IN MEMORIAM: Воја Марјановић (1934-2021), истакнути критичар у области литературе за децу, оставио богат књижевни опус
НА Преображење далеке 1934. године на Убу рођен је Воја Марјановић, један од наших највећих проучавалаца и књижевних критичара у области литературе за децу и младе.
Воја Марјановић / Архива
Детињство и ратне године провео је на релацији између Београда и родног Уба, где је учио школу у порти градске цркве. После рата његова породица претрпела је неправедну национализацију од стране комуниста, који су његовим узорним родитељима и угоститељима одузели имовину. После завршене гимназије уписује студије југословенске књижевности у Београду и дипломира 1960. године.
Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву (1978) са темом "Приповедачки свет Бранка Ћопића". Са професором Тодеом Чолаком приређује Читанку за седми разред, која је доживела осам издања у Заводу за издавање уџбеника и наставних средстава. Двадесетак година радио је у Медицинској школи, а потом на Педагошкој академији за васпитаче на Дедињу, где је и пензионисан.
Путовао је и обилазио многе земље (Енглеска, Русија, Бугарска, Грчка, Мађарска, Белгија, Чешка, Швајцарска, Аустрија, Италија, Турска, Азербејџан, САД). Учествовао је на бројним књижевним фестивалима ондашње Југославије: од "Курирчека" у Марибору до "Змајевих дечјих игара" у Новом Саду. Један је од оснивача књижевног клуба "Бранко Ћопић" у Београду.
Прву књигу "Детињство и поезија" објављује 1968. године. Од тада па све до своје смрти непрестано ради, пише и објављује. За собом је оставио врло богат и разнородан књижевни и научни опус од 85 жанровски различитих књига за децу и одрасле. Наравно, највећи део заузимају књиге за децу и младе, које је пасионирано и педантно препоручивао читаоцима часописа ("Савременик", "Багдала", "Стремљења") и листова ("Књижевне новине", "Политика", "Борба", "Вечерње новости", "Просветни преглед"). Добитник је бројних признања за свој књижевни и научни рад, међу којима награде Змајевих дечјих игара, Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије, "Сима Цуцић", "Витезове" повеље за животно дело и др. Десетине књига посветио је књижевном стваралаштву Бранка Ћопића ("Ћопић или присутност", "Казивања о Ћопићу", "Ћопићев свет детињства", "Вертикале трајног Ћопића"...).
Марјановић је припадао оним критичарима са моралном обавезом и менторским искуством, који аргументовано и без пардона, врло ауторитативно и добронамрно, исказују своје судове и сазнања. Из низа његових издања издвајају се уџбеници, антологије, студије и огледи: "Лица и наличја дечје књижевности", "Књижевност за децу и младе", "Моји погледи", "С писцима и књигама", "Да или не", "Нова антологија српске поезије за децу и младе", "Критички мозаик", "Књижевна разматрања" и др.
Гордана Малетић је приредила књигу разговора са професором Марјановићем "Детињство као мит" (2006), која прати његов животни и литерарни пут. О Марјановићевом богатом и разнородном стваралаштву веома афирмативно писали су наши угледни књижевни критичари, писци и публицисти, као што су: Чедомир Мирковић, Радојица Таутовић, Бошко Новаковић, Тихомир Петровић, Милосав Буца Мирковић, Радомир Животић, Живан Живковић, Перо Зубац, Миленко Матицки, Мићо Цвијетић, Миомир Милинковић, Никола Цветковић, Предраг Јашовић и многи други. Сви су сагласни у оцени и доприносу Марјановићевог стваралачког ангажмана у области књижевности за децу, али и књижевности за одрасле. Наиме, Марјановић је често писао есеје, огледе и приказе о савременим писцима и песницима, трудећи се да његова препорука и виспрена критичка опсервација допре до читалаца.
Одлазак професора Марјановића представља велики губитак за нашу науку, а посебно за књижевност за децу и младе.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
МНОГИ СЕ ИЗНЕНАДЕ: Ево које име Зорици Брунцлик пише у пасошу - "Истина је!"
ДЕЦЕНИЈАМА је једна од највећих музичких звезда у Србији и околним земљама, а својевремено су њене плоче биле најпродаваније на простору некадашње државе Југославије.
30. 01. 2025. у 08:24
"НАШ НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ЗЕЛЕНСКИ" Фицо бесан: "Не волим га!" Украјинци преносе да је реч о скандалу
"НЕ ВОЛИМ га зато што чини штету Словачкој."
29. 01. 2025. у 14:32
ИСТОРИЈСКА КРАЂА НА ПОМОЛУ?! Никола Јокић није могао ни да сања да ће ово да му се догоди!
Никола Јокић је и даље једна од најинтересантнијих НБА тема, не само због игара достојних нове, четврте МВП титуле, већ и због онога што му се "спрема".
30. 01. 2025. у 16:51
"НЕМАМ ГА ЂЕ": Црногорац оставио поруку Београђанима и непрописно паркирао ауто (ФОТО)
ПРОЛАЗНИЦИ у Београду нису могли да остану равнодушни па су се слатко насмејали што се чује и на снимку.
30. 01. 2025. у 13:23
ЧУДОМ ПРЕЖИВЕО! Овај спортиста није погинуо у паду авиона - избегао несрећу на невероватан начин!
Светску јавност је потресла вест о паду путничког авиона у Сједињеним Америчким Државама, а и Русија је била погођена тиме јер је несрећа однела животе и неких њених легендарних шампиона. Ипак, један спортиста је чудом преживео ову трагедију - јер му је у последњи час било забрањено да уђе у авион који је потом пао.
30. 01. 2025. у 12:24
РУСИЈА У ШОКУ: Три руске легенде погинуле у паду авиона
Светску јавност је потресла вест о паду путничког авиона у Сједињеним Америчким Државама, а и Русија је била погођена тиме јер је несрећа однела животе и неких њених легендарних шампиона. После два откривена имена, постало је познато и треће такво.
30. 01. 2025. у 14:25
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
РАСКИД ПОСЛЕ СМРТИ ПРИЈАТЕЉА: Последње појављивање Дачићевог сина са девојком
НАКОН тога Милица се углавном сама појављивала на разним догађајима, кад је и почело да се шушка да је њиховој љубави дошао крај, јер раније никада није био случај да се певачица појави сама на јавном месту.
29. 01. 2025. у 18:41
Најновије из рубрике
СА АНДРИЋЕМ - ОД ПЕКИНГА ДО СТОКХОЛМА: Активности музеја са именом нашег јединог нобеловца, у години обележавања пола века од његове смрти
СВЕ оно што је пратило гостовање изложбе "Иво Андрић - човек изнад времена" у Културном центру Србије у Пекингу, према речима Јелене Медаковић, директорке Музеја града Београда, у чијем саставу је и Спомен-музеј великог писца, који стоји иза ове поставке, указује да је овај излог српске културе на Далеком истоку, с пуним правом понео име нашег јединог нобеловца.
30. 01. 2025. у 15:40
ПРИЗНАЊЕ НА "МЕЛОДИАНУМУ": Златна плакета за зрењанински Дечји хор
ГРАДСКИ дечји хор Културног центра Зрењанин на недавно завршеном Петом међународном фестивалу хорова "Мелодианум" у Кикинди, награђен је Златном плакетом.
30. 01. 2025. у 14:48
ЈУНАЦИ И ЧАПЛИН И ЛИНЧ: Филмом "Архитектон" Виктора Косаковског, започиње ДОК, фестивал намењен целовечерњим документарцима
СЕДМИ међународни фестивал дугометражног документарног филма ДОК #7 започиње у четвртак, 30. децембра, у сали 6 "МТС дворане", филмом "Архитектон" Виктора Косаковског, једним од 25 остварења која ће бити приказана до недеље.
30. 01. 2025. у 08:48
СРПСКИ ШАЉАПИН РАСКОШНОГ ГЛАСА: На данашњи дан преминуо Живан Сарамандић
БИО је познат као "српски Шаљапин", како због свог раскошног гласа, тако и због наклоности коју је осећао према чувеном руском басу.
30. 01. 2025. у 06:30
У СУСРЕТ 80. РОЂЕНДАНУ: НП „Стерија“ припрема премијеру Путниковог дела
НАРОДНО позориште „Стерија“ из Вршца ће велики јубилеј – 80 година постојања – традиционално обележити премијером, која ће бити изведена 10. фебруара, на дан када је 1945. одиграна прва представа у тада новооснованој институцији.
30. 01. 2025. у 06:30
Коментари (0)