СМРТ И УНИШТЕЊЕ: Ако би САД ушле у конвенционални рат са Русијом, доживеле би пораз без преседана у америчкој историји
КАО неко ко је некада био обучен за борбу против совјетске армије, могу да потврдим да би рат са Русијом био другачији од било чега што је америчка војска искусила – икада. А ако би САД биле увучене у конвенционални копнени рат са Русијом, доживеле би пораз без преседана у америчкој историји, наводи бивши амерички обавештајни официр Скот Ритер за РТ.
На недавној конференцији за новинаре, одржаној поводом посете мађарског премијера Виктора Орбана Москви, руски председник Путин је говорио о наставку ширења НАТО-а и потенцијалним последицама уколико би се Украјина придружила трансатлантском савезу.
- Њихов главни задатак је да обуздају развој Русије - рекао је Путин. - Украјина је једноставно средство. Могли би да нас увуку у неку врсту оружаног сукоба и да натерају своје савезнике у Европи да уведу санкције. Или би могли да увуку Украјину у НАТО, да тамо поставе системе наоружања и подстакну их да силом реше питање Донбаса или Крима, а да нас ипак увуку у оружани сукоб. Замислимо да је Украјина чланица НАТО-а и да је препуна наоружања и да постоје најсавременији ракетни системи као у Пољској и Румунији. Ко ће је спречити да покрене операције на Криму, а камоли у Донбасу. Замислимо да је Украјина чланица НАТО-а и да се упушта у такву борбену операцију. Да ли ћемо морати да ратујемо са НАТО-ом? Да ли је неко размишљао о томе? Чини се да није - рекао је Путин.
Његове речи је одбацила портпаролка Беле куће Џен Псаки, која их је упоредила са лисицом која „виче са врха кокошињца да се плаши кокошака“. Њени коментари су, међутим, одвојени од реалности.
Главни циљ владе украјинског председника Зеленског је оно што он назива „деокупација “ Крима. Иако је овај циљ у прошлости био формулисан у дипломатском смислу, реалност је да је његова стратегија повратка чисто војна, а она се може постићи само чланством у НАТО-у.
Како Зеленски планира да то постигне војним средствима, није разјашњено. Као наизглед одбрамбени савез, НАТО не би покренуо било какву офанзивну војну акцију како би насилно одузео Крим од Русије. Заиста, услови чланства Украјине, ако буду одобрени, морали би укључити разјашњења у вези са чланом 5 НАТО, који се односи на колективну одбрану, у вези Крима. Иначе би ратно стање де факто постојало након приступања Украјине .
Украјина под кишобраном НАТО
Највероватнији сценарио би подразумевао да се Украјина брзо стави под „кишобран“ НАТО заштите, са „борбеним групама“ попут оних које су распоређене у источној Европи, и распоређеном модерном противваздушном одбраном у комбинацији са напредним НАТО авионима као обезбеђењем украјинског ваздушног простора.
Када би се успоставио овај кишобран, Украјина би се осећала охрабреном да започне хибридни сукоб. Идеја да би Русија седела скрштених руку док се из Украјине спроводи герилски рат на Криму је смешна; ако би се суочила са таквим сценаријем, Русија би више него вероватно искористила сопствене неконвенционалне способности као одмазду. Украјина би, наравно, завапила за помоћ, а НАТО би био суочен са својом обавезом колективне одбране по члану 5. Укратко, НАТО би био у рату са Русијом.
Ово није празна спекулација. Објашњавајући своју недавну одлуку да распореди око 3.000 америчких војника у Европу, председник Бајден је изјавио: „Све док се Путин понаша агресивно, ми ћемо се постарати да уверимо наше савезнике у Источној Европи да смо тамо и да је члан 5 света обавеза”.
Бајденови коментари подсећају на оне дате током његове прве посете седишту НАТО-а, 15. јуна прошле године. Тада је Бајден са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом истакао приврженост Америке члану 5 повеље НАТО. „Члан 5 узимамо као свету обавезу“, рекао је Бајден. „Желим да НАТО зна да је Америка тамо".
Бајденов поглед на НАТО и Украјину долази из његовог искуства као потпредседника под Бараком Обамом. Године 2015, тадашњи заменик министра одбране Боб Ворк рекао је новинарима:„ Као што је рекао председник Обама, Украјина би требало да... буде у могућности да сама бира своју будућност. И одбацујемо сваки разговор о сфери утицаја.
Говорећи у Естонији прошлог септембра, председник је јасно ставио до знања да је наша посвећеност савезницима у НАТО-у непоколебљива. Како је рекао, у овом савезу нема старих и нема нових чланова. Нема млађих партнера и нема старијих партнера. "Постоје само савезници, чисти и једноставни. И бранићемо територијални интегритет сваког савезника".
Пораз без преседана у војној историји
Шта би ова одбрана подразумевала? Као неко ко је некада био обучен за борбу против совјетске армије, могу да потврдим да би рат са Русијом био другачији од било чега што је америчка војска искусила – икада. Америчка војска није ни организована, ни обучена, ни опремљена за борбу против својих руских колега. Нити поседује доктрину способну да подржи сукоб великих размера комбинованог наоружања. Ако би САД биле увучене у конвенционални копнени рат са Русијом, суочиле би се са поразом без преседана у америчкој војној историји.
Не верујте ми? Године 2016, тадашњи генерал-потпуковник Мек Мастер говорио је о резултатима студије "Рат нове генерације у Русији" која је урађена 2015. да би се проучиле лекције извучене из борби у источној Украјини. Он је публици у Центру за стратешке и Међународне студије у Вашингтону рекао да Руси имају супериорну артиљеријску ватрену моћ, боља борбена возила и да су научили софистицирано коришћење беспилотних летелица. „Ако се америчке снаге нађу у копненом рату са Русијом“, рекао је Мекмастер, „биле би грубо и хладно пробуђене“.
Укратко, разбили би их.
Америчка 20-годишња блискоисточна несрећа у Авганистану, Ираку и Сирији произвела је војску која више није способна да победи равноправног противника на бојном пољу. То је истакнуто у студији коју је спровела 173. ваздушно-десантна бригада америчке војске, НАТО-ових снага за брзо распоређивање 2017. године.
Студија је показала да су америчке војне снаге у Европи биле недовољно опремљене, попуњене и неадекватно организоване да се супротставе војној агресији Русије. Недостатак одрживе способности противваздушне одбране и електронског ратовања, када се комбинује са превеликим ослањањем на сателитске комуникације и ГПС навигационе системе, резултирао би брзим делимичним уништењем америчке војске.
Надмоћ Русије
Питање није само квалитативно, већ и квантитативно – чак и ако би америчка војска могла да се супротстави руском противнику (што не може), једноставно јој недостаје величина да преживи у било којој континуираној бици или кампањи. Конфликт ниског интензитета који је америчка војска водила у Ираку и Авганистану створио је организациони етос изграђен око идеје да је сваки амерички живот драгоцен и да ће бити уложени сви напори да се евакуишу рањени у што краћем временском року. Овај концепт је можда био одржив тамо где су САД контролисале окружење у коме су се борбе водиле. То је, међутим, чиста фикција у комбинованом ратовању великих размера. Неће бити медицинских евакуационих хеликоптера који ће летети у помоћ – чак и да се лансирају, биће оборени. Теренских амбулантних возила неће бити – чак и да стигну на лице места, у кратком року би били уништени. Неће бити теренских болница – чак и када би биле успостављене, заузеле би их руске мобилне снаге.
Десиће се смрт и уништење. Један од догађаја који је покренуо Мекмастерово проучавање руског ратовања је уништење украјинске комбиноване бригаде од стране руске артиљерије почетком 2015. То би, наравно, била судбина било које сличне америчке борбене формације. Надмоћ коју Русија ужива у артиљеријској ватри је огромна, како у погледу броја артиљеријских система на терену, тако и у погледу смртоносности коришћене муниције.
Овај осећај изолованости ће бити подстакнут тиме што ће, због огромне супериорности Русије у способностима електронског ратовања, америчке снаге на терену бити глуве, неме и слепе за оно што се дешава око њих, неспособне да комуницирају, примају обавештајне податке, па чак и функционишу пошто радио, електронски системи и оружје престану да функционишу.
Рат не би био ограничен само на Украјину
Сваки рат са Русијом би америчке снаге изложио великим губицима. Још осамдесетих година прошлог века, рутински смо тренирали да прихватимо губитке од 30-40 одсто и наставимо борбу, јер је то била реалност борбе против совјетске претње. Тада смо били у стању да ефективно парирамо Совјетима у погледу величине, структуре и способности – укратко, могли смо да узвратимо онолико добро, или боље, него што смо добили.
То не би био случај ни у једном европском рату против Русије. САД ће изгубити већину својих снага пре него што буду у стању да се споје са било којим руским противником, због дубоке артиљеријске ватре. Чак и када се приближе непријатељу, предност коју су САД имале против ирачких и талибанских побуњеника и терориста ИСИС-а је прошлост. Наша тактика више није на нивоу. Када дође до блиске борбе, она ће бити изузетно насилна, а САД ће, више пута бити на страни губитника.
Али чак кад би САД успеле да победе у тактичком ангажману против пешадије, оне једноставно не могу да се супротставе огромном броју тенкова и оклопних борбених возила које ће Русија извести на бојиште. Чак и ако је противтенковско оружје америчких копнених трупа било ефикасно против савремених руских тенкова (а искуство говори да вероватно није), америчке трупе ће једноставно бити преплављене масом борбене снаге.
Фото: Архива
Осамдесетих година прошлог века, имао сам прилику да учествујем у нападу у совјетском стилу који су извеле специјално обучене трупе америчке војске – „ОПФОР“ – у Националном центру за обуку у Форт Ирвину, Калифорнија. Ту су се налазила два механизована пешадијска пука совјетског стила против Механизоване бригаде америчке војске. Битка је почела око два ујутру. До 5:30 ујутро било је готово, а америчка бригада је уништена, а Совјети су освојили своје циљеве.
Овако би изгледао рат са Русијом. Не би био ограничен на Украјину, већ би се проширио на ратишта у балтичким државама, Пољској, Румунији и другде. То би укључивало руске ударе на НАТО аеродроме, складишта и луке широм Европе. То ће се догодити ако САД и НАТО покушају да Украјини придруже „свету обавезу“ из члана 5 Повеље НАТО-а. То је, укратко, самоубилачки пакт.
Скот Ритер је бивши обавештајни официр америчких маринаца. Служио је у Совјетском Савезу као инспектор за спровођење ИНФ споразума. Био је штабу генерала Шварцкопфа током Заливског рата. Од 1991-1998 радио је као инспектор за оружје УН.
БОНУС ВИДЕО:
КРИЗА КОЈА БРИНЕ ЦЕО СВЕТ: Да ли ће нарасле тензије око Украјине експлодирати у рат?
Препоручујемо
"НЕ БУДИМО ОВЦЕ!" Америчка политичарка очитала лекцију вашингтонским ратним хушкачима
26. 01. 2022. у 18:00
АМЕРИКА НЕМА СНАГЕ ЗА РАТ У ЕВРОПИ: Русија ће реаговати муњевитом брзином!
26. 01. 2022. у 12:34
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"
ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".
06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04
КАЈИНА ЋЕРКА РАДИ ЗА ТРАМПА Лепотом очарала сина светске звезде: "Имам лепо дете, свидела му се"
ПЕВАЧИЦА Катарина Каја Остојић са 19 година родила је ћерку Николину, а добила ју је из првог брака са кошаркашем Николом Драгојловићем.
08. 11. 2024. у 08:34
Коментари (6)