МЛАД, ЛЕП ЧОВЕК СА ФЕСОМ НА ГЛАВИ: Како су савременици видели великог Бранка Радичевића

У СУСРЕТ јубиларном 50. "Бранковом колу" (од 10 до 20. септембра ове године) и 200. годишњици (2024) Радичевићевог рођења, бавићемо се повремено занимљивостима и важним детаљима везаним за овог јединственог српског песника.

Фото: Иван Кршев

Тако, на пример, сећања на Алексија Радичевића представљају калеидоскоп различитих описа и призора, који су до дана данашњега остали нека врста енигме и недовољно расветљених поређења. Миша Димитријевић у својим несређеним успоменама на Бранка, штампаним у "Бранику" 1887. године, каже: "Тако се мало о Бранку знало. Заиста чудновато!"

Сима Крстић, Бранков друг од првог до шестог разреда Карловачке гимназије, касније адвокат у Руми, поштен и напредан човек, иако једном ногом у гробу, рекао је Миши Димитријевићу 1877. године важне податке о Бранку као ђаку у Сремским Карловцима. Остали Бранкови другови нису оставили готово никаква сећања. Милош Димитријевић и Илија Округић Сремац казују само да је био добар друг.

Ђорђе Поповић Даничар даје опис који је у опреци са свима другима, тако да је питање да ли га је уопште познавао: "Бејаше леп, смеђ млад човек, једно од оних лица за које се одмах каже да су лепа, али која се још брже заборављају, јер немају никакве карактеристичне црте, ни ма каквог изразитог обележја". Ово је једно од такозваних помућених сећања, што би рекла чувена карловачка професорица Теодора Петровић, која су се, нажалост, поткрала у мемоарској литератури.

Лазар Захаријевић, чија су сећања примљена као делимично тачна, мада опскрбљена значајним подацима, пошао је у први разред када је Бранко ишао већ у шести. Захаријевић је, на пример тврдио да је Бранко ишао у разред заједно са братом Стеваном, што је нетачно, као и објашњење да је Јулије у "Ђачком растанку" Бранков брат.

Један од Бранкових савременика који је дао доста поузданих података свакако је Аца Поповић Зуб, родом из Петровца у Срему. По његовој причи, Радичевић изгледа овако: "Био је лепушкаст, окретан, пријатан, чист. Није пио, није бекријао. Он ту врсту демократије није трпео." Зуб говори да је Бранко "становао по таквим кућама, где је свака теревенка и најмањи изгред готово немогућ био", па према томе није могао пити. Даље описује Бранка овако: "Човек од карактера, поносит и радо независан, волео је пецнути или насмејати се врху личности или ствари, али у најблажој форми и бираним речима."

У Земуну Бранко је имао доста пријатеља. Двадесет четвртог априла 1849. Мијо Влашковић упознао га је са Јованом Ђорђевићем који касније пише: "Млад, леп човек са фесом на глави, капуту угасито кафене боје, у чистој белој, добро уштирканој кошуљи са великом огрлицом... Пушио је на чибук... Без Бранка друштво је било крње. У шали Бранко је био неисцрпив. У свачему је био први, у шали, у игрању, пливању, певању. Певао је радо и имао пријатан, нежан глас који је у срце дирао. Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре." (Ово последње нагнало нас је да већ тридест три године у Сремским Карловцима организујемо јединствен у свету песнички шаховски турнир.)

Међу најзначајнијим сећањима свакако је оно Јакова Игњатовића, објављено у "Недељном листу" 1881. године. Игњатовић је 1849. године упознао Бранка у Земуну: "Упознао сам се с једним човеком с ким сам се одмах на прву реч, на први поглед симпатисао и само ми је увек жао што је тај састанак био кратак, па к тому први и последњи. Средњег, потањег, готово сувоњавог стаса, лица профил умерено опруженог, црте фине, цела глава у својој формацији леп овал, косе фине светлосмеђе, томе одговарајуће очи идеалног погледа, црта једна другој размерна, хармонично лице. Осим Симе Милутиновића ниједног песника физиономија није ме тако пријатно коснула. Из лица му избија љупкост, искреност. Више га никад нисам видео. После неколико година читао сам његова штампана дела и био сам очаран. Да ме судба довела у животу да с њим живим, држим да бисмо били и остали до смрти нелучими побратими, нити би нас икаква политична струја одвојила."

Фото: Иван Кршев

Јован Суботић сусрео је Бранка у Бечу између 1850-1853. године, у кући Вука Караџића: "Цела прилика била је јако угодна, а нарочито лице и око било је пуно живота и лакокретног несташног израза." Полит Десанчић, такође, упознаје Бранка у Бечу: "Био је врло душеван, био је ведре и веселе нарави. Врло радо се дружио са ђацима, али није банчио. Није тражио у оделу последњу моду. Волео је да приповеда многе ствари из народа." О односу Бранка и Светозара Милетића постоје различита сведочења. Богобој Атанацковић и Полит - Десанчић тврде да су Бранко и Милетић живели добро "као другови".

Милетић је упознао Бранка 1850. године у Бечу. Пред његову смрт писао је Јовану Ђорђевићу: "Бранко је слаб, или боље рећи, опасно куња". Много година касније на питање Мише Димитријевића, одговорио је: "Ја се с њим нисам дружио. Мени се управо није допао." Аца Поповић Зуб тврди да се Бранко и Милетић нису подносили.

Јован Илић, песник и политичар, сусрео је Бранка 1845. године, у Бечу. Занимљив је његов опис, који даје присећајући се Људевита Штура, словачког културног посленика: "Штур је био растом виши и стаситији од Бранка, више плав него смеђ, оба ликом подједнако пријатна и лепа, да не знаш коме би се пре приволео."

После смрти 1853. године, Бранко је пао у заборав. Чувена су сећања (1877) Мине Караџић, која заслужују посебну пажњу и нови текст. Бранков рани одлазак с овога света, и пренос његових земних остатака из Беча на Стражилово тридесет година после смрти, поседовали су чудовиту енергију за препород и досезање јединственог песничког култа у Срба.

Многи песници из света, понајпре лауреати наше међународне награде "Бранко Радичевић", на Стражилову, у Сремским Карловцима и Новом Саду, на програмима Бранковога кола, у сусрету с биографијом и поезијом Бранка Радичевића (нарочито певаним изведбама), занеме и признају да у њиховој поезији и култури не постоји таква комбинација судбине и младоликог трајања у времену.

Препоручујемо

Култура

0 0

РАДОЈЧИЋУ "ДЕСАНКА МАКСИМОВИћ": Свечаност у атријуму Народне библиотеке, уручена престижна награда

17. 05. 2021. у 19:54

Култура

0 4

ЗНАК ДА НИСАМ СЕЈАО ПО КАМЕНУ: Бројне награде обележиле песничку каријеру Селимира Радуловића

16. 05. 2021. у 18:30

Друштво

0 1

ТРАГ „ЗУБА ВРЕМЕНА“? Оштећен споменик Алекси Шантићу у Мостару

06. 05. 2021. у 20:32

Култура

0 1

ИН МЕМОРИАМ - ОД НЕОАВАНГАРДЕ ДО КЛАСИКЕ: Песник, новинар и културни делатник Предраг Богдановић Ци отишао у вечност

04. 05. 2021. у 10:39

Култура

0 1

ПЕСНИЧКА ОСОВИНА СВЕТА: Десет година од одласка Петруа Крдуа (1952-2011)

04. 05. 2021. у 12:33

Култура

0 0

НА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ СМРТИ ПЕТРУА КРДУА: Вршачки КОВ основао награду за младе песнике "Љубичасто мастило"

30. 04. 2021. у 16:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације