Панорама

ЗАШТО СЕ ЗНОЈИМО И КАДА САМО РАЗМИШЉАМО? Научници коначно идентификовали део мозга који повезује људски ум и тело

Новости онлајн

21. 04. 2023. у 22:27

ПИТАЊЕ везе људског ума и тела је тема којом су се бавили многи мислиоци, укључујући и Аристотела и Декарта, а ново истраживање указује да одговор тог односа лежи у самој структури мозга.

ЗАШТО СЕ ЗНОЈИМО И КАДА САМО РАЗМИШЉАМО? Научници коначно идентификовали део мозга који повезује људски ум и тело

Научници су у среду саопштили да су открили да су делови мождане регије, названи моторни кортекс и који управљају покретима тела, повезани с мрежом која је укључена у размишљање, планирање, ментално узбуђење, бол и контролу унутрашњих органа, као и крвним притиском и бројем откуцаја срца.

Они су, наиме, идентификовали претходно непознати систем унутар моторног кортекса који се манифестује у вишеструким чворовима, а који се налазе између подручја мозга за које је познато да је одговорно за кретање одређених делова тела (руку, стопала и лица) и које се ангажује када се у исто време изводе различити покрети тела.

Тај систем научници су назвали сомато-когнитивном акционом мрежом (СЦАН) и документовали његове везе са регијама мозга за које се зна да помажу у постављању циљева и планирању акција.

Утврдили су и да та мождана мрежа одговара регијама мозга које су, као што су показале студије које су укључивале мајмуне, повезане с унутрашњим органима, укључујући желудац и надбубрежне жлезде, допуштајући тим органима да мењају нивое активности у ишчекивању извођења одређене радње.

То би могло да објасни и физичке реакције попут знојења или убрзаног рада срца узрокованог самим размишљањем о будућем напору, указали су научници.

- У суштини, показали смо да људски моторни систем није јединствен. Уместо тога, верујемо да постоје два одвојена система која контролишу кретање. Један је за кретање шака, стопала и лица. Тај је систем је важан, на пример, за писање или говор, односно покрете који укључују само један део тела. Други систем, СЦАН, важнији је за покрете целог тела и више је повезан с подручјима планирања на високом нивоу у вашем мозгу - рекао је Еван Гордон, професор радиологије са Медицинског факултета вашингтонског универзитета у Сент Луису и главни аутор студије објављене у научном часопису „Натуре“, пренео је Ројтерс.

(Спутњик)

Препоручујемо

ДОСТИГНУТ РЕКОРД ПРОШЛЕ ГОДИНЕ: Удвостручила се брзина раста нивоа мора у свету

Панорама

0 0

ДОСТИГНУТ РЕКОРД ПРОШЛЕ ГОДИНЕ: Удвостручила се брзина раста нивоа мора у свету

21. 04. 2023. у 16:19

НАЈОМРАЖЕНИЈА ЗАНИМАЊА У СТАРОМ РИМУ: Конобари важили за дно друштва- ево и зашто

Панорама

1 7

НАЈОМРАЖЕНИЈА ЗАНИМАЊА У СТАРОМ РИМУ: Конобари важили за дно друштва- ево и зашто

21. 04. 2023. у 10:18

У ЦЕНТРУ ПАРИЗА ПРОНАЂЕНО ДРЕВНО ГРОБЉЕ: Археолози открили део давно изгубљеног града Лутеције (ФОТО)

Панорама

1 0

У ЦЕНТРУ ПАРИЗА ПРОНАЂЕНО ДРЕВНО ГРОБЉЕ: Археолози открили део давно изгубљеног града Лутеције (ФОТО)

21. 04. 2023. у 08:45

ПОГЛЕДАЈТЕ – ЈАВИО СЕ РЕДАК НЕБЕСКИ ФЕНОМЕН: Најбоље се видео из Аустралије (ВИДЕО)

Панорама

0 2

ПОГЛЕДАЈТЕ – ЈАВИО СЕ РЕДАК НЕБЕСКИ ФЕНОМЕН: Најбоље се видео из Аустралије (ВИДЕО)

21. 04. 2023. у 00:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 9

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 11

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16