ВОЉА ПРОФЕСОРА ВАЖНИЈА ОД ЗНАЊА? Мања оцена из првог полугодишта смањује закључну, иако у правилнику то не пише

Ocena iz istorije je pravilno zakčjucena. Ocena se izvodi na osnovu svih ocena. Ucenik je trebao da popravi prvo polugodiste i onda bi dobio 5.Ali ako je odgovarao celo gradivo i dobio 5 onda mu moze profesor zakljuciti 5.Zato u pravilniku stoji da se moze zakljuciti i nakveca ocena bez obzira na aritmeticku sredinu. Ako ucenik ima 2 na polugodistu a na kraju godine odgovara celo gradivo i dobije 4 profesor mu moze zakljuciti 4.Znaci ne zavisi od volje profesora vec od znanja koje ucenik pokaze.

Ovaj članak je primer daljeg degradiranja prosvetne profesije i urušavanja ionako urušenog sistema. Na korak smo od toga da nam roditelji zaključuju ocene, svakako već ne mogu da se zaključe bez njihove saglasnosti. Kriterijumi više gotovo i da ne postoje. Naravno da sve treba da de se radi u interesu deteta, a kako je u interesu deteta koje cele godine vredno radi da mu pružimo primer da može da radi samo poslednja dva meseca. I to nas dovodi do aritmetičke sredine... I Zaboravljamo da je taj isti profesor istorije, koga ovde kudimo, i dao te iste tri petice pomenutom učeniku, moguće da ga potstakne i nagradi..

Ja sam roditelj i nastavnik. Najbolje bi bilo dati deci/roditeljima prazna svedocanstva na pocetku godine da upisu sta zele. Pa na kraju godine neka biraju i nek ponesu kuci koje svedocanstvo zele. Eto, mislim da je jos to ostalo da se uradi i da zatvorimo sve skole. Sta ce nam?

Autor teksta koji se bavi obrazovanjem bi trebalo bolje da se informiše o problemima pri zaključivanju ocena iz ugla nastavnika. Aritmetička sredina je u ovom trenutku jedini način da se napravi nekakav jednak kriterijum za sve učenike. Ako bi se problem sagledao na način predstavljen u tekstu, javlja se utisak kao da učenici tokom cele godine obrađuju jednu temu, pa nefleksibilni nastavnik ne pokazuje dobru volju da nagradi dete koje se potrudilo. Gradivo obradjeno tokom prvog polugodišta nije ništa manje važno od gradiva drugog polugodišta. Pitam se na koji način bi autor i ogorčeni na ovakav način izvođenja ocene nagradili učenika koji je tokom cele godine imao odlične rezultate i kakva bi se poruka poslala ukoliko bi učenika koji ima npr.ocene 2,3,4,5,5,5 stavili u isti rang sa njim. Svim akterima obrazovnog procesa je potrebno redefinisanje odredjenih pravila igre. Roditelji da prestanu da stavljaju decu pod pritisak zbog ocena i da im ne potkrepljuju nerealne ambicije na štetu svojih drugara koji su u određenoj oblasti bili uspešniji. Ne znači da su manje vredni ukoliko nemaju 5. I ocena 4 i 3 garantuje određeni stepen znanja. Nastavnici treba da budu fleksibilniji tokom godine i da redovnije ocenjuju ili da budu istrajni u svojim procenama. Mnogi su izuzetno strogi do kraja maja, a posle sledi obaranje kriterijuma jer treba da pripremaju učenike za popravni ispit. Ovo je takođe besmislica koja je nametnuta nastavniku, 10% fonda časova pripreme i to pred popravni ispit! Kao da je nastavnik kriv što neki učenik nije želeo da nauči mali korpus gradiva za prelaznu ocenu. Valjalo bi da se ukinu zaključne ocene na polugodištu, opis uspeha (odličan, vrlo dobar itd.), neka ostane samo prosek ocena na kraju školske godine ili još bolje, da se računa za sve 4 godine, kao na fakultetima. U tom slučaju bi i prosek 4,6 bio visoko vrednovan. I da dodam - da prestanu svi da očekuju petice iz likovnog, muzičkog i fizičkog. Ko se pita zašto neka pogleda instert iz "Boljeg života" sa Vojom Brajovićem i Dragom Čumićem. U sceni sa Nastavničkog veća je opisan problem današnjice u srpskoj prosveti.

Pitala bih gospodina direktora od koga i od čega aritmetička sredina „štiti" učenika? Takođe bih pozvala vas novinare i roditelje da pročitate koji su krterijumi ocenjivanja za svaku od ocena. Pravilnik o ocenjivanju ima svega 8 strana i nije teško pročitati ga a ne pisati ovako proizvoljno.