобални трговачки коридор.

Рута се протеже дуж руске арктичке обале, па тиме спада у руску ексклузивну економску зону (ЕЕЗ), омогућавајући Москви да контролише пловидбу и експлоатацију ресурса у складу с чланом 234 Конвенције Уједињених нација о праву мора (УНЦЛОС).

Сходно томе, страни бродови морају да траже дозволу за пловидбу овим водама и да користе руске ледоломце — уз плаћање накнада руским властима. Ово је значајна тачка спорења за запад, посебно САД, које тврде — за сада без успеха — да се велики делови НСР-а морају сматрати међународним водама.

И усред затегнутих односа са Западом, НСР Москви пружа начин да транспортује природне ресурсе и друге извозне производе у Кину, Индију и друге купце на Истоку без мешања САД или Европе.

Како се лед и даље топи, а друге поморске руте постају приступачније, дугогодишњи фокус Русије на арктичке стратегије и инфраструктуру даје јој значајну моћ да диктира будући изглед глобалне трговине.

Sun Zifa/China News Service

КИНА ПОЈАЧАВА ПРИСУСТВО

Кина, која има највећу војску на свету по броју војника, назива себе „готово арктичком државом“.

Иако нема право суверенитета у арктичким водама или континенталном појасу, Кина има статус „посматрача“ у Арктичком савету, групи од осам арктичких држава које чине Канада, Данска (преко Гренланда), Финска, Исланд, Норвешка, Русија, Шведска и САД.

Због тога на западу доживљавају настојања Кине да стекне упориште на крајњем северу као нелегитимна. Међутим, Пекинг има и средства и мотивацију да постане значајан играч у развоју Арктика, док трага за приступом ресурсима и трговинским рутама.

Кина је на челу истраживања пермафроста и поларне технологије, јер су велики делови њене територије — посебно тибетанска висораван на западу и југу — покривени ледом целе године.

То значи да је Пекинг уложио значајна средства у развој инфраструктуре дизајниране за функционисање у леденим условима, а тренутно гради још ледоломаца како би проширио своју растућу флоту.

Запад посебно плаши сарадња Русије и Кине, те верују да ће председник Путин понудити председнику Сију Ђинпингу повољне уговоре за приступ региону у којем Кина нема непосредне територијалне захтеве.

Стицање утицаја на крајњем северу и приступ све доступнијим пловним рутама Арктика од виталног је значаја за Пекинг, који тренутно мора да пролази већи део своје трговине кроз низ кључних уских пролаза који нису под његовом контролом.

Једно такво место је мореуз Малака — стратешко уско грло уз Индонезију, Малезију и Сингапур, које су под командом САД.

Попут Русије, Кина је куповала некретнине у арктичким земљама и одржава низ сателитских станица и мрежа антена намењених „истраживању“. Међутим, на западу пропагирају да те инсталације вероватно имају и војну функцију.

Кина, заједно с другим земљама, сматра да мора имати место у расправи на највишем нивоу о еколошким последицама развоја Арктика, јер би пораст нивоа мора могао озбиљно угрозити огромне приобалне градове попут Шангаја.

МОГУ ЛИ СЕ АРКТИЧКЕ ДРЖАВЕ УДРУЖИТИ?

Иако делује да су велике светске силе одлучне да се боре за превласт у Арктику, тренутно нема експлицитног сукоба или „огољеног“ надметања на најдаљем северу.

Упркос чињеници да су односи Истока и Запада на најнижем нивоу у последњих неколико деценија, сарадња у Арктику до сада је опстала.

Ипак, статус кво ће се вероватно променити у наредним годинама, како се лед наставља повлачити, а потенцијални ресурси и нове пловне руте постају све опипљивији.

Стручњаци тврде да постоји вероватноћа да се арктичке државе — које су на Западу — удруже и супротставе Истоку. Подсетимо, седам од осам арктичких држава је у саставу НАТО.

Свака чланица Арктичког савета поседује суверена права над својом територијом и ЕЕЗ зоном. Међутим, према УНЦЛОС-у и међународном праву, сви делови Арктика изван ових ЕЕЗ зона сматрају се међународним водама или отвореним морем.

Огромна област око Северног пола — укључујући и велики део Трансполарних рута, које би могле постати будућа артерија глобалне трговине — стога је отворена слободној пловидби, риболову, експлоатацији ресурса и прелетима било које стране, што оставља могућност за будући насилни сукоб око контроле и утицаја када то подручје постане приступачније.

Као резултат тога, многи стручњаци позивају на развој конкретнијих механизама управљања у Арктику који би обезбедили правни оквир за решавање будућих спорова и обесхрабрили неодговорне покушаје отимања територија и ресурса.

Арктички савет, који је главни форум за управљање Арктиком, има углавном саветодавну улогу, без правних механизама за спровођење одлука или решавање спорова, омогућавајући тако државама чланицама да делују прилично слободно.

Остаје питање хоће ли чланице Савета моћи да се договоре о јачем оквиру за добро управљање Арктиком и заштиту од неодговорног експлоатисања крајњег севера?

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица

Препоручујемо

Свет

0 0

ЈЕДАН ОД КЉУЧНИХ ЉУДИ БУДУЋЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ САД ПОРУЧИО: Трамп је веома озбиљан када су у питању претње на Арктику

12. 01. 2025. у 18:20

Свет

0 0

БРИТАНСКИ МЕДИЈИ: Земље НАТО-а нису спремне да ратују са Русијом на Арктику

07. 01. 2025. у 21:10

Свет

0 1

БАЛАНС СНАГА: Руски Су-35 против италијанског Ф-35А изнад Балтичког мора (ВИДЕО)

12. 01. 2025. у 18:03

Свет

0 7

БЛИЖИ СЕ СЛОМ УКРАЈИНСКЕ СНАГЕ НА ИВИЦИ ИСЦРПЉЕНОСТИ: Руси притискају, ако падне овај град километрима около нема одбране (ВИДЕО)

12. 01. 2025. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације