ОДРЖИВИ ТУРИЗАМ: Важан развојни концепт у савременом свету

ОДРЖИВИ туризам се, као вид туристичког развоја који строго контролише утицај туризма на животну средину, истиче као важан развојни концепт у савременом свету. Неопходност баланса еколошке, економске и социо-културне компоненте туризма се зато све чешће истиче у плановима и стратегијама развоја туризма.

Палић, Фото Д. Дозет

Одрживи туризам је потребно развијати у заштићеним природним добрима. Као истовремено еколошки осетљиви и туристички атрактивни простори, заштићена природна добра, у која убрајамо и националне паркове, паркове природе, резервате, представљају све популарније туристичке дестинације.

Туристички развој се у заштићеним природним добрима мора прилагођавати чињеници о њиховој еколошкој осетљивости. То, пре свега, подразумева одређивање носећег капацитета и граница прихватљивих промена, еколошку процену утицаја, зонирање туризма и осмишљавање етичких кодекса који би помогли туристима да ускладе своје активности са карактеристикама животне средине и природним вредностима.

Фото: Лука Шарац

Одрживи туризам представља парадигму одрживог развоја

Између 2010. и 2030. очекује се да ће туристичке посете  земљама у развоју порасти двоструко више од туристичких посета напреднијим земљама. Тржишни удео земаља у економском  развоју повећао се са 30%  1980.  године на 47% 2013. године, а очекује се да ће достићи 57% до 2030. године, што је еквивалентно са преко милијарду међународних посета туриста. 

Одрживи туризам представља најбрже растући сектор туристичке индустрије. Истовремено, нуди потенцијал за генерисање прихода, стварање локалних могућности за запошљавање, промовисање еколошке свести, подстиче очување природе и самоодрживо управљање јавним и приватним земљиштем.

Примери из света

Неколико земаља је усвојило посебне стратегије екотуризма које су усредсређене на развој одговарајуће инфраструктуре и на способност за развој туризма у областима природе уз висок ниво посвећености руралном становништву (Аустралија, Бразил).

Како би се помогло локалним заједницама у неким од неодрживих пракси, Светска фондација за природу (WWF)  је развила еко-туристичке активности које користе развоју локалних заједница, а истовремено штите природне ресурсе подручја. Изграђене су мале сеоске инфраструктуре које ће задовољити потребе туристичких посетиоца на излетима у које су укључене услуге  локалних водича.

Сиромаштво, посебно у руралним подручјима, један је од главних узрока широко распрострањене деградације животне средине. Зато је WWF, нпр. на Мадагаскару кроз развој екотуризма, помоглa да се људима у локалној заједници пружи прави економски подстицај за бригу о биодиверзитету који их окружује. 

Екотуризам на Мадагаскару може створити знатне износе прихода и запослити велики број локалног становништва без наношења значајне еколошке штете. Цена коју еко-туристи плаћају да сведоче природним лепотама земље даје људима у локалној заједници и руралној средини директан подстицај за очување животне средине око њих.

Развој екотуризма у Србији

Екотуризам, као специфична тржишна ниша и као део ширег концепта одрживог туризма, дефинисан као одговорно путовање у области природе које чува животну средину и културне вредности и подржава благостање локалног становништва, представља велику развојну шансу за туризам Србије. Туристички производ Србије се управо заснива на разноликости природних и осталих ресурса, очуваности природне средине, богатству културно-историјских споменика и гостољубивости и срдачности становништва. Усвајање концепта одрживог развоја и управљања екотуризмом, уз коришћење искустава других земаља, може допринети одговарајућем позиционирању Србије као екотуристичке дестинације на међународном туристичком тржишту.

Фото: Танјуг

Добро очувана природа представља једну од фундаменталних конкурентских предности развоја туризма Србије. Разноврсност природних ресурса је додатни разлог да се развој екотуризма сматра важним средством одрживог развоја туризма и конзистентним и дугорочним приступом у циљу постизања одрживости.

Основу за развој одрживог туризма, као тржишне нише српског туризма, представљају заштићена природна добра. 

Фото Тањуг

До сада је заштићено 418 природних добара – 5 националних паркова; 19 паркова природе; 9 предела изузетних одлика и лепоте; 71 резерват природе; 322 споменика природе и 45 природних добара са историјским и културним карактеристикама. Такође, по различитим основама, стављено је под заштиту и: 215 биљних и 427 животињских врста.

Развој еко и одрживог туризма још увек је у Србији у повоју. Према проценама Светске туристичке организације, глобални удео екотуризма у укупним туристичким путовањима је између 2 и 4%.

Светска туристичка организација (WТО) и Програм Уједињених нација за заштиту животне средине (УНЕП) су препоручили владама, поводом Међународне године екотуризма 2002, да утврде, јачају и шире националну стратегију и посебне програме за одрживи развој и управљање екотуризмом. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације