СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ: Значај заједничких напора у борби против глади
У СВЕТЛУ савремених изазова, као што су климатске промене, глобална неравноправност и пандемије, тема Светског дана хране постаје све важнија.
Светски дан хране, обележава на дан када је основана Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) 1945. године. У Србији се Светски дан хране обележава од 2001. године и има за циљ да се подигне свест о прехрамбеној сигурности тежећи ефикаснијој производњи, квалитетнијој исхрани, унапређењу животне средине и животним навикама.
Кроз деценије, овај дан је постао глобално препознатљив, а у више од 150 земаља света организују се разне манифестације и кампање које промовишу значај заједничких напора у борби против глади
Иако су глобални напори у борби против глади донели значајне резултате, још увек постоји велики број људи који свакодневно пати од хроничне неухрањености. Свет је још увек далеко од циља да постигне Глобални УН циљ Без глади,(СДГ 2). Према подацима СОФИ 2024, око 733 милиона људи у свету и даље нема довољно хране, један од 11 људи на свету и сваки пети у Африци.
Неразвијене земље често су најтеже погођене јер у њима недостатак ресурса и политичка нестабилност додатно отежавају борбу против глади.
Глобално постоје дубоке неравноправности у дистрибуцији хране, јер велики део светске популације нема приступ адекватној исхрани, док се у неким деловима света суочавамо са проблемом прекомерне конзумације хране.
Овогодишњи светски форум о храни ће се фокусирати на тему „Добра храна за све, за данас и сутра“. Догађај има за циљ да мобилише људе свих узраста из целог света да подстакну холистичку, стратешку трансформацију одрживог пољопривредно-прехрамбеног система на великом нивоу. Предвођени младима, покрет препознаје да је свакој особи на планети потребна добра храна да би напредовала, али се системи за пољопривреду и исхрану суочавају са све већим притиском, укључујући губитак биодиверзитета, климатске промене, крчење шума и деградацију земљишта.
Климатске промене и сигурност хране
Климатске промене представљају један од најозбиљнијих изазова за глобалну сигурност хране. Екстремни временски услови, као што су суше, поплаве, олује и пораст температуре, значајно утичу на пољопривреду, смањујући приносе и повећавајући ризик од губитка усева. Повећана непредвидљивост временских образаца посебно је проблематична за мале пољопривреднике у земљама у развоју, који често зависе од једне или две основне културе за опстанак. Управо из тог разлога, Светски дан хране наглашава важност преласка на одрживе пољопривредне системе.
Иновације у пољопривреди
Савремене технологије могу пружити решења за многе изазове у пољопривреди и сигурности хране. Дигиталне технологије, као што су дронови, сензори, вештачка интелигенција, омогућавају прецизну пољопривреду, боље управљање ресурсима и ефикаснију дистрибуцију хране. На пример, сензори могу помоћи у праћењу стања земљишта и потреба биљака.
Одрживост и улога локалних заједница
Улога локалних заједница у унапређењу сигурности хране и пољопривредних система не може се потценити.
Локалне заједнице често поседују знања и вештине које су од кључног значаја за прилагођавање на промене у околини и ефикасно коришћење природних ресурса.
Укључивање локалних пољопривредника у процесе доношења одлука и промовисање традиционалних метода узгоја хране могу допринети већој отпорности заједница на еколошке и друштвене промене. Одржива пољопривреда такође подразумева очување локалних врста биљака и животиња, које су често отпорније на локалне климатске услове и имају мањи еколошки отисак. Узимајући у обзир да су многе савремене пољопривредне праксе усмерене на масовну производњу монокултура, враћање фокуса на разноликост култура и очување екосистема може имати дугорочне користи за сигурност хране.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)