ДОБРИ ПРИМЕРИ ПРАКСЕ: Како изгледа рециклажа у земљама Европе

ЗБОГ све већих количина и штетности по околину, отпад се сматра једним од најзначајнијих еколошких проблема савременог света, а рециклажа један од изузетно битних процеса.

Фото shutterstock.com

А како бисмо правилно управљали отпадом треба да знамо ста је смеће, а шта отпад, те како настају. У производњи отпада човек има главну и једину улогу.

Активности које проузрокују настајање отпадних материја углавном повезујемо са задовољавањем потреба човека у свакодневном животу. Такође, треба да знамо да није сав отпад смеће.

Отпад је сваки материјал који људи одбацују, али се може поново искористити или рециклирати. Рециклажа представља издвајање материјала из отпада и његово поновно коришћење.

Укључује сакупљање, издвајање, прераду и израду нових производа из искориштених ствари или материјала. Зато је веома важно најпре одвојити отпад према врстама отпадака. Многе отпадне материје се могу поново искористити ако су одвојено сакупљене. Дакле што више рециклирамо то мање смећа стварамо.

Зато издвајамо земљу која највише рециклира као пример добре праксе у правилном управљању отпадом.

На првом месту листа земаља по постотку рециклаже налази се Немачка.

У Немачкој,чак 68 одсто становништва рециклира. Другопласирана је Аустрија, са стопом од 57,6%, а следе Белгија, са 53,9%, Холандија, са 52,1%, и Швајцарска, са 51,8%, наводи се у студији, у којој су коришћени званични подаци Еуростата, канцеларије за статистику Европске уније.

Како су то постигли?

Најпре јер је јавна иницијатива која је имала намеру да едукује становништвно спроводила кампању путем које је учила становнике да одреде шта је то отпад, компост или рециклажа тако да је већи део посла урађен у појединачним домовима.

Грађани су, такође, били у обавези да плаћају више за амбалаже што је довело до свеокупног смањења њихове употребе, а повећало рециклажу.

Можда и најважније је да научимо да размишљамо о планети у свим нашим поступцима и да доносимо свакодневне одлуке на основу тога да ли ће допринети очувању планете или не.

Битна је иницијатива

У једној малој богатој провинцији на северу Италије, у време божићних празника, градске власти дозволиле су ученицима основних школа да украсе своје место на начин на који они то желе.

Ученици су прво организовали акцију сакупљања пластичних флаша, затим те исте флаше обојили различитим бојама, увезали у низ, и уместо новогодишњих украса окитили дрвеће на централном тргу.

На примеру Немачке и Италије видимо да је све почело од јавне иницијативе.

Моћ промене је у нашим рукама, ако свако од нас покрене промену у свом дому, па затим у својој заједници можемо покренути промену у целокупном друштву наше земље и остварити завидне резултате попут Немачке, Италије и многих других земља које утичу на смањење производње отпадних материја и на очување планете.

Еколошка писменост кључ здраве животне средине

Еколошка и климатска писменост представља основу за стварање здраве животне средине. Еколошко образовање представља потенцијал, а како се добре еколошке навике развијају и стичу веома рано и најбоље се усвајају у најмлађим узрастима, благовремена едукација деце веома је значајна. Компанија НИС и Удружење „Чепом до осмеха" прошле године организовали су едукативни циклус за ученике основних школа.

У еколошким радионицама које су одржане под слоганом „Еколошко васпитање, здраво одрастање!", учествовало је више од 450 ученика из Ниша, Кикинде, Ковиља, Чачка и Београда.

Ученици су, поред интерактивних предавања, имали прилику да заједно са члановима Клуба волонтера компаније НИС учествују и у различитим креативним активностима.

Еколошке радионице, прилагођене узрасту учесника, омогућиле су ученицима да сазнају како рециклажа утиче на стабилизацију климатских промена, науче више о примарној сепарацији отпада, времену потребном за разградњу различитих материјала у животној средини, као и бројне друге важне природне законитости и занимљивости.

Домаће машине за сакупљање амбалажног отпада у Београду

Становништву Београда и посетиоцима главног града на располагању је 25 рецикломата који примају четири врсте амбалажног отпада – ПЕТ боце, стаклене боце амбалажу, лименке и тетрапак. 

Грађани убацивањем ових паковања могу да зараде од три до пет динара, које ће моћи да искористе за допуну "бус плус" картица, картица мобилног оператера "Глобалтел" или као донацију за Фондацију "Новак Ђоковић" или Фондацију за младе таленте Града Београда.

Рецикломати који се могу видети на београдским улицама су дело домаће памети.

Саму машину су развили српски инжењери. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације