КЊИЖЕВНА КРИТИКА: На свету је све у вези - Ала Татаренко, "У кругу Дневника о Чарнојевићу"

суматраСЛАВИСТКИЊА из Украјине која је на свој језик превела "Суматру" и "Дневник о Чарнојевићу", веома дуго проучава целокупно дело Милоша Црњанског. Њену пажњу највише привлачи лирско у опусу овог писца, отуда њено највеће интересовање за два поменута дела којa је и превела.

Фото: Приватна архива

На основу књиге "У кругу Дневника о Чарнојевићу" увиђамо континуитет проучавања и разноликост приступа Црњансковом делу. У свакој студији Але Татаренко налазимо увиде који су увек резултат запажања изузетно тананих, суптилних, понекад чак и зачудних веза, како између различитих Црњанскових дела, тако и између његових дела и дела других српских и светских писаца. У том смислу ова књига врло је динамична, узбудљива и утиче на то да се сам дух читаоца изоштри, да се појача његова осетљивост за лепо, али и за увиђање имплицитних, а важних веза и односа.

У студији "Поезија као исповест нове вере: о суматраизму Милоша Црњанског", Ала Татаренко бави се специфичностима суматраизма и показује на који начин тај песнички кредо Милоша Црњанског за њега јесте епифанија и поетика која заправо постаје нова вера која подразумева, како се у књизи каже: "Нови живот који треба да замени онај у којем ће остати страшни рат и разочарења послератног времена", који "предсавља духовну димензију у коју се може побећи, пределе поезије, сањане просторе среће". Том новом животу, сматра песник, "одговара нова поезија - поезија слободног стиха.

Слободни стих представља још један, изузетно важан, облик Слободе, овог пута песничке, слободу неспутаног израза, слободу непосредног претварања расположења и осећања у поезију". Нову веру у том, песничком смислу, одликују ритам и екстаза, као и етеризам који подразумева невидљиве везе. У студији Ала Татаренко нам показује и одлике етеризма у поезији и како Црњански говори о идејама етеризма на примеру лирске прозе Иве Андрића.

Из књиге сазнајемо о одликама и функцијама језичког вишегласја у "Дневнику о Чарнојевићу" и његовим поетичким дометима. У том дневнику, који је заправо писан за друге, на основу вишегласја закључујемо о одликама различитих нација, невољно помешаних у ратном вртлогу, као и њихове везе и односе - историјске, али и приватне, понекад и интимне. Тако се немачки чује на ратишту - као језик наредби и псовки, а чује се и неко тужно певање на чешком, док је пољски у том роману језик љубави - јер Лусја и безимена Пољакиња говоре пољски. Ауторка нам указује и на то да у "Дневнику о Чарнојевићу", који због своје лиричности од читаоца очекује да буде и слушалац, не говоре само људи, већ и природа - јер "у паклу рата ни природа не може да ћути", а с том природом главни јунак је "у дослуху, с њом се разуме боље него са људима".

Ауторка уочава у овом роману и асиметричност дијалога. И та асиметричност свакако говори о бољем разумевању јунака с природом него са људима, као и о његовој већој окренутсти природи него људима јер он је - суматраиста.

У оквиру студије "Сенке читања у Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанског", ауторка нам показује заједничку љубав писца и његовог књижевног алтер-ега - читање. На основу те љубави главног јунака и његове лектире, као и на основу опхођења других јунака према њему, због те љубави, склапамо о њему потпуну, заокружену слику. Ауторка поред "две модернистички верификоване реалности - стварносне и ониричке, које се стално преплићу у "Дневнику о Чарнојевићу", указује на још једну - књижевну реалност која је приказана кроз различите технике интертекстуалности. У тој студији, поред примера експлицитног позивања на дела претходника, откривају се и скривени, латентни дијалози с књижевном традицијом.

Ова књига студија показује нам како је на свету све у вези и како функционише теорија суматраизма у књижевној пракси. Поред тога, она показује који су резултати рада слависте који по рођењу не припада култури коју проучава, али који према њој гаји дубоку наклоност, који је разуме и тежи истини - што данас није редован случај.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Континуитет српске прозе

06. 04. 2021. у 15:56

Култура

0 5

КАКВА БЛАГА КРИЈЕ ЦАРСКА ПАЛАТА? Објављена књига о историјском здању у Шаркаменском врелу код Неготина

10. 04. 2021. у 08:18

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"

30. 03. 2021. у 15:59

Србија

0 0

ОРИГИНАЛ ДНЕВНИКА ПАРТИЗАНСКОГ "ЧИЧЕ": Ново издање записа Драгојла Дудића, револуционара из Клинаца код Ваљева

21. 03. 2021. у 08:35

Култура

0 0

НАШЕ ЛИНИЈЕ ДУШЕ: Због чега, уопште, цртамо? Вероватно због тога да оставимо траг о себи и свом постојању

16. 03. 2021. у 19:18

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Историја судбине

16. 03. 2021. у 16:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације