СВЕТСКИ ДАН ФОТОГРАФИЈЕ: Проналазак који је променио свет

У свету се данас обележава Дан фотографије (Wорлд Пхотограпхy Даy) – једног од највећих проналазака.

Фото: pexels.com

Светски дан фотографије прославља се од 2010. године на дан када је 1839. године представљена дагеротипија, први успешан фотографски поступак. Од тада, фотографија је изузетно еволуирала, постајуц́и моц́ан медиј изражавања, комуникације и документације. Стога је 19. август изабран за Светски дан фотографије у част овој значајној прекретници у историји фотографије.

Оцем фотографије сматра се Луј Дагер, који ју је први учинио практичном помоћу своје дагеротипије. Најранију фотографију природе начињену уз помоћ светлости и камере опскуре добио је 1826. године Француз Нисефор Нијепс. Он је употребио металну плочу премазану течним раствором битумена (асфалта) и изложио у камери опскури. Експозиција је трајала 8 сати. Та фотографија (популарно названа „Поглед на голубарник”) сачувана је, а открио ју је 1952. године историчар фотографије Хелмут Гернсхајм у заоставштини једног ботаничара из 19. века коме је Ниепс поклонио тај примерак приликом боравка у Лондону 1827. године.

О значају фотографија којим се бележи разноврсност флоре и фауне у Србији, сазнали смо из разговора са фотографом дивље Србије, Предрагом Костин (део интервјуа пренет са хттпс://www.одрзивост.рс/877-2/)

Познати сте по томе што љубав према природи, животињама и биљкама, преносите свима нама путем невероватних фотографија. Како сте започели ту љубав гледајући дивље животиње кроз објектив фотоапарата?

Припадам генерацији која је одрастала уз емисије као што су „Опстанак“ и филмове „Последња Оаза“ и „Свет који нестаје“. Док сам гледао те емисије замишљао сам како је лепо тим људима који се баве снимањем дивљих животиња јер су све време у природи и баве се нечим креативним, а у исто време и опасним послом јер није баш наивно снимати животиње на њиховом терену где су они апсолутни господари ситуације.

Чим сам дошао до првих већих средстава, купио сам себи фотоапарат и телеобјектив и кренуо са интензивнијим одласцима у природу са жељом да и ја једног дана направим неку сличну емисију.

Какав је осећај када угледате неку животињу коју дуго желите да фотографишете и за коју знате да припада угроженој врсти?

Што се тиче фотографисања угрожених врста ту треба да постоји савест код фотографа како је не би још више угрозили јер очигледно је да је та врста осетљивија у односу на остале тако ту опет долазимо до пажљиве припрема за фотографисање, морамо добро проучити њене навике, када је најосетљивија онда је не смемо узнемиравати, не мењати изглед локације на којој та животиња обитава, укратко требало би да терен након фотографисања остане исти као и пре. Што се тиче самог осећаја фотографисања тих животиња он је заиста фантастичан и осећам неку врсту привилегије што то могу да радим.

Имао сам ту привилегију да фотографишем враћање риса у природу након што је повређен у саобраћају, не може се описати колико је позитивне енергије било тог дана на терену, бити поред једне од 50-ак јединки Балканског риса колико се процењује да их живи у Србији је заиста нешто што не може свако да доживи.

Дуго сте у овом „хобију“, који је по томе како му приступате очито ваш животни позив. Како преносите другима ту љубав и одговоран и одрживи однос према природи и животној средини?

Живимо брзо, услед свакодневне јурњаве за неким назови бољим животом занемарујемо свет око себе тј. природу од које можемо да научимо пуно лепих ствари. Својим фотографијама и кратким филмовима, инстаграм профилом дивља_србија и фотографијама из ваздуха, покушавам да својим пријатељима, колегама…суграђанима дочарам шта све могу видети ако изађу из те свакодневнице у којој живе.

Поделите са нама и нашим читаоцима пар интересантних фотографија животиња и кажите нам нешто о њима

ФОТО: Предраг Костин

Орао белорепан, некада угрожена врста због штетног деловања људи на његово станиште, данас је популација орлова у Србији стабилна али потребно је чувати старе шуме покрај великих река у којима се он гнезди.

ФОТО: Предраг Костин

Ћубасти гњурац је један од индикатора чистоће водених станишта, своје гнездо прави на листовима белог односно жутог локвања, уколико се осети угроженим истог тренутка зарања под воду.

ФОТО: Предраг Костин

Срндаћ, сјајан је осећај фотографисати ове животиње у сезони парења јер су тада мање опрезне и лакше им је прићи. Прелепа црвена боја крзна даје савршен контраст златној стрњици.

ФОТО: Предраг Костин

Текуница је изузетно осетљива животиња, њен опстанак у многоме зависи од деловања човека на средину у којој живи. Уколико је ливада на којој живи обрасла високом травом може се десити да текунице оболе од упале плућа. Текунице живе у колонијама и док се млади играју на ливади неко од одраслих јединки је увек на стражи, на први знак опасности „стражар“ даје знак за узбуну и сви се повлаче у сигурност рупе.

Светски дан фотографије обележава се да бисмо препознали и ценили уметност, науку и историју фотографије. То је дан за сец́ање на утицај који је фотографија имала на друштво, културу и комуникацију од свог настанка.

Све у свему, Светски дан фотографије служи као подсетник на моц́ фотографије да инспирише, информише и повезује људе широм света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације