КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Путоказ култури

ЈАНА М. Алексић, Културна идеологија Милана Кашанина, Институт за књижевност и уметност

Фото: Приватна архива

У књизи "Културна идеологија Милана Кашанина" Јана М. Алексић анализирала је књижевни поступак, естетичке и књижевноисторијске идеје овог изузетног интелектуалца чије је место у нашој култури, а након друштвено-политичких турбуленција сваке врсте у време његовог комплексног и дисперзивног културног делања, па и касније, коначно утврђено. Јана М. Алексић допринела је томе не само овом књигом, већ и својом докторском дисертацијом у целини.

У овој књизи она је систематизовала Кашанинов књижевнокритички опус и уобличила његову књижевну мисао. Особито је драгоцено што је истакла нека од Кашанинових најважнијих начела која би требало, по нашем сматрању, да постану драгоцен путоказ и савременој, управо актуелној, књижевној критици и књижевности, култури уопште.

Јана Алексић уочава природу и појединачне карактеристике Кашанинове критичке мисли, увиђа њену дивергентност, па и антиномичност, и на основу тога презентује нам његову културну идеологију чија је основа "дијахронијско и синхронијско сагледавање уметничких појава, профилисаних на културној политици, као и на друштвеном ангажману у стварању и раду значајних културних институција".

"Кашаниново становиште национално је утемељено, али космополитски размахнуто", констатује Јана Алексић. Оно је резултат дубоког, суштинског Кашаниновог понирања у стваралачке и духовне токове националне културе, као и разумевања динамичног односа између духа народа и духа епохе, али и познавања иностраних културних прилика и функционисања институција, а у функцији преузимања ваљаних стратегија ради афирмације, али и очувања националног културног блага и унапређивања рада културних институција.
Пратећи деликатну методологију Милана Кашанина, Јана М. Алексић региструје константну осетљивост и противречност питања културног обрасца - једног од најзначајнијих питања сваке културе.

Како би у потпуности показала његову комплексност и значај, као и у односу на то специфичну позицију Милана Кашанина у различитим идеолошким епохама, Јана М. Алексић у овој научној студији полази од бројних сагледавања страних и наших научника из различитих области хуманистике у вези са свим феноменима без којих се не може разматрати ни питање културног обрасца. То су: идеологија, култура, културна идеологија, интелигенција, хабитус, нација, национализам, културни круг, образац културе, култура сећања.

Даље се у књизи упознајемо са значајем познавања бића националне културе, онога што чини њену специфичност, али и универзалност. У вези с тим ауторка истиче све оно што је и Милану Кашанину било важно - значај традиције, тј. културу као заједничку тековину народа, не тек поједнца, која се преноси с колена на колено, а која у себе укључује завет или култ предака, предање и образовање. У вези с тим национално осећање разуме као механизам приблиижавања и уједињења људи у историјску заједницу и истиче да је потреба за познавањем и неговањем традиције насушна потреба хуманитета, а у вези с културним идентитетом истиче став нашег еминентног антрополога Бојана Јовановића који каже да је културни идентитет заправо "реалитет" и "интегритет" по којем припадници одређених историјских заједница опстају у својим посебностима.

У књизи се, поред културних и стваралачких настојања и домета Милана Кашанина упознајемо са очекиваним карактеристикама носилаца културе, дакле културне елите. Ти, и не само ти, сегменти књиге особито нам значе јер смо на основу њих у могућности да поуздано утврдимо специфичне разлике између онога што елита заиста јесте и између такозване наше елите данас која је, нажалост, девастирала и неке наслеђене културне тековине, али и интитуције од највишег значаја. На извесне опасности однарођавања елите указала је и сама ауторка:

"Постоји опасност да се културна елита друштвено изолује, отуђи од друштва, што води ка стваралачкој декаденцији, пресахњивању стваралаштва, као и онемогућавању демократизације културе. Носиоци културе ваљало би да изнова обнављају свест о служењу, а не о привилегованости."

Наведени сегмент само је један од примера актуелности ове књиге која нам је омогућила да се у свему што је значајно за културу и наш културни идентитет упоредимо с назорима Милана Кашанина.

Препоручујемо

Култура

0 2

СВАГДАШЊА ГОЗБА: Најбоље збирке поезије у 2020.

05. 01. 2021. у 16:52

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Драгуљи речи - Радован Бели Марковић, "Стојна ветрењача", СКЗ, Београд 2020.

29. 12. 2020. у 16:36

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Надмоћ љубави и добра; Саша Радојчић, "То мора да сам такође ја"

22. 12. 2020. у 18:28

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Минијатуре велеграда - Васа Павковић, "Ехо Београда"

15. 12. 2020. у 17:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације