ВИШЕ ОД 900 ЉУДИ ПОПИЛО ЈЕ ОТРОВ И ОТИШЛО У СМРТ: Исповест преживеле једног од највећих масакра у историји човечанства (ВИДЕО)

ПРЕ тачно 43. године у Џонстауну у јужноамеричкој Гвајани се догодио масакр - страдало је више од 900 људи, међу којима и деца, у насељу које је водио лидер хришћанског култа Џим Џонс.

Фото: Принтскрин

Једна од преживелих је Лора Џонсон Кол из Вашингтона, која се седамдесетих годин апрошлог века у 22. години прикључила Храму народа у Калифорнији, већ се нагутала сузавца протестујући због рата у Вијетнаму, сарађивала са Црним пантерима и била на славном фестивалу Вудсток 1969. године.

- Живот ми је био у расулу, брак ми је пропао и тражила сам за себе безбедније окружење у ком могу да будем политичка активна после низа лоших одлука - присећа се она.

Отишла је на неколико састанака у седишту групе у Редвуд Велију у Северној Калифорнији и ускоро су је придобили њихови идеали благонаклоности и расне равноправности. Џим Џонс, харизматични хришћански проповедник, основао је Храм народа као расно интегрисану црквену групу у Индијанополису 1956. године, пре него што се деценију касније преселио у Калифорнију. Џонс је проповедао о надолазећој нуклеарној апокалипси и веровао да би његова сепаратистичка „апостолско-социјалистичка" заједница могла да напредује после ње. Група, иако религиозна, била је заснована на социјалистичким идеалима - обезбеђивала је здравствену заштиту и друге социјалне услуге свом разноврсном чланству.

- Била је то заједница какву сам желела - желела сам равноправност и правду, а ту су били људи свих порекла и раса - каже Лора. -Лидер култа Џим Џонс је 1974. године рекао да жели да нађе неко место далеко од дроге и алкохола у Америци. Пронашли смо Гвајану у Јужној Америци, која је била савршена да се у њу преселимо. Била је то прелепа земља са забитима које смо могли да населимо.

Лора и стотине других су 1977. године преокренули животе наглавачке како би прешли да живе у Пољопривредном пројекту Храма народа - неформално познатом као Џонстаун по свом лидеру.

- Није ме бринуло пресељење. Била сам авантуристичког духа и била сам одушевљена што имам прилику да живим у прашуми - каже она.

„Социјалистички рај" у иностранству омогућио би Џонсу и његовој групи да упражњавају њихов начин живота далеко од све јачег медијског притиска у Калифорнији. Али то није био баш онакав рај какав им је био обећан. Насеље на северу Гвајане било је у изузетно удаљеној забити, али су услови за развој пољопривреде били веома лоши и онемогућавали самоодрживост групе. Чланови су живели у малим заједничким кућама и говорили о томе да су радили по читав дан на жези током све исполитизованијих свакодневних живота. Лора је живела на главној локацији Џонстауна све до октобра 1978. године.

- Мој рад тамо имао је смисла и испуњавао ме је - присећа се она. - Људи из Храма народа били су ти са којима сам желела да проведем читав живот. Били су то предивни људи. Други преживели ће вам можда рећи нешто друго, али што се мене тиче, ја сам била одушевљена. То није био несрећан део мог живота.

Крајем октобра, Џонс је замолио Лору да се пресели у Џорџтаун - главни град Гвајане удаљен 24-часовним путовањем бродом - да би радила у седишту цркве. Она сматра да је њено пресељење било Џонсов прорачунат потез, због све већих критика и најављене посете калифорнијског конгресмена Леа Рајана.

- Џим Џонс је тражио зелоте [попут Лоре - људе који ће говорити позитивно о Храму народа] и њима испуњавао редове у Џорџтауну пред посету конгресмена Рајана - каже она.

Фото: Принтскрин

Овај политичар је предводио истражни тим основан због сумњи чланова породица у САД да они тамо бораве против њихове воље. У једном случају високог профила, родитељи детета по имену Џон Виктор Стен - за ког је Џонс тврдио да му је он отац - јавно се борило за старатељство над њим. У међувремену, Лора се присећа:

- Ментално стање Џима Џонса почело је да се погоршава и Џонстаунски експеримент је почео да се распада. Људи су оптуживали Џима Џонса да им отима децу, а његове секретарице су бежале са скандалозним информацијама о томе шта се тамо дешава.

У мају 1978. године, Џонсова блиска сарадница Дебра Лејтон Блејки побегла је у Џорџтаун, где је потражила уточиште у америчкој амбасади. Она је приложила писану изјаву у којој је говорила о „тиранском стиску" Џонса који је патио од месијанским комплекса и за ког је рекла да је сатима без престанка емитовао преко звучника распричане проповеди - опседнуте теоријама завере о америчкој влади, пребезима и забринутој родбини. Она је пријавила и да су становници комплекса оскудевали у храни и да су у то време патили од болести као што је хронична дијареја.

- Џонстаун није био намењен за толико људи - било нас је 1.000 - и нисмо могли сами да се издржавамо. И зато је Џим Џонс почео да осећа притисак - присећа се Лора. - Његова зависност од дроге и поремећаји личности били су све гори. Све је мање и мање успевао да функционише.

Преживели се присећају „белих ноћи", које су се понекад дешавале сваке недеље, када би Џонс проглашавао кризу услед угрожености безбедности комплекса. Оне би понекад укључивале лажна масовна самоубиства, у којима би следбеници, међу којима и деца, стали у ред и пили течност за коју им је речено да садржи отров, само да би им после рекли да је то био тест лојалности. Кад је конгресмен Рајан у новембру стигао у посету са делегацијом, са собом је довео забринуте рођаке припадника Храма и новинаре да документују читаво путовање. После првобитног отпора, његовој групи је дозвољен приступ и она је поведена у обилазак који је углавном представљао пријатну слику о њиховим свакодневним животима.

- Супротно ономе што нам је рекла “забринута родбина”, изгледало је као да нико ту не гладује, сви су деловали прилично здраво - присетио се Чарлс Краус, новинар Вашингтон поста на овом путовању.

Група је провела ноћ испред комплекса и вратила се наредног дана у њега. Током времена проведеног у комплексу, групи је пришло најмање десетак следбеника који су молили да се с њима врате у САД. Док је делегација чекала на повратни лет, кохорта наоружаних чланова Храма је заскочила групу и отворила ватру на њу, убивши петоро људи, међу којима и самог конгресмена Рајана. За то време у комплексу, Џонс је истовремено тражио од више од 900 следбеника да одузму себи живот, упозоривши их да ће гвајанска војска упасти и одузети им децу због напада на аеродромској писти. Помешане су читаве бачве воћног пунча са цијанидом и подељене унаоколо, као током вежби.

- Џим Џонс је био врхунски преварант - сви су се осећали као да им је он отац - каже Лора за лидера групе. - Говорио би им: 'Не можете да се вратите, немате новца', што је било истина. Сав новац су уложили у цркву. Плашили су се одмазде за смрт конгресмена. Лагао их је сваки дан - задојио их је паранојом. Мислили су да немају другог избора.

Фото: Принтскрин

„Сви су мртви"

У седишту у Гвајани, удаљеном 240 километара, члановима је скренута пажња на наређење.

- Секретарица Џима Џонса Шерон Ејмос примила је преко радија поруку која је послата у Џорџтаун, Сан Франциско и Редвуд Вели - присећа се Лора. - Она је гласила “Сви у Џонстауну су мртви или умиру. Сви остали морају сместа да изврше револуционарно самоубиство. Сви то чинимо управо сада."

Лора каже да је двоје Џонсове деце, која су била у посети главном граду у саставу кошаркашког тима Храма, одбило да послуша наређење и другим огранцима поручило да му се не повинују. Она сама била је ван зграде кад је стигла порука, а вратила се на то да снаге Гвајанске националне одбране износе вреће са лешевима секретарице и њене деце.

Лора каже да су у седишту почели да примају извештаје о броју умрлих у Џонстауну: први је гласио да их има 300, потом 600.

- Сви смо били сломљени. Плакали смо, као што још увек плачем данас. Била сам у расулу. Многи од нас су били неутешни - каже она. - Неки су отишли да покушају да идентификују те људе. Њихова тела су остављена на отвореном, усред прашуме, у страној земљи. Све што је могло погрешно да се уради, урађено је. Нема правог начина да се сазна ко је како умро. Било је напросто ужасно.

Фото: Принтскрин

Коначан број мртвих, са убиствима на аеродромској писти и самог Џонса, износи 918 људи. Краус, који је преживео заседу и био први новинар коме је дозвољено да приђе месту масакра, рекао је да су чак и пси и шимпанза љубимац Џонастауна умрли заједно са становницима.

Лора се вратила у САД крајем новембра 1978. године и поново се уселила у заједницу Храма народа у Калифорнији - одлука за коју данас каже да је није зажалила. Након годину дана проведених у Храму народа, Лора се придружила другој заједници у којој је упознала будућег мужа и живела читаву деценију с њим тамо, где су и добили сина.

- Потом сам рекла “Готово је, сада желим да одрастем”. Вратила сам се у школу и почела да предајем 1995. године - каже Лора.

(ББЦ)

Препоручујемо

Злочин

2 6

УБИО ДЕТЕ НА НОШИ И РОДИТЕЉЕ: Масакр који је потресао Србију - Ужаснути полицајци у спаваћој соби открили мотив језивог злочина! (ВИДЕО)

13. 11. 2021. у 00:45

Свет

0 4

„ТРОВАО ИХ ЈЕ ВАКЦИНОМ“: Незапамћен злочин у САД – преклао пријатељицу своје мајке, па испалио шаржер у брата и његову жену! (ВИДЕО)

07. 11. 2021. у 19:20

Свет

0 0

ИЗРЕШЕТАО ЈЕ 17 ОСОБА: Убица из Паркленда признао кривицу за масакр - тог Дана заљубљених у школи је страдало 14 ученика (ВИДЕО)

21. 10. 2021. у 00:43

Злочин

1 14

МАСАКРИРАО ИХ НА ПРАЗНИК: Земунац пуцао у брачни пар, њихове синове докрајчио ножем, тела дечака лежала су у крви! (ВИДЕО)

18. 10. 2021. у 00:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације