УПАЛИЛИ ЛУЧУ ДОБРОТЕ, ЧАСТИ И ЧОВЕЧНОСТИ: "Странци који су задужили Србију", нова књига "Новости", Жиже Радивојевић

КО ЗАБОРАВИ доброту другога, није заслужан ни за сопствену. Ону за коју мисли да је само он заслужан.

Фото Н. Скендерија

Да се самоме себи дичи и диви. Љуби трагове само сопствених стопала. Подвиг и витештво су кад у свом добром делу и племенитости подижеш и другога. И, није довољно да их чуваш, заробљене, у сопственом незабораву. Већ да о њима сведочиш, без обзира на то под којим су небом рођени. Коме су се богу молили. Којим су језиком говорили.

Овим начелима руководила се Жижа Радивојевић, ауторка драгоценог сведочанства "Странци који су задужили Србију", најновије књиге у издању "Новости" која осветљава подвиге странаца утканих у српску херојску историју, a која ће се од сутра наћи у продаји. Многи које је својим пером осветлила жртвовали су се за Србију у временима изнад сваког зла. Оставили немерљиво добро, многи и свој живот, најдрагоценији залог за истину о потресној вишевековној историји српског народа, у бици за правду и истину.

Фото Н. Скендерија

- Узвишена је величина, недостижна, за оно што су учинили за наш народ и отаџбину - каже Жижа Радивојевић.

- За многе се зна, као за Арчибалда Рајса, цара Николаја Романова Другог, за шкотске медицинске сестре... Али, у заборав су потиснути многи, попут Евелин Хаверфилд, шкотске баронесе, а српске болничарке и ратника, српске добротворке која је основала дом за незбринуту децу у Бајиној Башти током Првог светског рата. Она је своју судбину везала, заувек, за Србију у најжртвенијем страдању. А за свој вечни починак одабрала је управо ово место, у коме је била мајка најмлађих страдалника.

Међу хероинама, из незаборава, Жижа Радивојевић издваја и леди Маргарет - Лејлу Пеџет.

- Када је почео Први рат, ова дама, одрасла у највишим круговима британског племства, школована у светским метрополама, приступила је српској војсци, као болничарка. Превијала је рањенике, умивала их, хранила, прала крваве завоје, рибала подове и радила све оно што никада није. Остало је забележено: у свом младом животу није видела толико муке, бола и вапаја.

Марија Фјодоровна Зиболд (седи, друга слева), Фото Архива

Арчибалд Рајс, Фото Архива

- Када је српска војска морала да се повуче преко Албаније, одбила је да напусти болницу и остала је док последњи рањеник није био евакуисан - бележи Жижа Радивојевић.

- Ту је сачекала бугарску окупациону војску и четири месеца је провела заробљена у болници.

Жижа Радивојевић отвара причу и о Лудвигу Хиршвелду, на путу страдања са Србијом. Хиршвелд је, подсећа нас, напустио удобност универзитета у Цириху, поведен херојском борбом српског народа у Церској и Колубарској бици и упутио се да помогне у сузбијању епидемије тифуса.

- Он, лекар, добровољац, тражио је да оде тамо где је најтеже - бележи у књизи Жижа Радивојевић.

Флора Сандс,Евелин Хаверфилд,Ђорђе Себастијан Рос, Леди Пеџет,  Фото Архива

- Стиже у сам епицентар болести и страдања, у Ваљево, град масовног умирања од трбушног тифуса. Овде му се придружује и супруга Хана, педијатар. "Није тамо било раскоши швајцарске клинике, али је у нама треперила снажна нота братства", поручио је Хиршфелд. "Ни за тренутак нисмо зажалили што добровољно напуштамо швајцарске палате".

Помагали су војсци и народу. У болницама испод шатора. И по кућама српских сељака.

Сналазили су се у немању какво нису осетили у животу. Одбили су да напусте Србију у расулу и у дугој колони невољника прешли су Албанију, пешке.

У књизи, која је настала из потребе да се не забораве подвизи странаца, њихова херојства, широка је лепеза подвижника, до сада мало познатих или готово непознатих, који су се уписали у трајање српског народа и у његову историју. Жижа Радивојевић је спојила осам векова. Од Јелене Анжујске, латинске принцезе, задужбинарке и просветитељке, до ововремених праведника, гласноговорника истине о српском народу и његовом страдању:

Британски и српски артиљерци, Фото Архива

Петера Хандкеа, Гидеона Грајфа, Арноа Гујона и Жак-Франсоа Огара, припадника Кфора који се разишао са својом војском бранећи правду и истину о Србима на Космету.

Доктор Лудвик, Фото Архива

Она, вештином посвећеног фактографа, уз велике јунаке из редова европских и других народа, на посебно место поставља Русе који су после Октобарске револуције, у прогону, доспели до Краљевине Србије. Непрегледан је, у овој књизи, списак лекара, архитеката, уметника... који су унапредили Србију између два рата.

Гидеон Грајф, Фото: Printskrin

Прелиставамо први примерак ове драгоцене књиге незаборава херојских подвига странаца који су, спознајући неправду према српском народу, своје душе и срце, попут Арчибалда Рајса, њему завештали. И, питамо се, колико је неправедно то што о њиховим делима толико мало знамо. Књига Жиже Радивојевић је уџбеник. Ко, у поплави ововремених "лекција", нема времена за ово јединствено штиво, које спаја само једна мера - жртва у времену сваког зла, није ни вредан будућности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације