СВЕТ ОД 8 МИЛИЈАРДИ: У сусрет Светском дану становништва

Свет је средином новембра 2022. године достигао популацију од 8 милијарди становника, а очекује се да ће се светска популација повећати за скоро две милијарде људи у наредних 30 година, са садашњих 8 милијарди на 9,7 милијарди у 2050, - подаци су Уједињених нација уочи Светског дана становништва, који се обележава 11.јула.

Фото Д.Миловановић

Неки ће броју од 8 милијарди становника на планети заслугу наћи у великом напретку у здравству, који је продужио животни век, смањио смртност мајки и деце и довео до развоја вакцине у рекордном року.

Становништво ЕУ, броји 451 милион на дан 1. јануара 2023., и константно расте последњих деценија због повећања очекиваног животног века и позитивне нето миграције (више људи долази у ЕУ него што одлази).

На основу претпоставки везаних за наталитет, морталитет и миграцијске трендове, Еуростат предвиђа да ће популација ЕУ достићи врхунац на око 453 милиона људи 2025. године, а затим полако опадати и достићи 420 милиона 2100. године.

У принципу наталитет и миграције су главне детерминанте промене у броју становништва. Подаци Еуростата указују на континуирани пад укупне стопе фертилитета за готово све земље ЕУ у посљедњих неколико деценија и на велику варијацију миграција.

Процењен број становника у Републици Србији у 2022. години је 6.664.449 (процене су засноване на резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и резултатима годишње статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва).

Криза рађања у Србији се манифестује у вишедеценијском недовољном рађању, до чега доводе одлагање рађања првог детета за све каснији узраст, све већи удео жена без деце у свим репродуктивним узрастима. Фертилитет нижи од потребног за „замену генерација“ наступио је у Србији још крајем педесетих година 20. века. Следећи оштрији пад периодске стопе укупног фертилитета у Србији почео је крајем осамдесетих година.

Од краја осамдесетих година у Србији су стопе фертилитета жена млађих од 25 година почеле нагло да опадају, а код жена старијих од 30 година да расту, мада споријим темпом (Никитовић ет ал., 2019).

Услед тога је у периоду од 1991. до 2020. године просечна старост при рођењу првог детета порасла са 23,9 на 28,8 година. Осим тога, старосна група 30–34 године тренутно има највишу стопу фертилитета први пут у последњих 60 година, мада на то највише утичу само две највеће области чија су седишта Београд и Нови Сад.

Добро здравље

Колико је важно посветити пажњу здрављу људи, пре свега репродуктивном здрављу, на примеру показује домаћа компанија НИС. Вођена идејом да само здрава заједница може бити јака и просперитетна, НИС у континуитету подржава здравствене институције у Србији.

Тако је. у 2022. години компанија кроз програм друштвене одговорности „Заједници заједно“ уложила средства у износу око милион евра у унапређење  репродуктивног здравља и подршку наталитету. Како наводе у НИС-у, уверени су да   дугорочно улагање у здравље једне генерације гради квалитетну основу за будуће генерације једног друштва. Овом врстом подршке компанија НИС желела је да допринесе заједничком циљу – да се нове наде роде широм Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације