РЕГИОН МОРА БИТИ ЗЕЛЕН! Самит циркуларне економије Западног Балкана у мају

ЦЕНТАР за циркуларну економију Привредне коморе Србије организоваће крајем маја у Београду Самит циркуларне економије Западног Балкана како би се представници компанија и доносиоци одлука упознали са актуелним темама из ове области на глобалном, регионалном и локалном нивоу.

Фото Shutterstock

Колико је тема „кружне“ економије животно важна, можда најбоље илуструју подаци Светске организације рада (ИЛО) који кажу да је чак 23 милиона радно способног становништва умрло између 2000. и 2015. године због загађења животне средине узрокованог људским фактором.

Иако природни ресурси омогућавају квалитетан живот уз задовољавање свих савремених потреба, а технолошки напредак брзу експлоатацију тих ресурса и снажну економију, то je довело да бројних негативних последица по планету и човека.

„Данашња производња и потрошња претежно функционише по линеарном систему, у коме производи путују дуж ланца снабдевања и завршавају на депонији (узми-направи-одбаци).

Неки од природних ресурса нису обновљиви, попут фосилних горива. Процене показују да би имплементација принципа циркуларне економије смањила њихову потрошњу за 49 одсто у 2030. и 71 посто у 2042“, објашњава Ивана Путник из Центра за циркуларну економију ПКС.

Циљ ЕУ: 65% рециклаже отпада до 2035, Фото ПКС

Ни обновљиви природни ресурси, указује Путникова, не могу пратити стопу људске потрошње јер је планети Земљи потребно скоро 1,5 година да регенерише оно што потрошимо за годину дана.

Основни принципи циркуларне економије односе се на дизајнирање поновне употребе отпада, одржавање производа и материјала у употреби, смањење загађења и регенерацију природних система.

„Примена ових принципа неутралисаће еколошке и друштвене негативне ефекте линеарне економије и уједно осигурати да будће генерације не трпе оскудицу ресурса, као резултат наших данашњих потрошачких навика“, истиче Путникова.

Тренутно је, наводи, свега 9,1 проценат светске економије циркуларно, што значи да је пред нама дуг пут до постизања жељених промена.

Ивана Путник, Фото ПКС

Одговорност и рециклажа

Путникова објашњава да ако се има у виду да је 80 одсто утицаја производа на животну средину одређено у фази његовог пројектовања, јасно је да произвођачи сносе највећи терет одговорности. Међутим, и потрошачи такође имају важну улогу јер значајно учествују у генерисању отпада који завршава на депонијама.

ЕУ је 2018. поставила циљ да достигне 65 одсто рециклаже комуналног отпада до 2035. што, између осталог, предвиђа да се сва произведена пластична амбалажа може рециклирати, као и 70 посто осталог амбалажног отпада.

Годишњи раст стопе рециклаже од 5 одсто може омогућити просечно повећање запослености од 0,1 проценат на глобалном нивоу, односно 11 одсто у сектору обновљивих извора енергије. Процене кажу да ће захваљујући новим технологијама са ниским емисијама угљеника на планети бити креирано чак 65 милиона нових радних места до 2030. године .

Самит

Самит ће окупити кључне играче циркуларне економије из региона Западног Балкана, како би заједно указали да се применом принципа циркуларне економије наш регион може трансформисати у одрживи и конкурентни.

Препоручујемо

Предузетник

0 0

ПОЗИВ СТАРТАПОВИМА: Пријаве до 1. фебруара

27. 01. 2023. у 07:00

Економија

0 0

ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ И РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА: Српски привредници на сајму у Дубаију

17. 02. 2023. у 11:05

Економија

0 0

И АСФАЛТ ИДЕ НА РЕЦИКЛАЖУ: Путарске фирме ће морати да прилагоде пословање

01. 02. 2023. у 16:09

Економија

0 0

ШАЛТЕР ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ У ТЕМЕРИНУ: На једном месту све информације за почетак посла

31. 01. 2023. у 14:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације