МАЂАРСКА РАМПА СНАЖАН ШТИТ ЗА СРПСКУ И ДОДИКА: Шефови дипломатија ЕУ у Бриселу расправљали о БиХ и увођењу санкција Бањалуци

Д. М. - С. М.

21. 02. 2022. у 20:29

БОМБАСТИЧНЕ најаве о могућем увођењу драконских санкција српском члану Председништва Босне и Херцеговине Милораду Додику и водећим људима Републике Српске спласле су у понедељак и пре почетка састанка шефова дипломатија држава ЕУ у Бриселу.

МАЂАРСКА РАМПА СНАЖАН ШТИТ ЗА СРПСКУ И ДОДИКА: Шефови дипломатија ЕУ у Бриселу расправљали о БиХ и увођењу санкција Бањалуци

Ђозеп Борељ / Фото ЕПА

Да ће разматрање ситуације у БиХ и оптужбе на рачун руководства Српске за сецесионизам остати на нивоу начелне расправе указао је већ приликом доласка за округли сто мађарски министар спољних послова Петер Сијарто. Он је потврдио да ће та земља уложити вето на могуће санкције Додику и указао да је за Будимпешту политика казнених мера пропала, јер је само покренула конфронтацију на Западном Балкану. Сијарто је поновио и да је једино право решење за проблеме у региону "убрзање европских интеграција" и истакао да су мир и стабилност у региону основни национални интерес Мађарске.

Сијарто је тако практично "поклопио" драматична упозорења шефа дипломатије ЕУ Ђозепа Бореља изнета и уочи и на самом састанку, да је ситуација у БиХ "критична" и да ће министри спољних послова земаља ЕУ морати да донесу одлуку о заустављању политичке кризе у тој земљи.

- Националистичка и сепаратистичка реторика је у порасту у БиХ. Она угрожава стабилност, чак и интегритет земље. Министри морају да донесу одлуку о томе како да зауставе такву динамику у БиХ и избегну да се земља распадне на делове - поручио је Борељ.

Оштар према Додику био је и аустријски шеф дипломатије Александар Шаленберг, који је поручио да БиХ и Балкан "не смеју да постану игралиште за актере изван Европе". Он је оценио да Додик и званичници Српске дају изјаве у којим се, како каже, "играју интегритетом БиХ", што је "неприхватљиво".

Нешто умеренији био је ирски шеф дипломатије Сајмон Ковени, који је рекао да ЕУ жели да се усагласе и спроведу пуне реформе изборног законодавства у БиХ, како би се помогло да се одржи гласање које ће омогућити формирање функционалних органа власти.

И шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман изнео је став да избори у БиХ по садашњем систему не би донели ништа добро, већ би само продубили кризу. Он се заложио за изборну реформу која ће задовољити сва три конститутивна народа.

Док је још трајало окупљање министара спољних послова, у дипломатским круговима појавиле су се информације да никаквих конкретних закључака неће бити. Наводно су и представници Хрватске, Словачке, Словеније, Мађарске, Грчке и још неких држава тражили да им се образложи сврсисходност санкција, односно да ли би имале жељени учинак.

Иначе, у званичној најави министарског окупљања у Бриселу, наведено је да ће министри размотрити најновија дешавања у БиХ, укључујући "сецесионистичке потезе Српске", бојкот државних институција, као и текућу уставну и изборну реформу у земљи.

У документу припремљеном у Европској спољнополитичкој служби за министарску расправу о БиХ наводи се да би Савет ЕУ 21. фебруара требало да размотри и могуће увођење санкција као "последње мере" за решавање политичке кризе у БиХ.

- Уколико се реализује једнострано преузимање надлежности државе од стране РС, морају се размотрити индивидуалне рестриктивне мере (замрзавање имовине и забрана путовања). Санкције се могу узети у обзир и у случају других активности које представљају претњу по земљу - наведено је у овом документу.

Одлуке у ЕУ, укључујући и наметање рестриктивних мера, доносе се консензусом свих држава-чланица. С обзиром на непостојање јединственог става око "кажњавања" Додика како би се смирила криза у БиХ, Брисел се још није прикључио санкцијама које су српском члану Председништва БиХ и појединцима из РС наметнуле САД.

Прошле недеље је и Европски парламент позвао врх ЕУ да уведу санкције Додику, а чуле су се и најаве да би земље-чланице ЕУ појединачно могле да наметну рестриктивне мере. Траже се и механизми да се "заврне" финансијска помоћ РС и да се та одлука донесе кроз друге органе ЕУ - на пример да Европска комисија ускрати помоћ за одређене пројекте - а не на Савету ЕУ, где је потребно да се сложе све чланице.

АКО НАС КАЗНЕ, КОЧИМО ПРОЈЕКТЕ

Ако Савет ЕУ донесе одлуку да уведе санкције Српској, нећемо дати сагласност ни за један развојни пројект у Федерацији БиХ - био је у понедељак јасан Додик. Он је након седнице Председништва СНСД рекао да ова странка инсистира на примени Устава и да неће прихватити ниједну врсту санкционисања, ако до тога дође.

Коментаришући изјаву шефице дипломатије Немачке Аналене Бербок да треба увести санкције Српској, Додик је рекао да њена политика неће бити подржана и да "тачно зна број земаља ЕУ које се нису укључиле у то што она тражи".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: Две на страни Путина, две жестоко против Руса

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.

22. 11. 2024. у 18:36

Коментари (1)

ОДРЖИВА АРХИТЕКТУРА: Важност енергетске ефикасности