Култура

ДУХ ПОБУНЕ ЈЕ ПУШТЕН ИЗ БОЦЕ: СКЦ је био београдска и југословенска адреса новог таласа

Раде Драговић

21. 03. 2021. у 17:14

БИО је јун 1980. године, а у околини Студентског културног центра осванули су плакати за концерт са насловом "Последња игра". Најављивали су заједнички концерт три београдске групе "Шарло акробата", "Идоли" и "Електрични оргазам".

ДУХ ПОБУНЕ ЈЕ ПУШТЕН ИЗ БОЦЕ: СКЦ је био београдска и југословенска адреса новог таласа

Ова београдска свирка, која ће обележити целу једну генерацију, осим што ће увести "нови талас" на југословенску сцену, крунисаће СКЦ као незаобилазно место духа побуне у српској престоници. Ако је "последња младост Југославије" имала своју београдску адресу, она је свакако била у здању на раскрсници улица Маршала Тита и Генерала Жданова.

Јуна 1980. рођен је музички правац и културни покрет који ће остати запамћен као једна од најутицајнијих и најаутентичнијих попкултурних феномена у Југославији. Те летње вечери тадашњи клинци уснули су сан, из кога се многи никада нису пробудили.

Скори распад велике државе и идеологије, грађански рат, страх и безнађе који ће уследити, учинили су да овај социолошки и музички период добије готово култни статус у новијој историји музике и културе. И да се са правом назове последњим великим сном Југославије. А он ће бити озваничен пре тачно 40 година - издањем чувеног албума "Пакет аранжман" који ће означити прекретницу у дотадашњој поп култури на овим просторима.

У СТВАРАЊУ "новог таласа" који је поплавио Београд поклопило се неколико глобалних и домаћих фактора. Поп култура, узета као збир музичких, сценских, књижевних супстрата, крајем седамдесетих година доживела је свеукупну рекапитулацију и регенрацију. То је изнедрило сасвим нове теме идентитета, глобалног кретања цивилизације, места човека у систему... Панк је у Британији најављивао свој одговор на ова питања, а све снажније и све слободније постављала су се и у Југославији. Тито је умро 1980. а тескобу идеолошке и политичке празнине млади више нису прихватали здраво за готово. Дух побуне је пуштен из боце.

САНДИНИСТИ ГОСТИ БЕОГРАДА

"СВЕ је ту и ништа није немогуће" - била је једна од парола које су везивале младе окупљене у СКЦ почетком осамдесетих година. И заиста се чинило да је на овом месту све могуће. И да се свира аутентична музика на светском нивоу, постављају смеле представе, изражава бунт и исмева режим. Биле су могуће и ствари као што је долазак сандиниста из Никарагве, који су се у Београду обрели посредством Зорана Петровића Пироћанца, па чак и концерт београдских панк бендова у знак подршке јужноамеричкој герили. О везама престонице и сандиниста и данас сведоче фрагменти графита који је прекривао готово цео зид СКЦ ка данашњој Ресавској улици.

Незаобилано место укрштања утицаја великог света и домаће енергије био је СКЦ. Његова врата још од почетка седамдесетих година била су отворена за све уметничке изразе, дијалог, расправу, па и провокацију. Била је то идеална средина за рађање покрета који је пре 40 година пробудио Београд и уписао га на светску мапу.

Велику подршку музичким групама које ће касније ширити новоталасни звук пружио је један од уредника СКЦ-а Момчило Рајин. У ову установу дошао је 1977. на позив Небојше Пајкића који је почетком те године постао уредник Спољног програма.

- У јесен те године у оквиру програма "Три дана младе словеначке културе" Београђани су се први пут срели са оним што се називало панком. Прве вечери наступили су "Панкрти", који су свирали песме „Секс пистолса“. Било је помало комично. Перу Ловшину, који се трудио да баш изгледа панкерски, помагали су на инструментима бивши хипици. Ипак, то је изазвало довољно интересовања да ми од 1978. почнемо са организовањем концерата - присетио се Рајин времена када је СКЦ био средиште нове енергије младих.

ТЕ И СЛЕДЕЋЕ године СКЦ је бележио и по 200 разних акција - концерата, свирки после представа Позоришта "Догађај", трибина са преслушавањем плоча...

- Сећам се да смо ту пустили албум „Пистолса“ Never mind the Bollocks дан пре пуштања албума у продају у Енглеској, захваљујући промо копији коју смо добили. Сваке прве суботе у месецу организован је "Дан за бављење" кад су све сале СКЦ-а биле отворене, а људи су доносили своје инструменте и појачала и свирали. То је било важно за комуникацију и пружало је прилику да се сви заинтересовани нађу на једном месту и размењују идеје. Из тога су настали многи бендови - каже Рајин.

Основно сећање припадника новоталасне генерације на СКЦ почетком осамдесетих нераскидиво је повезана са атмосфером дружења, бескрајне доколице испуњене причом о музици и филмовима, размене књига, часописа и стрипова. Степенице и зидови СКЦ-а биле су места континуиране забаве, где су се рађале идеје, склапала пријатељства, правили планови, упадало на журке... Све је било обојено оригиналношћу, лежерношћу и латентном "лудошћу" која је красила дух града тог времена.

Политику СКЦ у то време водила је цела плејада личности које ће свака на свој начин обележити културну сцену Београда. До 1980. директор СКЦ-а били је Дуња Блажевић, ћерка тадашњег високог партијског функционера Јакова Блажевића, а после ње је дошао Љубомир Кљакић. Све време секретар био је Милорад Вучелић, а за уређивање програма поред Момчила Рајина био је задужен Небојша Пајкић.

КОНЦЕПТ тадашње групе музичких уредника био је тежња ка оригиналности и аутентичности, без обзира на квалитет. Групе које су свирале "своје ствари" имале су предност у односу на оне које су свирале обраде. Оваква замисао у комбинацији са отвореним вратима за идеје и провокације резултирао је експлозијом духа и креативности.

УМЕТНОСТ О ТРОШКУ ОПШТИНА

БИВШИ Официрски дом био је централна тачка уплива и размене енергије генерације Београђана рођених касних шездесетих година. Али престоничку сцену, у предвечерје бума "новог таласа", одликовао је и низ малих, локалних културних збивања, која су била семе настанка новог покрета. "Дани Савског венца", рецимо, или "Врачарске вечери младих" били су догађаји који су окупљали велики број уметника у повоју. Општина је плаћала простор и изнајмљивање опреме, што је било довољно да се на једном месту окупе музичке групе, сликари, концептуалисти...

- Никада музика није у Србији играла толико важну улогу као тада. Долазили су разни клинци, није било важно свирачко умеће, али морали су да имају барем пола сата свог ауторског материјала. Тако смо "Шарлу акробати" и "Електричном оргазму" организовали не само прве наступе, него и услове за вежбање. Скок квалитета могао је да се прати из дана у дан. Ако све што се тада дешавало у СКЦ-у и није било врхунски квалитетно, све је бујало од емоција и идеја - сећа се Рајин.

Пуне четири деценије касније о овом покрету се и даље говори и пише. Чињенице и објективне околности преплетене су са носталгијом и сентиментом у вези с временом које је неповратно прошло. То је и разлог за ново тумачење "новог таласа". Намеће се питање какав је објективно био утицај покрета који је, макар на трен, приближио Београд, Загреб и Љубљану више него што су то могле идеје братства и јединства, радничког самоуправљања и несврстаности.

СКЦ и "нови талас" данас су синоними за неко срећније време, за креативност, побуну и непристајање на наметнуте вредности. За генерације рођене у време када је "нови талас" био на врхунцу, а за одрасле деведесетих година када је урушено друштво које га је изнедрило, то је симбол изгубљеног раја.

09. 03. 2021. у 13:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

Свет

0 32

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55