ОСТАО ЗАГОНЕТАН И НЕПРОЗОРЉИВ: Деспот Стефан Лазаревић преминуо на данашњи дан

Д.Б.М.

19. 07. 2024. у 05:00

ОСНИВАЧ престоног Београда деспот Стефан Лазаревић умро је 19. јула 1427. године за време лова негде поред Младеновца или, како новија истраживања доносе, у селу Глава код Крагујевца. Син кнеза Лазара и кнегиње Милице био је вазал турског султана Бајазита I до 1402. године, када се повукао у Цариград где је од византијског цара Јована II Палеолога добио титулу деспота. Бавио се превођењем с грчког, написао је посланицу "Слово љубве".

ОСТАО ЗАГОНЕТАН И НЕПРОЗОРЉИВ: Деспот Стефан Лазаревић преминуо на данашњи дан

Фото промо

У народу познат као Високи Стеван, владар, песник и ратник, дипломата и витез, први "градоначелник" Београда много година после смрти остао је загонетан и непрозорљив. Јер, житије које нам је оставио Константин Филозоф, кажу стручњаци, понекад више скрива него што открива о сину кнеза Лазара. Деспотову природу, пишу историчари, делимично објашњавају околности под којима је живео.

Стални сукоби са Турцима или Угрима. Несреће којима је био изложен његов народ, али и он лично. Његовог оца, цара Лазара Хребељановића погубио је Бајазит, његов будући зет. Непрестано је тињала борба око српског престола са братом Вуком и сестрићима Бранковићима. Ипак, из свеопштег колапса деспот Стефан је гигантским напором успео да Србију подигне на ноге, да је осигура савезом са моћном Угарском и да је у економском смислу уврсти међу најуспешније европске државе тога доба. Стефанов живот био је ратнички, велики део провео је у бојним походима широм Балкана и Мале Азије. Ако се измере раздаљине између свих места у којима знамо да је био, излази да је на коњу пројахао више од 30.000 километара.

- Био је први српски световни и апсолутистички владар окренут Европи, јер није зависио од воље своје углавном непослушне властеле, већ од моћи своје стајаће најамничке војске, која му је осигуравала престо и ред у држави - каже писац и професор на америчком универзитету Никола Моравчевић, који је управо објавио роман о деспоту Стефану "Витез у доба зла".

- Његов однос према Турцима био је условљен тренутним политичким интересима Србије. Успешно је ратовао на страни Турске да би заузврат очувао слободу своје државе. На византијском двору додељена му је деспотска титула, а у Будиму је 1408. постао први међу једнакима, члан витешког реда "Змаја", који су основали краљ Сигисмунд и жена му Варвара. Тако је правио витезове од својих људи. Срдачни односи између угарског и српског владара започели су великим даром - Стефан је од Сигисмунда на дар добио Београд, који је сматрао "најлепшим местом од давнина". Раније се веровало да су његове мошти у манастиру Копорину, а сада се сматра, и анализом ДНК наводно потврђује да су посмртни остаци, ипак у Манасији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

НЕВЕРОВАТНИ ПОПУСТИ ДО КРАЈА МЕСЕЦА! Не пропустите прилику за велику уштеду