ИМУОНОТЕРАПИЈОМ ПРОТИВ РАКА: Чувени европски стручњак проф. др Кристоф Зелински о најмодернијем приступу у лечењу канцера

ИМУНОТЕРАПИЈА је активација белих крвних ћелија са циљем уништавања тумора, која је претходно обично спречена физичком интеракцијом између тумора и белих крвних ћелија које би требало да га униште.

Foto: Shutterstock

Ова терапија, онако како је данас разумемо, блокира ту интеракцију, онеспособљава ту пaрализу, тако да имате антитело које је усмерено против тог такозваног моста, чијим се отварањем омогућава белим крвним ћелијама да нападну тумор.

Међутим, имунотерапија укључује много тога различитог, попут већег активирања белих крвних ћелија због ког оне постају још активније у борби против рака, затим манипулације одређеним карактеристикама које омогућавају белим крвним зрницима да уђу у тумор, јер је потребно да оне буду ту, иначе цела „ствар“ неће функционисати - овако, за „Живот плус“, дефинише најмодернији приступ у лечењу рака проф. др Кристоф Зелински, специјалиста за онкологију, имунотерапију и персонализоване третмане канцера, директор Централноевропског центра за канцер у Бечу и председник Централноевропске кооперативне онколошке групације (CECOG).

* Коме је ова метода намењена?

- Постоји више од 20 различитих индикација за третман имунотерапијом. Морамо бити свесни да су те индикације или ране или касне у третману болести, па имунотерапија може бити прва линија одбране и део иницијалног лечења, или ако иницијални третман хемиотерапијом не успе, онда се пацијент може третирати њоме. Неке од индикација су карцином плућа и бешике, цервикални карцином, лимфоми, друга линија лечења или каснија терапија рака јајника...

Какве резултате даје имунотерапија?

- Резултати су заиста значајни. Знамо да ова терапија не функционише код свих пацијената, али код око 30 одсто од укупног броја случајева, даје заиста дуготрајене ефекте. Тако рецимо, грубо речено, знамо да код карцинома плућа одређених карактеристика, који чине око 50 одсто случајева, имамо стопу преживаљавања у периоду од пет година код 40 одсто пацијената. Много зависи од тога како пацијент реагује, да ли ће се појавити резистенција или не. Ако се не појави и настави се са терапијом, онда имамо хроничну болест.

ФОТО: Бојана Јовановић

СПРОВОДИ СЕ НА ДВЕ-ТРИ НЕДЕЉЕ

Да ли постоје дијагнозе које су посебно погодне за примену имунотерапије?

- Наравно. Немамо класичне биомаркере који ће нам показати да ће у неким случајевима имунотерапија дати резултате, али имамо, да тако кажемо, генералне карактеристике у којима ће она помоћи. Један је ПДЛ1, што је одређена карактеристика тумора која показује да је ћелија тумора погодна за убијање белим крвним ћелијама. Постоје и друге, али морате да разумете да имуни систем функционише по принципу препознавања одређене популације ћелија које имају стране карактеристике, односно нису препознате као да припадају телу. Велика је дискусија везана за туморе и то да ли је имуни систем способан да препозна ћелије тумора као стране. У ствари, постоји та могућност, и одређене генетске промене у ћелијама воде томе да се појаве одређене карактеристике протеина на површини ћелија тумора, које омогућавају да буду препознати као протеини нецелуларног порекла. Ово још није потврђено и не можемо користити у свакодневној пракси, више је у области научног истраживања.

* Како се спроводи имунотерапија?

- Имунотерпија се изводи трансфузијом, а у зависности од компоненти које дајемо спроводи се на сваке две или три недеље. Чак и ако се удвостручи концентрација компоненти, па се не даје сваке две или четири недеље, већ сваке три или шест недеља, она даје резултате.

* Да ли је имунотерапија персонализована и различита за сваког пацијента?

- Јесте, заснована је на карактеристикама сваког појединачног случаја. Обично се не даје када је одговор на њу низак. Ипак, радимо третмане и код пацијената код којих не очекујемо резултате, али њих буде. Тако да је то понекада непредвидиво.

Која стања могу да се третирају имунотерапијом и зашто?

- Може се применити у раним стадијумима болести, као на пример код троструко негативног карцинома дојке, у предоперативном третману, где имамо повећање одговора организма на њу, а највише се примењује код узнапредовале болести. Постоји још једна ситуација, код карцинома плућа пацијената који нису добро реаговали на иницијалне третмане и радиотерапију (зрачење), где се све може пролонгирати имунотерапијом.

Шта се не може третирати имунотерапијом?

- То је тешко питање, али рецимо да је карцином простате добар пример. Код њега, генерално, имунотерапија не функционише. Поред тога, требало би навести и карцином панкреаса. То је зато што многе функције имунотерапије зависе од тога што зовемо окружењем тумор маркера, односно од тога које су имуне ћелије присутне у тумору, које су свеукупно присутне имуне ћелије, који су имуносупресивни фактори присутни и друго. Тако да су, рецимо, ова два класична типа тумора код којих имунотерапија не даје резултате.

ЧЕСТО СЕ КОМБИНУЈЕ СА ХЕМИОТЕРАПИЈОМ

Да ли сви пацијенти имају позитиван одговор на имунотерапију?

- Не.

Да ли је имунотерапија у сенци хемиотерапије и лечења рака хируршким интервенцијама?

- Веома често комбинујемо имунотерапију и хемиотерапију, поготово код пацијената који имају велику вероватноћу да ће слабо одреаговати само на имунотерапију. Што се тиче хируршких интервенција, у овом тренутку постоје две ситуације када дајемо имунотерапију пре операције, да бисмо смањили евентуално ширење тумора. Једна је подтип карцинома дојке, који зовемо троструко негативни карцином дојке, а друга је, и то веома ново откриће, у раним стадијумима карцинома плућа.

Фото Shutterstock

Постоје ли различити типови имунотерапије?

- Да. У овом тренутку имамо два различита циља. Један је усмерен према карактеристикама лимфоцита, који зовемо ПД1, и други, који је усмерен ка карактеристикама тумора који зовемо ПДЛ1. У принципу, оба раде на успостављању моста између тумора и лимфоцита, који смо спомињали. Са друге стране, постоје многи други типови који су у развоју, што је од велике важности. На пример, то је компонента коју зовемо ЛАГ и већ постоје процедуре при којима комбинујемо ПД1 и ЛАГ. Реч је о компонентама које активирају Т ћелије. Оне не само да неутралишу заустављен мост о коме смо говорили, већ активирају и Т ћелије.

Доводи ли ова врста лечења и до нежељених дејстава?

- Најважније нежељено дејство је сам ефекат имунотерапије - јављање повећане имуно функције. То значи да укључивањем имуног система можемо да дођемо до онога што зовемо аутоимуним феноменом, а то говори да је имуни одговор толико јак да нема инхибиција имуног система. Ово води ка томе да се јавља низ аутоимуних феномена, на пример на плућима, дебелом цреву, јетри, кожи... Дакле, морамо веома да пазимо на то шта се дешава. Та појава се контролише употребом кортикостероида или, понекада, ти феномени једноставно престану, нестану.

Ко доноси одлуку о примени имунотерапије?

- Лекари онколози доносе ту одлуку.

Фото: Shutterstock

Зашто се имунотерапија не може примењивати код свих пацијената?

- На првом месту зато што немају одређене карактеристике које су потребне за имунотерапију.

Какво је ваше мишљење о потенцијалу и развоју имунотерапије у будућности?

- Сматрам да имунотерапија има огроман потенцијал. Поготово ако се узме у обзир то да се може комбиновати са хемиотерапијом, циљаним третманима, молекуларно циљаним третманима, другим имунотерапијама, радиотерапијом, где постоји много истраживања. Тако да, поред (молекуларно) циљане терапије, имунотерапија је област која ће се у будућности значајно разијати.

Када пацијенти могу очекивати прве позитивне резултате након имунотерапије?

- Очекујемо прве резултате после три месеца. Уколико после тог времена не постоје резултати, обично престајемо са терапијом. Међутим, постоје и такозвани закаснели резултати, поготово код карцинома плућа код ког може да прође и осам месеци до њихове појаве.

Да ли то зависи од напретка болести?

- Можемо рећи да баш и не разумемо све.

Зашто се имуни систем успава, ако тако можемо да кажемо, и зашто га будимо имунотерапијом?

- На првом месту због блокаде или парализе тог такозваног моста између ћелија карцинома и белих крвних ћелија, коју изазива тумор. Наиме, тумор је тај коју изврши супресију имуног система, а имунотерапија, да тако кажемо, парализује насталу ситуацију.

Препоручујемо

Др Новости

0 9

ХАЈДУЧКА ТРАВА ЈАЧА ТЕЛО И ЧУВА ЗДРАВЉЕ: Мелем за цело тело, а уље можете да направите и сами (РЕЦЕПТ)

27. 06. 2024. у 08:00

Др Новости

0 2

ОД АРТРИТИСА, ДО АЛЦХАЈМЕРА: Ових 10 болести најчешће долазе са старошћу

28. 06. 2024. у 06:45

Др Новости

0 8

У СТАНУ НЕ СМЕ ДА БУДЕ МАЊЕ ОД 26 СТЕПЕНИ: Лекари хитне помоћи саветују - Ево како да лакше прегурате ове температуре и влагу

24. 06. 2024. у 07:00

Др Новости

0 29

ИМАТЕ ПРОБЛЕМ СА КОНЦЕНТРАЦИЈОМ И ПАМЋЕЊЕМ? Промените ове животне навике и спречите убрзано старење мозга

11. 06. 2024. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације