ЗА КАТЕДРОМ САМО ЧАСТ, А У ПРИВРЕДИ И - НОВАЦ: Факултети не могу да задрже најбоље депломце јер им у компанијама нуде значајно боље услове

СВЕ мање дипломаца након завшених студија будућност види у високом школству, иако је професорски посао на факултету међу најуглединијим и најпрестжнијим професијама, или је бар тако било, а и требало би да буде.

Фото Петар Милошевић

Понуда да се остане на факултету сматрала се великом чашћу за младог човека којем се "отвара" академска каријера. Сада су најбољи академци, које би радо задражли на катедри, тражени и у компанијама. За њима с обе стране влада јагма, а они бирају оно што им омогућава више новца и ситуиран живот - а то је привреда.

Због таквих опредељења најбољих студнета, факултети који школују кадрове за привреду, као што су Економски, Машински, Рударско-геолошки, Електротехнички... имају све више проблема да приволе добре студенте да остану на факултету и каријеру граде у акедемској заједници.

Економски факултет једна је од вискошколских установа која се суочава са овим проблемом, а поједини професори тврде да ова високошколска установа има пет асистената, а требало да их има бар 30.

Проблем је новац, односно мале плате у високом обрзовању, а некадашњи декан, професор др Браснислав Боричић каже:

- Нико не студира економију да би се бавио науком, него да би зарађивао новац.

Управо је неизвесна егзистенција разлог због кога се млади одлучују да факултетске кабинете замене канцеларијама.

- На Економском факултету на рачуноводственим смеровима и статистици врло тешко је задржати некога, јер је то знање веома цењено и за тим кадровима влада велика потражња - каже Боричић.

Овај професор проблем осветљава са чисто економског становишта, па наводи да је плата асистент на факултету који има пуне руке посла - предавања, дежурства на испитима и сл. 100.000 динара, а да у компанијама, и то као почетник, може да добије бар 200.000.

- У том случају, тешко је очекивати да се неко определи за универзитетску каријеру која је врло захтевна, а и неизвесна јер су уговори на одређено време, најпре на две, три или пет година, а нико не гарантује да ће бити продужени. Ти млади људи у банкама не могу да подигну кредит и имају и разна друга ограничења јер немају уговор на недоређено време - појашава овај професор. - Истовремено, посао у компанијама, осим добре плате гарентује и сигурност, имају могућност да прелазе из једне у другу фирму, они су на тржишту као фудбалери, имају могућност да иду тамо где их траже и где им је боље.

Један од факултета који би за неколико година могао остати без професора је Рударско-геолошки, на шта је упозорила декан професор др Биљана Аболмасов. Она је навела да у наредних седам година чак 48 професора са овог факултета одлази у пензију, па ће се и факултет, али и држава, суочити са озбиљним недостатком кадра.

- Имамо проблем да задржимо најбоље студенте да остану да раде на факултету, јер сви одлазе у привреду - каже професорка.

На Машинском факултету који, такође, образује стручњаке за рад у привреди, сутуација је нешто боља.

Декан професор др Владимир Поповић каже да и на овом факултету имају донекле проблем да задрже најбоље студенте, али да ипак успевају да обезбеде потребан кадар на старијим годинама.

- Међутим, имамо проблема да нађемо асистенте на нижим годинама из три предмета - математике, физике и електротехнике - каже нам проф. Поповић. - Њих узимамо са матичних факултета, а да би били асистенти треба да испуне три услова - да су уписали докторске студије, да им је просек намање осам и да желе да раде у посвети.

А од тог посла одвараћају их - мале плате.

- Ниске плате су објективан проблем због кога млади неће у просвету - каже проф. Поповић.

Истовремено, факултети хуманистичке струке немају тих проблема, па декан филолошког факултета професор др Ива Драшкић Вићановић каже да они то још не осећају.

- Али, видно је да талентовани и паметни одлазе тамо где ће зарадити више - каже ова професорка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације