УРБАНИ ВРТОВИ СВЕ ПОПУЛАРНИЈИ: Сјајан корак ка развоју одрживости градова

УРБАНИ зелени вртови су оазе зеленила у урбаним (градским) срединама. Ту спадају паркови и мање зелене површине, зеленило око путева, дрвореди, градске шуме, али и зеленило на зградама и приватне баште и дворишта.

Foto: Shutterstock

Број људи на планети свакодневно расте, а пројекције кажу да ће нас до 2050. бити 9,9 милијарди. Самим тим јавља се растућа потреба за храном. Како би се задовољили апетити све веће популације, неопходно је да се упосле сви расположиви ресурси. Становнике градова требало би подстицати да и самостално узгајају храну, осим што се ослањају на поврће и воће које до њихових локалних пијаца долази из сеоских башти и воћњака.

Мали градски вртови чувају биодиверзитет

Последњих година, бројни градови широм света улажу изузетне напоре да озелене што више површина. Утицај таквих промена је већ измерен – познато је да дрвеће помаже у борби са последицама климатских промена јер током летњих жега дрвеће хлади улице, а током обилних киша задржава воду и спречава нагло загушење одвода и поплаве. Због великих површина, прекривених асфалтом и бетоном, које упијају више топлоте, градови су много топлији од села.

Међутим, према резултатима истраживањима, тамо где су крај тротоара постојале густе крошње, температура је била чак и по 4 до 7 степени Целзијуса нижа у односу на улице без дрвећа. 

ЈП "Градско стамбено"

Вртови су места друштвених окупљања. Они обезбеђују квалитетан простор за широк спектар друштвених активности. Зелене површине у урбаним срединама могу чак утицати и на расположење, јер дају контраст суморним погледима града.

Истраживања показују да људи који живе близу зелених површина имају боље односе са комшијама, као и чешће посетиоце у домаћинствима. Госте привлачи зеленило.

Не треба занемарити чињеницу да ће грађани, уколико буду више уређивали свој комшилук, бити јаче повезани са заједницом.

Фото: Принтскрин

Баштенске заједнице као вид урбане пољопривреде

Зелени зидови на београдским тржним центрима, лондонски јавни воћњаци у којима можете да берете јабуке, двориште вашег комшије у ком сте као дете брали шљиве, ваша тераса са саксијама зачинског биља - све су ово видови урбане пољопривреде. Поред узгајања хране, урбана пољопривреда обухвата и сточарство, аквакултуру, шумарство, пчеларство и вртларство.

Упркос томе што можда у граду нема плодних ораница, и те како постоје адекватни простори за бављење пољопривредом. То може да буде кров солитера или запуштено земљиште у вашем крају зарасло амброзијом, чијом пренаменом у башту би били задовољни и људи који воде битку са алергијом.

Фото: Принтскрин

Зелене фасаде еко-плућа града

Последњих година, зелене фасаде су хит у свету, а и код нас постају све популарније. Свесни да су људима за квалитетан живот неопходни паркови којих је у урбаним просторима све мање, стручњаци су одлучили да житељима модерних градова понуде еколошко решење. 

Природа стиже у град са овим решењем које нуди више могућности, да се цела фасада покрије зеленилом или само њени делови. Биљке, најчешће пузавице, посађене су у подножју зграде. Могу да буду посађене у саксије, али реч је о скупљем решењу које захтева више одржавања. У зависности од изабраних биљака и климатских услова, биће потребно неколико сезона да фасада добије коначни облик, али променљивост је управо квалитет ових зграда јер оне стално изгледају другачије.

Фото: З. Глигоријевић

Вегетација помаже и у борби против временских непогода, штитећи фасаду од кише и сунца, док лишће умањује брзину ветра. Биљке испаравањем хладе зграду, и не само да биљке на фасадама мењају изглед градова, већ постају и његова плућа. Смањује се количина угљен-диоксида, а микроскопима је утврђено да лишће задржава ситне честице прашине које иначе удишемо, па тако ове фасаде доприносе јавном здрављу.

Популарност урбаних вртова у Београду расте

Према истраживањима Шумарског факултета, процењује да се на територији града Београда бар 100 хектара, најчешће градског грађевинског земљишта, користи за неформалне баштенске заједнице.

2019. године Београд је први пут у историји добио урбанистички план којим се дефинишу зелене површине на територији града. Основни циљ је да се планирани систем зелених површина унапреди у зелену инфраструктуру Града Београда интеграцијом с другим природи блиским просторима.

 - Планом је предвиђено постављање кровних вртова, озелењавање фасада, изградња урбаних џепова са зеленилом, што нам омогућава да на савремен начин чувамо природу и природне процесе - рекао је Горан Весић, тада заменик градоначелника Београда.

 - План који је усвојила Скупштина града Београда подразумева да до 2025. године око 25 одсто територије града буде покривено зеленим површинама. Да ли ћемо у томе успети, видећемо, али на нама је да се трудимо, а већ ове јесени припремамо неколико активности у које ћемо укључити грађане Београда - рекао је он.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације