БОРАЦ ЗА БОЉУ СРБИЈУ: Поводом десетогодишњице смрти Бране Црнчевића (1933-2011), врсног сатиричара и песника

У СВОМ дому, пре тачно десет година, после опаке болести коју је носио дуго и достојанствено, светом је минуо, у 79. години, Брана Црнчевић, омиљени писац, сатиричар, афористичар, драмски писац, песник, писац за децу и новинар.

Фото С. Сарић/сећање Вучић и Црнчевић

Прву књигу и то за децу "Босоноги и небо" објавио је 1963, а уследили су "Ципелице од крокодилске коже", "Њен први чај", комедија "Кафаница, судница, лудница", књига афоризама "Пиши као што ћутиш", "Дунаво", "Занати", "Капетан и лула", "Пета страна света"... до последње "Шта има?" из 2010. Говорио је: "Мени је важан читалац, а критичар је међупсихијатријска станица. Писци и критичари се према једној књизи односе као деца. Критичар тврди да зна шта је писац хтео да каже, а писац је то као фол разумео."

У време социјализма Црнчевић је носио етикету националисте и антикомунисте, спречена је поставка његовог комада "Сребрни свећњаци", а допао је и затвора после једне вербалне провокације у Загребу. Годинама је бежао од политике, али јој није одолео: Био је пријатељ Слободана Милошевића, са којим се касније разишао, народни посланик на листи СПС, члан Сената РС, члан СРС а затим члан СНС.

Фото С. Сарић/сећање Вучић и Црнчевић

Поводом годишњице одласка великог писца, огласио се председник Србије Александар Вучић на свом инстаграм-профилу:

 - Тихо је отишао велики човек, наш саборац и пријатељ, један од оснивача Српске напредне странке. Мајстор писане речи, борац за бољу Србију, сведок епохе у којој је наша земља прошла кроз огромна искушења, неуморни бранилац расељеног српског народа који је окупљао и о којем се бринуо као председник Матице исељеника. Празнина у јавном, културном и политичком животу након његовог одласка, осећа се на сваки начин. Његов јединствени израз обојен сатиром, иронијом, понекад чак и цинизмом, на упечатљив начин је указивао свима нама где грешимо, шта је то што не видимо, а поготово - шта је то што не желимо да видимо. Зато се данас посебно сећамо његових бритких речи, попут: "Тешко је бити Србин, али касно".

Песник и есејиста Драган Хамовић истиче да је Брана био лирик по унутрашњем налогу а сатирик по спољним налозима, што су два пола исте осетљивости, исте непревладане дечачке побуне:

 - Одавале су га песме за децу. "Мрав доброг срца", "Љутито мече", "Кад би мени дали", припадају антологијским врховима. У сатири, бистрио је мутљавину у којој се обрео његов народ у доба титоистичких бајки које нам још распредају, био доследан у том послу. Бранине речи и даље одјекују и опомињу. "Пиши као што ћутиш.", "Колико Србија треба да буде мала, да не би била велика?", "Будимо потомци да бисмо били преци", "Не од бола, умирем од стида"... Двехиљадитих, ватрена уредница једне београдске телевизије, јавно је поручила да на њеном програму нема места за ратне хушкаче попут Црнчевића, Капора и још понеког. Она је заборављена, а Црнчевића имамо по чему да памтимо, као и разлога да се његовим текстовима враћамо.

Према мишљењу Витомира Теофиловића, који помно прати нашу хумористичку и сатиричну сцену, Брана је био пола столећа у врху врхова српске сатире:

- Брана је толико духовито и сликовито приказао то фамозно растојање између речи и дела да га читаоци нису поимали као узгредну појаву већ као велики и суштински друштвени проблем. Широм земље је одјекнуо његов афоризам: "Пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и уништили су све." Карикирао је популистичку реторику: "Пре рата мој тата је био труо и стар, данас је мој тата млад и здрав", правио игру речи са правним начелом: "Правда која само кажњава развија се у неправду." Брана је обелоданио и оно о чему се масовно шушкало - да су многи револуционари били лажни: "Осећам да би многи жртвовали мој живот за своја убеђења."

ТОХОЉ: ИЗ ГЛАВЕ НАРОДА

- ПОСЛЕДЊИХ месеци читам поново Бранине књиге, 16 томова, толико смо последњих година његовог живота стигли да објавимо у издању куће у којој сам био уредник - каже, за "Новости", писац и издавач Мирослав Тохољ.

- Домановић и Нушић јесу гурали прст у око ондашњој реалности, али Брана...! Страхота. Нема феномена којег се није дотакао, нема политичке протуве коју није ошамарио не питајући колико кошта. Једна луцидна народна епика, јер из главе народа и јесте говорио шта год да је говорио, обојено црнчевићевски, афористично, сентенцијално. После свега, вај, данас нам, и свих ових десет година, баш такав Брана ужасно, ужасно недостаје.

Препоручујемо

Култура

0 0

КАРЕЊИНА У ФЕСТИВАЛСКОМ ИЗДАЊУ: Представа постављена у оквиру 70. Фестивала професионалних позоришта Војводине

14. 04. 2021. у 13:17

Култура

0 1

КАПИТАЛИЗАМ И СРЕЋА НЕ ИДУ ЗАЈЕДНО: Биковић у БДП премијерно у представи "БААЛ", Бертолта Брехта, у режији Дијега Де Брее

14. 04. 2021. у 09:26

Култура

0 0

"УКРАДЕНИ ПРИНЦ И ИЗГУБЉЕНА ПРИНЦЕЗА": Премијера представе у Малом позоришту "Душко Радовић"

13. 04. 2021. у 13:44

Култура

0 0

У ПОЗОРИШТУ МЛАДИХ "ДЕВОЈЧИЦА СА ШИБИЦАМА": Представа поводом Међународног дана деце која живе или раде на улицама

12. 04. 2021. у 21:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације