ИЗДАЛЕ ИХ ВЕТРЕЊАЧЕ, ГАС НИСУ КУПОВАЛИ: У Европи цена мегават-часа струје из гаса 180 евра, а у Француској иста количина достигла 442 евра

СПАЈАЊЕ различитих фактора, економских, метеоролошких и геополитичких, изазвало је нови енрегетски шок у Европи, што може да доведе до несагледивих привредних последица.

Фото АП

Цена гаса непрестано скаче последњих месеци, и ова тенденција изгледа нема намеру да се промени у блиској будућности. Првог дана зиме, 21. децембра, мегават-час добијен на овај начин достигао је у Европи цену од 180,267 евра, што је десет пута више у односу на прошлу годину и представља увећање од 90 одсто од првих дана децембра. Поскупљење на годишњем нивоу износи хиљаду одсто! Последњи скок је одједном износио 22 процента.

ЕУ зависи од остатка света када су у питању енергетски извори, пре свега нафта и гас. Преко 60 одсто њене енергетске потрошње долази из увоза. Гас ту има удео од 21 одсто, а то се покрива увозом од 90 процената. Од тога, 77 одсто стиже гасоводима, а остатак бродовима, углавном из САД, Катара и Алжира. Највећи снабдевачи ЕУ су Русија, с 41 одсто и Норвешка са 16 процената. Занимљиво је да је у Француској овај процент обрнут.

На већу потрошњу утицала је привредна обнова после серије пандемијских таласа услед све веће вакцинације и ослобађања људи, али и такве ситуације, као што су недостатак ветра из правца Северног мора, због чега су затајили ветропаркови. Истовремено, део руске гасне мреже је у фази одржавања, а ту су знатно допринеле и тензије између Запада и Истока, на украјинској граници. Највећа бушотина у Норвешкој је у застоју после пожара. Због свега, резерве гаса у Европи су значајно умањене.

Све се то директно одражава на цену електричне енергије. Цена мегават-сата у Француској је 20. децембра скочила на 442 евра, што је највише још од 2009. године. Пре актуелне кризе, износила је 93 евра. Нарочито је проблематично у Белгији и Немачкој, које инвестирају у централе на гас, јер се противе нуклеарној енергији после трагедије у Фукушими.

Огроман број фирми широм Европе због тога има знатне финансијске тешкоће. Неке се, чак, и затварају. Румунски произвођач ђубрива "Азумуреш" из Таргу Муреша привремено је обуставио приозводњу. У Великој Британији, 25 углавном мањих снабдевача електричном енергијом, морало је да престане с радом, што представља готово половину фирми регистрованих у овом домену. Највећа топионица алуминијума у Европи, у француском граду Данкерку на атлантској обали, смањила је производњу, јер је губитак због повећане цене енергената само у новембру и децембру процењен на 20 милиона евра. Фабрика "Нирстар д'Оби" на северу Француске која производи цинк, са 300 запослених, неће радити два месеца, почев од 2. јануара.

Многе мање европске фирме, попут старих породичних предузећа, које постоје вековима, морају да ставе кључ у браву, јер не могу да покрију рачуне. У домаћинствима, цене за струју и гас непрестано скачу, и преко 30 одсто. Трећа могућност за грејање је мазут, који такође све више поскупљује, па се многи преоријентишу на стари начин, сечом дрвећа. Смањење кризе очекује се тек на лето следеће године, а релативни повратак у нормалу почетком 2023.

А да једна невоља често не иде сама, потврђује и то што је француска електродистрибуција затворила четири своја највећа реактора у две нуклеарне централе, услед откривања аномалија на главним деловима у случају инцидента, који омогућавају хлађење реактора. Конкретно, пронађене су пукотине у металу у близини црева за хлађење. Сумња се у лоше заваривање. Тренутно траје истрага да се утврди да ли ови проблеми постоје и у другим француским нуклеарним електранама.

Затварањем 4 од укупно 56 реактора колико их Француска има, производња је, за сада, умањена за 4,5 гигавата од укупног капацитета од 61 гигават. До краја године, то је губитак од чак једног теравата. Француска, са највише цивилне нукеларне енергије после САД, нуклеаркама производи 70 одсто струје за своје потребе.

Због европске енергетске кризе, али и приморавања да затвори неке од својих електрана, у Француској је угрожена равнотежа снабдевања. Да невоља буде већа, ових дана је, у северном делу земље, укључујући и Париз, баш хладно. Власти уверавају да до краја децембра нема опасности од искључења енергије. Критичан ће бити јануар. Ако потрошња и даље буде расла, струју могу да увозе, углавном из Шпаније, Немачке и Белгије.

У случају веће кризе, да би се спречио "блок-аут", прискочиће се унапред утврђеној процедури: најпре ће се позвати двадесет највећих индустријских потрошача да смање коришћење енергије, затим на ред долази смањење напона у мрежи, потом позив Французима да штеде струју и, коначно, циљана локална искључења.

МУКА И ЗА АЛПЕ

Заустављање више нуклеарних централа у Француској директно би могло да угрози енергетски систем у Швајцарској, али и у целој западној Европи.

Препоручујемо

Свет

0 1

ЦЕНЕ ЕНЕРГЕНАТА ЛЕТЕ У НЕБО: Струја достигла 400 долара, гас чак 1.700 долара

20. 12. 2021. у 22:47

Свет

1 2

ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА НЕ ЈЕЊАВА: Европска индустрија посустаје због скупе струје, алуминијум на удару

23. 12. 2021. у 13:23

Свет

0 5

"СВИ ЛАЖУ!" Путин о енергетској кризи - Намерно компликују ствари

23. 12. 2021. у 12:17

Свет

3 5

ЕВРОПА У ПАНИЦИ: Енергетска криза затвара фабрике

23. 12. 2021. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације