КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (10.) : Појединац у вртлогу зла

ПРОГЛАШЕЊЕ 33. добитника награде "Меша Селимовић" биће онлајн на порталу novostii.rs, у четвртак, 18. фебруара, у 12 сати

Фото В.Н.

МИЋО ЦВИЈЕТИЋ (Београд)

1. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

Фото Архива

НОВИМ романом И. Маројевић се потврђује као аутор еруптивног приповедачког дара, изузетне ерудиције и снажне имагинације. На злочиначким парадигмама Јасеновца, Шпанског грађанског рата, НАТО бомбардовања и Сребренице, уверљиво дочарава остатке света у руинама и крхотинама, посрнулог и неизлечивог. З. Коцић је песник јединственог и препознатљивог рукописа, каквом се референтном опусу прикључује и нова песничка књига. Филигрански нијансираног стила, духовног и душевног сензибилитета, магије певања, осећања, чарања и мишљења. У изворном ариљском духовном пејзажу, животно, књижевно и пријатељски су повезана два расна писца, романсијер Добрило Ненадић и песник М. Тодоровић. Блиско их је повезала њихова судбинска завичајна стаза, људска и стваралачка, па и малинарска. Све ово Тодоровић разгрће дубински, кроз различите евокативне садржаје. Својеврсном поемом Р. Андрић уметнички апострофира бестијалност једног злочина, у метохијском месту Велика, где су у оном рату албански злочинци над српским народом извршили незапамћен покољ. Полазећи од конкретног чина и именара страдалника, песник имагинативно снажно, градацијски обликује универзалну поему бола. Не само што се исказује као особен песник, Н. Лапчевић се легитимише и као рафинирани прозни писац. У тематско-мотивском преплету своје нове књиге, снажно долазе до изражаја његова упечатљива приповедачка страст и високи домети стваралачке имагинације.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

АНА ГВОЗДЕНОВИЋ (Краљево)

1. "ТО МОРА ДА САМ ТАКОЂЕ ЈА", Саша Радојчић ("Архипелаг")
2. "ТАМНА ПУЧИНА", Драган Стојановић (ДК "Студентски град")
3. "ГАЛАГАЛ", Злата Коцић (НБ "Стефан Првовенчани")
4. "ПРОХУЈА", Драган Лакићевић ("Партенон")
5. "КЊИЖЕВНА МИСАО МИЛАНА КАШАНИНА",
Јана Алексић (Институт за књижевност и уметност)

Фото Архива

ПЕСНИЧКА збирка Саше Радојчића, невеликог обима, али снажна и уверљива, на најбољи начин спаја лирско и рефлексивно, откривајући својим једноставним и сведеним стиховима, по ауторовом признању, наслеђено осећање за језик и унутрашњу самоћу, али и стечену позицију зналца дијалектике. Роман Драгана Стојановића, језички и композиционо, успешно изведен, бави се аутору блиским питањима злочина и казне; среће, која је у човековом животу мала, и несреће, која је честа и обухватна; те судбинске неминовности и слободне воље. Вешто користећи коментар приповедача да уведе хуморно-иронични отклон и реминисценције из светске књижевности (од Библије, преко антике, до Шекспира и Гетеа и даље до Црњанског), Стојановић приповеда о судбини појединца у вртлогу рата, али и злу као таквом, не пропуштајући да упозори да оно најбоље тек долази. Нижући звучна зрна стихови Злате Коцић надовезују се у својеврсни венац и распредају мотивско клупко галгала (круга, кола, точка, али и очију и откровења). Како већ насловом наговештава, у духу древних песничких традиција, Лакићевићева збирка испуњена је медитативним, помало сетним, стиховима о пролазности свега и настојању песника да ухвати трен у коме му се открива оно невидљиво. Студија Јане Алексић реактуализује књижевну мисао Милана Кашанина и расветљава његово место у историји српске књижевности.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

МИЛАН Р. СИМИЋ (Велика Плана)

1. "КРИТИЧКИ ОПИСИ: огледи о српској прози",

Фото Архива

Роман Д. Т. Станковића, у коме доминира приповедачко, много не заостаје ни оно што краси путописе, подразумева радозналог читаоца заинтересованог и за историју јер писац умешно уграђује и детаље као што је овај који се тиче наше прошлости. Коста има 21 годину, кадет је у краљевој гарди. Бекство. Коста први пут лети авионом, кратко задржавање у Грчкој, следећа станица Јерусалим, тако до Александријске луке... Пре одласка у бели свет, краљ и пратња, чекајући лет, спавају неколико ноћи у манастиру у близини аеродрома. Држава је у расулу, али манастирска звона изјутра не звоне да не пробуде младог краља! Све је јасно, и ако се слажемо са Кафком да је писање једна врсте молитве, признајемо. Роман "Замалек" више је него услишена пишчева молитва. Награду заслужују и романи С. Игњатовића, аутор кроз судбину главног јунака одговара на питање имамо ли праве животе; Ј. Аћина, писца који не сања и не измишља своје књижевне ликове, књижевни ликови сањали су и измислили њега; збирка прича Ђ. Писарева који зналачки презентује интертекстуални дијалог са највећим светским писцима и збирка огледа о српској прози М. Недића која садржи више критичких описа. Овом приликом издвајамо оглед о прозном делу Драгише Васића у оквиру новије српске књижевности. Прочитајте.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ВИКТОР ШКОРИЋ (Ново Милешево)

1. "СЕНТИМЕНТАЛНО ВАСПИТАЊЕ ЈУНАКА РОМАНА", Ђорђе Писарев ("Агора")
2."ХОСТЕЛ КАЛИФОРНИЈА", Звонка Газивода ("Геопоетика")
3. "НЕ МОГУ СВИ ДА УМРУ ЛЕТИ", Милан Тодоров ("Архипелаг")
4. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")
5. "ДАВИД ПРОТИВ ОТУЖНОГ ЗЛОДУХА", Предраг Марковић ("Соларис").

Фото Архива

СВЕОПШТЕ узев, књижевну 2020. годину обележила су, по мом скромном мишљењу, прозна дела. Тако истичем збирку приповедних есеја Ђорђа Писарева који у својој књизи студиозно промишља о поетичким постаментима јунака (билдунгс) романа, урањајући на тај, али и сопствени романескни свет. А када је већ реч о романескном свету, који се овога пута преплиће са збиљом, глас дајем књизи Предрага Марковића "Давид против Отужног Злодуха". Ова интимна хроника, како је названа, пример је добре употребе "проклетства биографије" у књижевности, без претенциозности и извештачености. С друге стране, књига Милана Тодорова "Не могу сви да умру лети" полази од дијаметрално супротног становишта - насупрот интими смешта детективску причу препуну (ауто)ироније, црног хумора и сарказма.

Као пример чистог романа окренутог поп-култури, али и са снажним духом модерности и индивидуалности истичем први роман Звонке Газиводе "Хостел Калифорнија". Напослетку, после овог релативно новог имена, глас дајем и Игору Маројевићу, чији роман-дневник "Остаци света" полази од интроспекције и потраге за својим идентитетом и окружењем. Тим речима и закључујем да је 2020. година код нас на књижевном пољу извршила у потпуности заокрет према унутрашњем свету писаца и књижевних дела.

Препоручујемо

Култура

0 1

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9.) : Вратиле се идеолошке скраме

12. 02. 2021. у 14:03

Култура

1 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8) : Песме по звуку пчела

11. 02. 2021. у 10:22

Култура

0 3

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7) : Рађање љубави упркос свему

10. 02. 2021. у 10:08

Култура

0 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6.) : Сложена слика тешких времена

09. 02. 2021. у 11:20

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5.) : Заноси и разочарања

08. 02. 2021. у 09:50

Култура

0 1

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (4.) : У потрази за добрим местом

07. 02. 2021. у 09:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације