ПУБЛИКА ЈЕ ГЛАДНА ПОЗОРИШНЕ МАГИЈЕ: Грађани и глумци покренули акцију да се у Прокупљу оснује професионални театар

ИМА ли добре воље да Прокупље и Топлички округ добију професионални театар, питање је које је ових дана покренула група глумаца и грађана, а на које са оптимизмом очекују позитиван одговор.

фото Приватна архива

- Прокупље са околином има око 38.000 становника. Топлички округ је једини на југу Србије који нема своје професионално позориште. Расински има театар у Краљеву и Новом Пазару, Јабланички у Лесковцу, Нишки у Нишу, а Пчињски у Врању. Једино Прокупље, иако је добило статус Града 2018. године, нема свој професионални театар - каже глумац Предраг Котур, који је и иницијатор ове акције.

Занимљиво је да је у овом граду, од 1946. до 1956, постојало Окружно народно позориште (у оквиру Соколског дома), а онда је затворено без неког посебног образложења.

- У складу са нашим временом, назвали бисмо га Топлички народни театар и у првим годинама имао би само четворо запослених: директора, два глумца и два техничка лица. Користили бисмо сцену садашњег Дома културе, а остали сарадници били би ангажовани по уговору и пројекту - објашњава Котур. - Будући да смо већ седам деценија без позоришта, прво бисмо морали да "створимо" публику и годишње припремимо две вечерње и две дечје представе. У нашем граду већ три године постоји Фестивал комедије, а то је и био мотив да покренемо целу причу.

фото: Град Прокупље

Колико су Прокупчани жељни позоришта, истиче наш саговорник, уверили су се управо на примеру фестивала: за пет представа у сали са две стотине места, у року од 48 сати продало се хиљаду карата, а још много заинтересованих остало је без улазница.

- Додатни, можда и важнији разлог је што најмлађи суграђани у нашем округу немају привлегију да, као њихови вршњаци у другим градовима, одрастају уз дечје представе. Иначе,иницијативу сам покренуо са неформалном групом грађана, јер за то има и могућности и интересовања. Градске власти нас подржавају, уосталом, уз њихову сагласност смо покренули и акцију. Засад смо скупили три хиљаде и двеста потписа, а за неколико дана имаћемо и четири хиљаде.

Котур додаје да у овом граду има још петоро глумаца који су завршили или завршавају академије, а желели би да остану у завичају:

- Свесни смо да је театар скупа инвестиција. Направили смо и калкулацију да са само осамнаест и по милиона динара можемо да запослимо петоро људи, одржимо фестивал, реализујемо гостовања и копродукције са другим кућама. Ја то зовем "микро позориште", јер, колико знам, у лесковачком позоришту годишњи буџет је 127 милиона динара. Постоји и објашњење - зато што их је више, имају и стално запослене гардеробере, декоратере, власуљаре, а ми смо тек на почетку...

фото Приватна архива

Оно што је посебно важно, наглашава наш саговорник, јесте чињеница да у будућности то неће бити само прокупачко позориште, већ регионално:

- Циљ нам је да околна места (Куршумлија, Блаце и Житорађа), која немају развијен културни живот, добију могућност да гледају представе. У Куршумлији је однедавно обновљен биоскоп у коме могу да се играју представе, Житорађа има Народну библиотеку са салом, а Блаце - Дом културе. Могли бисмо да покријемо и њихове културне потребе и чим добијемо сагласност Града кренућемо у реализацију првих представа. У првој сезони бисмо, уз фестивал, урадили две вечерње и две дечје представе. Позвали бисмо редитеље са стране, ушли у копродукције са околним позориштима, па и ангажовали глумце из тих кућа.

На питање да ли у перспективи очекују и сопствену зграду, Котур истиче да уколико добију сцену у Дому културе, могли би да буду "мирни" у наредне две деценије.

- Уосталом, прве две године су године доказивања. Уколико бисмо показали добре резлтате, порасла би и потреба за радним местима, а онда и за простором. Пирот и Лазаревац још увек имају своје сцене у домовима културе. И ми бисмо у нашем имали довољно простора за свој театар. У прокупачком Дому културе тренутно ради аматерско позориште, КУД, књижевно друштво. Ту нема "сударања", позоришне представе изводиле би се једном до два пута недељно, тако да остаје места и за друге програме. Али, за почетак, са скупљеним потписима идемо на Скупштину града, подносимо захтев за регистрацију, а уколико се иницијатива изгласа, у идеалним околностима, могли бисмо да будемо спремни за почетак наредне сезоне - септембар 2025.године. Ипак, све зависи од Града и да ли у ребалансу буџета има места за нас.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације