Култура

ДЕПО НЕОПХОДАН ЗА ЖИВОТ БИБЛИОТЕКЕ: Отворена изложба идејних решења за проширење храма књиге у Карађорђевом парку

М. МИРКОВИЋ

08. 04. 2021. у 13:42

СВА идејна решења пристигла на архитектонско- урбанистички конкурс за проширење Депоа Народне библиотеке Србије, изложена су од јуче у Атријуму библиотеке.

ДЕПО НЕОПХОДАН ЗА ЖИВОТ БИБЛИОТЕКЕ: Отворена изложба идејних решења за проширење храма књиге у Карађорђевом парку

Изложбу, која представља свих 26 радова међу којима су и три награђена, отворили су в. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало, председница конкурсног жирија Нађа Куртовић Фолић и академик Бранислав Митровић, аутор првонаграђеног решења које уз њега потписује др Ђорђе Алфиревић.

Проширење депоа и мултифункционалног галеријског простора обухватаће око 12.000 квадратних метара, а један од основних услова конкурса био је да нови део зграде Народне библиотеке Србије у Скерлићевој улици не нарушава изглед постојеће зграде.

Већи део простора заузимаће депо за библиотечку грађу, који ће бити смештен под земљом, док ће мањи део простора бити намењен за одржавање културних догађаја и најширу публику.

Пиштало, који је јуче са министарком Гојковић положио цвеће на месту некадашње библиотеке на Косанчићевом венцу, нагласио је да се овде ради о функционисању институције од прворазредног значаја - за шта је адекватан простор неопходан предуслов.

- Веома ми се допао првонаграђени предлог и пре но што сам знао да ће бити изабран, велико ми је задовољство што је управо тај рад одабран - додао је Пиштало.

Нађа Куртовић Фолић истакла је да је жири био изузетно задовољан одзивом али и самим пристиглим радовима:

- Поред уобичајених критеријума морала се узети у обзир намена објекта и његова мултифункционалност као постављени захтев, те уклопљеност у(з) здање библиотеке, а овде је то решено на најбољи начин уз постављање врло квалитетне, логичне везе са постојећим објектом, плато са стакленим улазом и травнату, зелену плоху као спољашњи омотач.

Награђени

ПРВОНАГРАЂЕНО конкурсно решење је рађено у оквиру архитектонског студија МИТарх д.о.о. из Београда, а пројектанти су Душан Међедовић, Урош Мајсторовић, Стефан Лакић, Душан Грујовић.

Друга награда припала је студију "АКВС архитектура" чије решење потписују Анђела Карабашевић, Владислав Суџум, Ана Петровић и Алекса Бекић.

Трећу награду понело је решење чији су аутори Зоран Радојичић и Дејан Миљковић а сарадници Петар Саздановић и Вида Недељковић, у оквиру бироа ARCHTIC d.o.o. и "Дејан Миљковић архитекти д.о.о."

Архитекта Митровић рекао је да је велика привилегија радити на месту какво је Народна библиотека, покушати да се некако интегрише и надовеже, надогради на један већ култни објекат изузетног архитекте професора Иве Куртовића.

- Идеја нашег малог тима, оно чиме смо се руководили радећи на пројекту, била је да неистицањем, мимикријом, неекспонирањем направимо мултифункционални склоп и све захтеване садржаје који треба да имају свој живот - објаснио је Митровић.

- Надам се да смо у некој мери успели, захваљујем се жирију што је то препознао. Привилегија је такође и бити међу оваквим радовима, међу којима је жири имао велику и тешку обавезу да се определи. Трудићемо се да у следећим корацима, током рада на објекту, оправдамо поверење. Без узајамне конекције са руководством библиотеке као наручиоца, синергије и међусобне подршке, какав год да је наш предлог, не бисмо могли да га заокружимо и ваљано заокружимо.

Препоручујемо

НАЈПРЕ СУ СПАЉИВАЛИ КЊИГЕ, ПОТОМ И ЉУДЕ: Одавањем почасти страдалима, у Београду обележено 80 година од бомбардовања (ФОТО)

Друштво

0 1

НАЈПРЕ СУ СПАЉИВАЛИ КЊИГЕ, ПОТОМ И ЉУДЕ: Одавањем почасти страдалима, у Београду обележено 80 година од бомбардовања (ФОТО)

06. 04. 2021. у 20:29

ВУЧИЋ ОСТАВИО ПОТРЕСНУ ПОРУКУ: И овог шестог априла крај кратера на Косанчићевом венцу, обраслог у коров и наш заборав... (ФОТО)

Друштво

18 5

ВУЧИЋ ОСТАВИО ПОТРЕСНУ ПОРУКУ: "И овог шестог априла крај кратера на Косанчићевом венцу, обраслог у коров и наш заборав..." (ФОТО)

06. 04. 2021. у 09:46

СРПСКО БЛАГО РАСУТО ПО СВЕТУ: Од Ирске до Русије крије се више хиљада наших драгоцености - у јавним збиркама и музејима

Култура

0 1

СРПСКО БЛАГО РАСУТО ПО СВЕТУ: Од Ирске до Русије крије се више хиљада наших драгоцености - у јавним збиркама и музејима

05. 04. 2021. у 18:52

СПАС ЗА ВРЕДНЕ КЊИГЕ: Завршен конкурс за изградњу додатног депоа Народне библиотеке Србије

Култура

0 2

СПАС ЗА ВРЕДНЕ КЊИГЕ: Завршен конкурс за изградњу додатног депоа Народне библиотеке Србије

18. 03. 2021. у 09:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 41

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 7

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (1)

Сви коментари Остави коментар

Најновије из рубрике

БИОСКОПСКИ ХИТОВИ И ЦРТАЋИ: Два фестивала руске кинематографије истовремено у српским градовима

Култура

0 0

БИОСКОПСКИ ХИТОВИ И ЦРТАЋИ: Два фестивала руске кинематографије истовремено у српским градовима

НАЈПОПУЛАРНИЈИ наслови у Русији биће на реперторару петодневног "Фестивала руског филма" и то од 27. новембра у Београду, Новом Саду и Нишу.

26. 11. 2024. у 16:35

КЊИГА О СРПСКИМ СЛАВАМА: Промаоција у Етнографском музеју

Култура

0 0

КЊИГА О СРПСКИМ СЛАВАМА: Промаоција у Етнографском музеју

ПОВОДОМ десет година од уписа породичне славе на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у среду 27.новембра у 18 часова у Етнографском музеју биће представљена књига која се бави савременим одликама прослављања породичног свеца заштитника.

26. 11. 2024. у 16:14

СУДБИНА БЕЗ ФИЛТЕРА: Представљен роман Смеј се ако имаш зубе Зите Руцке

Култура

0 1

СУДБИНА БЕЗ ФИЛТЕРА: Представљен роман "Смеј се ако имаш зубе" Зите Руцке

РОМАН који читаоца не оставља равнодушним, "Смеј се ако имаш зубе" Зите Руцке (1964), овенчан је највећом књижевном наградом у Пољској "Нике". Код нас га је објавио "Службени гласник", у одличном преводу Милице Маркић.

26. 11. 2024. у 16:00

КАРАКТЕР ЈЕ У ЗЕНИЦИ ОКА: Фотограф Вукица Микача Ловрен о бардовима театра, Јасеновцу, неоствареним жељама

Култура

0 0

КАРАКТЕР ЈЕ У ЗЕНИЦИ ОКА: Фотограф Вукица Микача Ловрен о бардовима театра, Јасеновцу, неоствареним жељама

ДАН позоришта Атељеа 212 недавно је у горњем фоајеу обележен фотографијама Вукице Микаче Ловрен (25 црно-белих портрета), у току је и њена изложба "Омаж Слађани Милошевић", док је у Легату Петра Лубарде са осталим колегама добила прилику да уради фотографску реплику на једно уље на платну ("Арабеска у црвеном") знаменитог сликара.

26. 11. 2024. у 15:44

У ЛАВИРИНТУ ПЕТПАРАЧКИХ И ДРУГИХ ПРИЧА: Књига Предрага Тодоровића, историчара и теоретичара књижевности о феномену популарне културе

Култура

0 0

У ЛАВИРИНТУ ПЕТПАРАЧКИХ И ДРУГИХ ПРИЧА: Књига Предрага Тодоровића, историчара и теоретичара књижевности о феномену популарне културе

ПОДИЛАЗЕЋИ најнижим страстима све уметности су данас вулгаризоване до невероватно ниских граница, сматра Предраг Тодоровић, историчар и теоретичар књижевности, научни саветник Института за књижевност и уметност.

26. 11. 2024. у 14:15