НАКОН 80 ГОДИНА ЗВОНЕ ЗВОНА У КОРЕНИЦИ: Срби и Хрвати заједно обнављају Храм светих Михаила и Гаврила (ФОТО)

АКО СЕ питају Срби и Хрвати из Лике, рату је, хвала Богу, коначно одзвонило. Заједно су пре две године започели обнављање звоника на православном Храму светих архангела Михаила и Гаврила у Кореници, а сада су уз помоћ донатора поставили и три звона на овој богомољи коју су Италијани још током Другог светског рата спалили.

Фото: РАС Србја/О.Б.

Готово 250 година од када је изграђена и скоро осам деценија како је срушена, друга највећа православна црква у Хрватској добија нов живот. Нов звоник, нова звона, нове вернике и са њима никад напуштену веру да на овом поднебљу има места за све нас били ми православци, католици, муслимани, атеисти...

Тако се испред оронулих, али пркосних зидина спаљеног храма на ободу центра Коренице, градића у источној Лици, нашло више од стотину Срба са децом из целе регије. Дошли су на обред освештења нових звона.

Општинским краном су, затим, освештена звона постављена на обновљени звоник. Реконструкцију ове вековне цркве помажу и општина Плитвичка језера и Министарство културе Хрватске.

Црквени великодостојници проповедају да су храмови учионице у којима се учимо речју божијом. Храм светих Архангела Михаила и Гаврила са својом неуништивом историјом и обећавајућом садашњошћу је велика школа за све нас. За разлику од других, ова школа се сада учи да би се понављала. Да би се као пример узајамног поштовања, толеранције и суживота преносила са генерације на генерацију широм региона.

Наравно, црква из 18. века је још далеко од првобитног изгледа. И даље се у овој богомољи свеће пале под отвореним небом и на голом земљишту оивиченом дотрајалим каменим зидовима без иједног иконописа и прозора. Ипак, и са такве рушевине пуца звонак поглед у боље и лепше сутра. Пре свега, са обновљеног звоника који сада новим звонима дозива све вернике добре воље.

Фото: РАС Србја/О.Б.

Италијани запалили храм 1943. године

Најзаслужнији што храм већ сада има статус културно-историјског добра под трајном заштитом је парох коренички протонамесник Никола Малобабић.

- Према доступним документима храм је почео да се гради средином 18. века уз дозволу краљице Марије Терезије и завршен је 1772. године. Изглед је задржао до Другог светског рата када су га Италијани 1943. године запалили. Пала су звона и кров тако да је црква је била у срушеном стању све до деведестих година. Током рата од 1991. до 1995. године почело је ћишћење и обнова храма. Постављен је бетонски венац на који је требало да буде подигнут кров. Прикупљен је материјал за кров, међутим почео је рат и тај посао није завршен. Након рата прикупљеног материјала за кров није више било – наглашава за „Блиц“ Малобабић.

Ипак, парох коренички прикупио је можда и важнији материјал за обнову храма.

- Прибавио сам документацију о настанку и историји цркве и пре неколико година поднео сам захтев Министарству културе Хрватске да храм добије статус културног добра са трајном заштитом. Недуго затим, Министарство културе доделило му је тај правни статус. На основу тог статуса Министарство културе и општина Плитвичка језера издвојили су средства за обнову звоника. Део новца дало је и Вијеће српске националне мањине општине Плитвичка језера и Вијеће српске националне мањине Личко-сењске жупаније. Бакрени крст од 3,5 метра приложили су донатори Милан Прица из Коренице, Зоран Грбић из Плитвица Села и Милорад Цвијановић из Загреба. Три звона тешка 400, 200 и 100 килограма донирао је Бранко Дракулић из Београда, а пореклом из Градине Кореничке – подвлачи Малобабић.

Иако храм од потпуне обнове дели према прорачунима милиони евра протонамесник верује да је тај посао остварив.

- Верујем да је уз Божију помоћ то могуће. Да ли ће то бити за три, пет или десет година друго је питање. Битно да се кренуло са обновом. Многи су били скептични да ћемо и ово урадити – апострофира Малобабић.

Фото: РАС Србја/О.Б.

За потпуну обнову храма потребно је 2,6 милиона евра

И епископ горњокарловачки Герасим коначно има разлога за благи осмех.

- Храм је пуних 80 година био без крова, звоника и звона пошто је спаљен. Током деведесетих година почела је обнова цркве, али је убрзо рат то спречио. Да бисмо пре две године уз помоћ општине Плитвичка језера и Министарства културе Хрватске вратили звоник у првобитни изглед. Сада смо захваљујући изузетној донацији добротвора Бранка Дракулића добили и поставили три нова звона. Без помоћи општине, министарства, донатора и Канцеларије за вере Републике Србије не бисмо могли да започнемо обнову цркве – истиче епископ Герасим и додаје да општина Плитвичка језера помаже и реконструкцију храма у Врелу, недалеко од Коренице.

Готово сви православни верници из целе Лике радознало се питају када ће Храм светих архангела Михаила и Гаврила бити у потпуности обновљен. Ипак, црквени великодостојници другачије гледају на то питање.

- Наши су снови, а божији планови. Реконструкција цркве је вишемилионска инвестиција. За потпуну обнову храма потребно је око 2,6 милиона евра. Реч је о историјско-културном добру које је свети владика Данило Јакшић почео да гради од камена још далеке 1750. године уз дозволу краљице Марије Терезије – наглашава епископ Герасим.

Чињеница да на пројекту обнове храма сарађују Срби и Хрвати радује горњокарловачког владику.

- Ми смо упућени једни на друге и морамо да живимо једни с другима. Једни другима можемо помоћи ако желимо. Сви заједнички делимо исти усуд, били Срби, Хрвати или Муслимани. На то нас упућује вера свих нас. Сви смо саздани у обличју божијем и имамо прилику да окренемо точак историје – апострофира епископ Герасим.

Обреду освештења нових звона Храма светих архангела Михаила и Гаврила присуствовао је и Хрват Анте Ковач, начелник општине Плитвичка језера.

- Помогли смо обнову звоника на храму 2019. године, а сада смо учествовали у постављању звоника, чишћењу екстеријера, скидању земље, уређењу паркинга. Ми у буџету имамо ставку која предвиђа средства за помоћ црквама у општини. Трећина од тих средстава намењена је католичким црквама, трећина православним, а трећина црквама по селима – подвлачи Ковач.

Фото: РАС Србја/О.Б.

У општини сада живи 27 одсто Срба

Из те поделе општинског буџета може се донекле видети и етничка структура становништва која је пре рата током деведесетих година била битно другачија – Срби су чинили убедљиву већину.

- Сада имамо 27 одсто Срба, можда десетак муслимана док су остало Хрвати из Лике и Босне и Херцеговине. До пре 10-15 година овде готово да није било ничега, знатно лошије се живело да би у последњој деценији почела нормализација. Сада се релативно добро живи с тим што је цела општина Плитвичка језера предодређена за туризам па је због короне цела регија прилично страдала – објашњава Ковач.

Већ је четири године начелник општине пошто је два пута изабран за ту одговорну функцију.

- Живот у мултинационалној средини је увек предност, а не недостатак. Ја као Хрват увек могу више сазнати и научити од Србина него од Хрвата. Градина као најстарији део Коренице представља велику култруну баштину са старим градом, некрополама, храмом... Градимо и астро парк па ће цела општина бити погодна за дводневне дечије екскурзије – наглашава Ковач.

Храм светих архангела Михаила и Гаврила препознала је и општина као културно-историјско добро.

- Без обзира на све националне тензије и на то да ли смо католици или православци, нема спора да нас хришћанство учи да је Бог један. Зато је сваки храм било да припада источном или западном хришћанству вредно изградње као место које буди духовност. Поготово ако је тај храм део културне баштине. Општина је за обнову звоника на цркви издвојила 250.000 куна – закључује Ковач.

Фото: РАС Србја/О.Б.

Волео бих да доживим обнову целог храма

Поред општине Плитвичка језера, хрватског Министарства културе и Српског националног вијећа обнову Храма архангела Михаила и Гаврила помажу и донатори. Један од њих је Бранко Дракулић (77) који је храму из родног града поклонио три звона.

- Овде сам одрастао и завршио средњу школу. Храм је друга највећа православна црква у Хрватској после Саборне цркве светог Ваведења Пресвете Богородице у Плашком. Реч је о културно-историјском споменику под трајном заштитом. Волео бих да доживим његову комплетну обнову – нагласио је Дракулић.

Долазе Украјинци овде да раде

Невоља готово целе Лике, а самим тим и Коренице је мали број радно способног становништва. Већина Срба који су се вратили да живе у ове крајеве су старији људи, а од како је држава постала чланица ЕУ многи Хрвати су се одселили на Запад.

-Такав проблем има цео Балкан па чак и Бугари и Румуни. Какав ћемо живот живети зависи од самих нас. Да ли ће нам живот бити рај или пакао. Пошто нема пуно радне снаге, овде чак долазе и Украјинци да раде – каже горњокарловачки епископ Герасим.

Foto: Фото: Уступљене фотографије

POGLEDAJ GALERIJU

Вратио сам се уз помоћ УНХЦР

Када је Храм светих архангела Михаила и Гаврила спаљен, Бранко Цветићанин имао је свега две године у родном Мељиновцу. У тадашњу Титову Кореницу дошао је 1962. године и запослио се као шумар. Ту се оженио Босиљком и добио ћерке. Силом прилика морао је да се исели из града 1995. године, али се у своју кућу вратио десет година касније.

- Избегао сам са женом у Ужице код ћерке и зета. Поднео сам 1997. године захтев да се вратим у своју кућу у Кореници. Међутим, то није ишло тако лако. У њој су били Хрвати из Босне. Тек 2005. године успео сам уз помоћ УНХЦР да се вратим у своју кућу. У почетку је било провокација, али сада жена и ја нормално живимо с тим што баш мало има младих – каже за „Блиц“ Цветићанин који је са супругом присуствовао обреду освештења звона.

(Блиц)

Препоручујемо

Друштво

0 10

ЛИЧКА КУЋА УСРЕД БАЧКЕ: Дом Димића у Вишњевцу код Суботице аутентичан је објекат подигнут по "рецепту" из Островице код Госпића

21. 07. 2021. у 12:19

Србија

0 1

ЛИЧКО СРЦЕ НА СЕВЕРУ СРБИЈЕ: Велебит код Кањиже обележило век од настанка

13. 07. 2021. у 16:36

Србија

0 2

ОДШТЕТА 900.000 ДИНАРА: Ловочувари пронашли три срнећа грла у Кореници - власник домаћинства одавно сумњичен да се бави криволовом

21. 07. 2021. у 16:21

Фудбал

1 0

ХРВАТСКА НАСТАВЉА СА УСПЕСИМА У ТОКИЈУ: Са само 59 такмичара освојили већ седам медаља

01. 08. 2021. у 09:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације