ПИСАО КАО ШТО НИЈЕ ЋУТАО: Шта је велики песник и сатиричар Брана Црнчевић написао у свом последњем тексту пред смрт
Брана Црнчевић
18. 04. 2021. у 09:36
"ЧУО сам да ће сутра бити боље, а ја баш сутра нећу бити овде". Ово је својевремено написао Брана Црнчевић (1933-2011.) од чијег је одласка прошла деценија, а 55 година од објављивања његове једине, непоновљиве антологијске књиге афоризама "Говори као што ћутиш". Брана је писао као што није ћутао.
Писао је и приче и песме за децу, комедије, поезију,сатиричне приче, романе, колумне... и чега год се његово перо дотакнуло све је врцало од духа и душевности и магнетски привлачило читаоце. А његов пријатељ Гојко Ђого понајвише га је запамтио као председника Матице исељеника Србије:
"Неким чудом је обављао и оно што нико други није могао, отварао врата која ни министру нису отварана, "отимао" од државе, спонзора и добротвора, и делио ојађеном народу."
Последњи текст Брана Црнчевић је написао за недељник "Печат", под насловом "Писмо Милораду Вучелићу или Јади српског екуменизма".
Текст, објављен те 2011. године, као уводник у овом недељнику, објављујемо у целости.
ДРАГИ пријатељу Вучела,
Деветнаестог новембра 2009. године, на последњи службени дан жалости због упокојења патријарха српског господина Павла, гледајући архијерејску литургију, записао сам:
Дивио сам се и још се дивим Његовој вери и трпељивости, ваљда га је Бог због тога и изабрао да буде поглавар Српске православне цркве у време надмено и бестидно. Не сумњам у Његову Светост и његово светитељство које ће и Бог и верници радосно прихватити. Сумњам у себе и вас, пријатељи. Виђао сам Светог и разговарао са Њим. Нисам достојан да опишем те сусрете. Питам се и питам вас: хоће ли Његово стадо брзо позобати поуке свог великог Пастира и наставити по своме, претварајући наду Светога у своје безнађе?
Одавно нас ђаво мучи својим науком да су нам две Србије писане и да они који се одрекну једне Србије неће погрешити. Упркос свему, Свети никога није проклео, а имао је кога. Нико није остао без Његовог опроштаја, чак ни они који опроштај нису заслужили. Он је био наш штит. Бог је био с њим, а он је био с нама. Гледам народ православни како прилази његовој руци, хвата ме туга и мучи јеретичка помисао, нека би Бог дао да грешан, грешим питајући себе и вас: да ли се то ми опраштамо са Светејшим или једни с другима, и Србијом?
Све велике смрти размеђица су између оног што је било и онога што ће бити.
Смрт Јосипа Броза најавила је растанак Србије са Југославијом.
Милошевићев одлазак у Хаг и смрт означавају крај какве-такве независности Србије.
Смрт Зорана Ђинђића убрзала је пристанак Србије на све.
Упокојење Св. Павла описује нас као православне сирочиће који ће, сад кад нема Великог пастира, бити гурнути у мутне екуменистичке воде из којих више никада неће испливати на своју чисту православну обалу.
"ПЕЧАТ" често пише о поразном вишестраначком једноумљу које ће, буде ли потрајало, уништити све што је на путу страшног, (дарвинистичког!) разумевања капитализма.
Вишестраначко једноумље показало се опаснијим и од Брозовог партијског једноумља и од вишестраначког безумља уништеног у ратовима на тлу бивше Југославије.
После "петооктобарске" испоставило се да у Србији међу лидерима пуча, револуције, изборне победе, или "изнуђене" Нато интервенције, (како вам драго!) има превише људи заслужних за све ово, ма шта то било. Испоставило се да је лако распоредити кривицу на друге, далеко је теже поделити заслуге за обарање режима. Сви су демократорски лидери мање-више оборили Слобу, али ко га је оборио више, а ко мање? Ако је Слоба изгубио на изборима највише га је оборио Војислав Коштуница, али ако је, као што данас Коштуничини противници тврде, Коштуница издао "петооктобарску", онда његова победа на изборима није важна. Шта су некакви избори у поређењу са револуцијом? Шта да се ради ако је у питању пуч? До сада ниједна политичка странка није преузела одговорност за пуч. То није згодно. Пучисти би морали да признају свакојаке мрачне везе са спољним силама које су их водиле према пучу. Није ли угодније бити револуционар!?
СЕРИЈА "Сабља" је кроз осам епизода приказала дешавања непосредно пред и након атентана на премијера Зорана Ђинђића. Овог викенда ћете на РТС гледати две последње епизоде.
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
ГАЛЕРИЈА "Вагон" једина приватна галерија савремене уметности у Бања Луци, у београдској галерији "Штаб" представља дела шесторо уметника из РС - Исидоре Бранковић, Тајане Дедић Старовић, Ирме Беширевић, Николе Томића, Огњена Милошевића и Дениса Харачића.
У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ драмском позоришту, у уторак 26. новембра, гостује Словенско народно гледалишче Драма из Марибора са представом "Амадеус" Питера Шафера, у режији Александра Поповског.
ФРАНЦУСКИ сликар Анри де Тулуз-Лотрек ( 1864-1901) оставио је једно од најаутентичних уметничких сведочанстава париског ноћног живота. Рођен на данашњи дан (24. новембар), пре 160 година оставио је неизбрисив траг у историји уметности.
У ТОКУ тринаесте сезоне циклуса "ФМУ и Гварнеријус награђују", слушаоце у УК "Гварнеријус" очекују три концерта награђиваних студената Одсека за соло певање Факутлета музичке уметности у Београду.
ИЗЛОЖБА "Ашик Кериб: Изгубљено иза кулиса" са ексклузивним, никада виђеним фотографијама са снимања последњег филма Сергеја Параџанова, откривеним у контејнеру, биће уприличена у оквиру 30. ФАФ, чији програм обухвата и пројекције филмова "Осветићу овај свет љубављу - С. Параџанов" и "Сенке заборављених предака".
Коментари (1)