Култура

ОАЗА ЗА ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ: СКЦ је седиште авангардних догађања у ликовним и музичким уметностима, књижевности, филозофији, филму, позоришту

Слободан Малдини

11. 03. 2021. у 17:14

ПРЕ 50 година, 3. априла 1971. оснивачком академијом свечано је отворен београдски Студентски културни центар, да би у вишедеценијско путовање кроз пределе српске уметности ушао првим програмом већ 4. априла, поводом Дана студената.

ОАЗА ЗА ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ: СКЦ је седиште авангардних догађања у ликовним и музичким уметностима, књижевности, филозофији, филму, позоришту

У то време мало ко је могао да претпостави да ће ова институција начинити толико значајан утицај на развој српске културе, који ће прећи границе земље и оставити дубок траг у региону и шире. Студентски културни центар изнедрио је светске великане попут Марине Абрамовић, а на његовим сценама и галеријама чувене наступе одржали су најпознатији светски ликовни уметници и мислиоци као што је Јозеф Бојс.

Програми Студентског културног центра (СКЦ) одвијају се у градској палати - споменику културе, некадашњем Официрском дому подигнутом давне 1895. године према пројектима истакнутих београдских архитеката Јована Илкића и Милорада Рувидића. Непосредно након великих студентских протеста 1968. Београдски универзитет и Универзитетски одбор савеза студената Београда основали су Студентски културни центар са циљем остварења културне комуникације међу студентима. Младима је уступљена на коришћење историјски вредна зграда Официрског дома поред чувеног Мањежа, а три године касније ту су покренуте прве програмске активности.

Место авангардних догађања

ОД 1971. до данас Студентски културни центар је седиште авангардних догађања у областима ликовних и музичких уметности, књижевности, филозофије, филма, позоришта.

Са овог јединственог светионика слободне мисли изнедрени су многи интелектуалци, уметници и аутори у свим областима културе и уметности. Са сцене СКЦ-а изашла је културна елита српске авангарде и поставангарде, представивши своје прве радове у Ликовној и Срећној галерији. За време пет успешних деценија испуњених активностима, СКЦ је организовао велики број изложби, културних догађаја, концерата, округлих столова, филмских пројекција и позоришних представа, на којима је представљен замашан број младих, некада запажених а данас етаблираних уметника - носилаца културних темеља нације.

Посебно плодан период биле су седамдесете када је СКЦ био потпора тада неизвесним програмским иницијативама и отворио врата свежим уметничким праксама и новим до тада широј јавности непознатим облицима уметничког изражавања. Историјску активност у периоду прве три деценије рада подржавали су сви запослени у Студентском културном центру, а на челу ове институције били су: Петар Игњатовић, Дуња Блажевић, Љубомир Кљакић, Бојан Бугарчић, Милан Пауновић, Ангелина Марковић, Славољуб Веселиновић, Мило Петровић, Биљана Томић, Спасоје Паја Грдинић.

УЧЕСНИЦИ АПРИЛСКИХ СУСРЕТА

НА првим Априлским сусретима учествовали су уметници: Слободан Миливојевић Ера, Љубица Мркаљ, Милан Маринковић Циле, Театарски пројекат "Пекарна", Горан Трбуљак, Драгољуб Раша Тодосијевић, Славко Матковић, Група "Атентат", Франци Загоричник, Јосип Стошић, Ђина Пане, Ацезантез (Ансамбл Центра за нове тенденције Загреб), Центар за позоришне уметности Бари (Centro Universitario teatrale di Bari), Микеле Мирабела, Франческа Астолфи, Зоран Поповић, Нуша и Сречо Драган, Група "Тандем", АКУД "Слободан Принцип Сељо", Универзитетски позоришни центар Парма (Centro universitario teatrale di Parma)), Биљана Јоцић, Гордана Јоцић, Сретко Дивљан, Дејан Илић, Александар Цветковић, КАСП, Лучано Ђакари, Студио 970.2 ди Варезе, Бошко Миленковић, Сања Ивековић, Горки Жувела, Марина Абрамовић, Петар Игњатовић, Биљана Томић, Божидар Зечевић, Бранка Предић, Драган Стојановски, Павле Грдинић, Душан Бошковић, Миломир Мариновић, Јасна Тијардовић, Никола Визнер, Бојана Пејић, Марко Недељковић, Милан Јозић, Сека Станивук, Славко Тимотијевић, Славко Димитријевић, Драгица Вукадиновић, Зорица Лојпур, Матко Мештровић, Јеша Денегри, Предраг Вранешевић, Јован Ћирилов, Пол Пињон, Душан Макавејев, Бора Ћосић, Владан Радовановић, Драган Клајић, Слободан Машић, Љубиша Ристић, Љубомир Глигоријевић, Богдан Јерковић, Бода Марковић, Миодраг Зупанц, Јадранка Винтерхалтер, Љиљана Војиновић, Живадин Митровић, Милан Антић, Борис Бућан, Милица Краус и други.

Међу светски запаженим уметницима, на изложбама и округлим столовима приређеним у београдском Студентском културном центру учествовали су: Ђовани Анселмо, Роберт Бери, Јозеф Бојс, Стенли Браун, Данијел Бирен, Виктор Бургин, Јан Дибетс, Брацо Димитријевић, Бери Фленеган, Група (КД, Група ОХО, Даглас Хјублер, Алан Кирили, Јанис Кунелис, Дејвид Лејмлас, Џон Летам, Сол ЛеВит, Горан Трбуљак, Лоренс Вајнер, Јан Вилсон.

Априлски сусрети

У РАЗВОЈУ савремених уметничких токова и представљању светских авангардних програма у Србији, значајну улогу имала је годишња културна манифестација Априлски сусрети. Ово просвећујуће догађање окупљало је на позорници СКЦ-а најпознатије протагониста светске уметничке сцене, међу којима су: Јозеф Бојс, група Арт&Лангуаге, Ђина Пане, Акиле Бонито Олива, Харалд Земан, Доналд Каспит, Филиберто Мена, Катрин Мије и други. Манифестација је конципирана отворено према свим заинтересованим посетиоцима и учесницима, прилагодљива, променљива, иако неретко склона импровизацијама, што је карактеристично за многе тадашње актуелне појаве у светској уметности, посебно догађања на културној сцени Запада.

Априлским сусретима развијане су сарадња међу уметницима и њихово неформално и индивидуално представљање културној јавности и ликовним критичарима, чему је давана предност у односу на саму продукцију уметничких дела као објеката од вредности, што је у то време била општа карактеристика галерија и осталих културних установа у Србији. Уместо приређивања сувопарних изложбених поставки, тежиште догађања у СКЦ-у пренето је на неформална окупљања уметника, дискусије о тенденцијама у уметности, појавама, правцима, и самој филозофији уметности. Специфични програмски догађаји биле су стручне расправе као иновативни облик комуникације, што је надокнађивало акутни недостатак полемике и критике тога периода. Поред уметника, у њима су учествовали ликовни критичари и теоретичари уметности, а позиција кустоса и критичара је промењена, јер су они са места издвојених арбитара све више постајали учесници дијалога са уметницима и уметничких промена.

Историјски сусрети 1974. године

Историјски тренутак у историји СКЦ-а су Априлски сусрети одржани 1974. године, у оквиру којих су вођени разговори о темама проширених медија, комерцијализацији у уметности, односима културе и идеологије, критици политичке филозофије и доменима њене праксе у уметности. У овим разговорима учествовали су: Јозеф Бојс, Франческо Клементе, Луиђи Онтани, Том Мариони, Уго Ла Пјетра, Барбара Рајзе, Џон Мекивен, Акиле Бонито Олива, Ђанкарло Полити, Лучио Амелио, Нена Димитријевић, Давор Матичевић, Владимир Гудац, Желимир Кошчевић и организатори догађаја Дуња Блажевић и Биљана Томић.

Иако су били у зениту активности, Априлски сусрети су 1978. ипак напуштени, препустивши место другачијим програмским праксама. Али, концепт вишедневних мултидисциплинарних догађаја који окупљају велики број уметника и стваралаца различитих профила, остао је и даље у програму СКЦ-а.

Изложба "Брод од камена", 1984

Године 1984. одржана је изложба "Брод од камена" на којој су учествовали италијански архитекти: Паоло Портогези, Алесандро Анселми, Франко Пурини, Лаура Термес и др. Исте године, предавања у СКЦ-у одржали су италијански предводник постмодерне архитектуре Алдо Роси и аустријски постмодерниста Борис Подрека, а објављена је публикација са ауторским текстовима Алда Росија, Бориса Подреке, Ханса Холајна, Јозефа-Паула Клајхуса, Едварда Џонса и Освалда Матијаса Унгерса.

Познате личности у Студентском културном центру

У периоду седамдесетих и осамдесетих година Студентски културни центар је жариште идеја у којем су траг оставила препознатљива, светски позната имена: Јозеф Бојс, Марина Абрамовић, Ђина Лолобриђида, Сем Пекинпо, Френсис Форд Копола, Рене Клер и друге истакнуте личности. Учесници програма Студентског културног центра су европски и југословенски протагонисти авангарде друге половине двадесетог века. Многи међу њима данас су светска имена и класици савремене уметности.

Нова едиција Априлских сусрета установљена је 2002. године, у измењеном обиму и облику, са мање програмских захтева, неформалног карактера. Студентски културни центар тада је обновио стари фестивал са идејом ревитализовања програма на скромнијим основама "сопствених унутрашњих резерви" и искуства, ипак мањег значаја од некадашњег.

Различити програми

Искуства Априлских сусрета пренета су на фестивале перформанса и видеа, нове музике и друге медијске смотре које су следиле узоре иницијалних догађања у СКЦ-у, а посебно на догађаје у домену опште културе и представљања култура појединих земаља, као што су: Дани италијанске културе, Недеља Шпаније, Недеља Латинске Америке, Солидарност - дани младе пољске културе, Дани перестројке. Своје програме одржале су у СКЦ-у иностране културне институције: Ривијера ремонт из Варшаве, СЦ из Загреба, Шкуц из Љубљане, Скендерија из Сарајева. Одјек вредан пажње у јавности имале су и мултимедијске приредбе организоване у сарадњи са другим институцијама на интернационалном, националном или градском нивоу, међу којима су: Бијенале младих у Паризу, Венецијанско бијенале, Бијенале у Анкари, Уметничке академије у Диселдорфу и Минхену, Култур контакт у Бечу, Битеф, Фест, Брамс, Белеф и др. Културни програми одржани су и поводом великих међународних и малих локалних догађаја, међу којима су: Град у реинкарнацији, Летњи програм, Мајски пројекат.

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПОСЛЕ ПОЖАРА

НАКОН што је у пожару 1983. уништена Велика сала СКЦ-а, пројекат реконструкције зграде и његово извођење поверени су архитектима Слободану Малдинију и Мустафи Мусићу, којима су се придружили тада млади архитекти: Бранка Ланцош, Снежана Миловановић и Драган Бобић. Сликар и оснивач групе "Алтер имаго" Тахир Лушић израдио је орнаментику таванице Велике сале, вајар уметничког тандема Вербумпрограм Ратомир Кулић капителе, рестауратор Борис Иванчев стубове, а у радовима су учествовали и уметници који су у то време излагали у галеријама СКЦ-а, што је јединствени пример окупљања ликовних стваралаца на реализацији грађевинског пројекта.

Током пет деценија постојања Студентски културни центар неговао је разнолике уметничке активности: ликовне, музичке, позоришне, филмске, књижевне, али и радионице практичних вештина и знања, мајсторске курсеве и школе сликања. Посебно значајни су пројекти на плану авангардне продукције нових уметничких пракси и других ауторских пројеката: инсталација, перформанса, експерименталних театарских, филмских и видео- пројеката. Издавачка активност представљена је штампањем графичких и фотографских мапа, дигиталних принтова, књига, организовања научноистраживачких издавачких пројеката и семинара. Ова културна институција већ пола века пружа изванредне могућности представљања рада и уметничког изражавања не само младим ствараоцима већ и формираним уметницима, па и јавним и научним радницима, поготово у периоду седамдесетих и осамдесетих година, када је пружала велику подршку тада младим ауторима и групама, протагонистима уметничких покрета, међу којима су били изузетно активни: "Генерација 71", група МЕЧ, Ансамбл "Ренесанс" и многи други.

СКЦ данас

Студентски културни центар је данас место бројних активности савремених уметника, место окупљања сликара, вајара, мултимедијалних и филмских уметника, музичара, продуцената. Центар подржава програме неколико галерија: В. И.П. Арт галерију, Циркус галерију, Арт@Арт галерију, Галерију СКЦ-а и Срећну галерију, редакције за музички и позоришни програм, форум, филмфорум и друге, који остварују велики број културних пројеката на годишњем нивоу и чине СКЦ једном међу најзначајнијим институцијама у српској култури данас.

08. 03. 2021. у 11:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

Свет

0 34

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55