КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5.) : Заноси и разочарања

В.Н.

08. 02. 2021. у 09:50

ПРОШЛА година нас је даривала ванредним романима, али и приповедачким књигама, песничким збиркама и књижевним студијама, истиче Д. Стојковић

КРИТИЧАРИ  БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5.) : Заноси и разочарања

Фото В.Н.

МИРОСЛАВ РАДОЊИЋ (Нови Сад)

1. МОЈА МАМА ЗНА ШТА СЕ ДЕШАВА У ГРАДОВИМА",

Радмила Петровић ("Енклава")
2. "ОВО ТЕЛО ЈЕ ХОТЕЛ", Мартина Кузмановић ("Енклава")
3. "СЕНТИМЕНТАЛНО ВАСПИТАВАЊЕ ЈУНАКА РОМАНА",
Ђорђе Писарев ("Агора")
4. "НЕ МОГУ СВИ ДА УМРУ ЛЕТИ", Милан Тодоров ("Архипелаг")
5. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

Фото Приватна архива

САМОСВОЈНА, иронична често огољена искрена према себи, али и другима, Петровићева не зазире да у својим песмама проговори не само о добром и ружном, него и о заносима и разочарањима. Поезија је то која нас мами да је ишчитавамо опет и поново, јер је сваки пут доживљавамо у њеној колосалној једноставности и непоновљивости. Сурова и опора у ретко спутаној једноставности поезија Кузмановићеве читаоца удара право у стомак. Искрено, неретко болноно и огољено те стога аутоиронично. Стихови су то којима верујете беспоговорно. Писарев у надасве живом дијалогу са знаменитим писцима, тачније одломцима из његових дела, својим коментарима и обавезним постскриптумима остварује својеврстан експеримент са јунацима романа, надограђујући их како личним ставом према методу стварања тако и према књижевном твораштву уопште. Тодоров исписује мемоарска казивања о "својој" породици, личностима и збивањима, у и око њих, благохуморно, а покадшто и цинично, не либећи се да попут доказаног афористичара, проговори о приликама и свету у којем јесмо. Мада местимично проткано благим хумором, али и љубављу, Маројевићев роман је дубоко потресно сведочанство о тек минулим временима, писано неострашћеним ауторским мајсторством највиших литерарних домета; Свакако припада самом врху наше савремена литературе на које се дуго чекало.

**************************

ДУШАН СТОЈКОВИЋ (Младеновац)

1. "ПОЛАЗЕЋИ ОД КРАЈА СВЕТА", Јовица Аћин ("Лагуна")
2. "ПРАВИ ЖИВОТ ГОСПОДИНА СТАЈНИЦА", Срба Игњатовић ("Пресинг")
3. "СЕНТИМЕНТАЛНО ВАСПИТАЊЕ ЈУНАКА РОМАНА", Ђорђе Писарев ("Агора")
4. "АРХИВОЋЕ", Надежда Пурић Јовановић ("Пресинг")
5. "ПУТЕВИ СРПСКЕ НАУКЕ О КЊИЖЕВНОСТИ", Јован Пејчић (СКЗ)

Фото Приватна архива

ПРОШЛА година нас је даривала ванредним романима, али и приповедачким књигама, песничким збиркама и књижевним студијама. Роман Ј. Аћина најсложеније је дело овог писца који је један од најтајанственијих које модерна српска књижевност има. Овај роман о сновима роман је какав је могао да напише Валтер Бенјамин да је, којим чудом романе писао. У фрагментима од којих се гради целина у роману С. Игњатовића показано је како проћердан живот јунака у рукама истинског мајстора писане речи постаје хуморна и иронична, местимице сатирична прича о томе како нас на крају живота дочека наше друго Ја. Ђ. Писарев је створио ниску прозних фрагмената у којима хуморно и (ауто)поетички води "разговор" са, пажљиво пробраним, фрагментима преузетим од великих писаца и твори један баш мали роман. У песмама Н. П. Јовановић, када се било шта спомене, споменуто се непрекидно листа на своје саставнице које не бришу своје прапостојање, ужлебљују се у своје сада и намигују времену које ће тек приспети. Као што је Растко Петровић разгртао тело у временима у којима су други наши песници, али и многи велики страни, од њега као од опасне аждаје бежали, и разгртао архаично, тако и наша песникиња и буквално леонује архаичним правременом и прапростором који крстаре слободно нашим сновима. Ј. Пејчић одавно пише књигу која би била историја српске књижевне историографије. "Путеви", у којима су поднети "извештаји" о најзначајнијим нашим књижевним историчарима, "увод" је у њу...

*************************

ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ (Косовска Митровица)

1. "ТЕКСТ ИЗА ТЕКСТА", Радивоје Микић (НБ "Стефан Првовенчани")

2. "ПОЛАЗЕЋИ ОД КРАЈА СВЕТА", Јовица Аћин ("Лагуна")
3. "ЗОРОЛОМАЦ", Саша Кнежевић (Народна библиотека Пале)
4. "СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ ТЕРЦИНЕ", Ненад Грујичић ("Бранково коло")
5. "ТРАЖЕЋИ АЛИБИ", Милојко Милићевић (Едиција "Сент")

Фото Приватна архива

Р. МИКИЋ даје занимљив осврт на неколико песника српске књижевности, полазећи од различитих тумачења поетике В. Попе и указује на суштинско значење и нов приступ поезији С. Зубановића, Т. Маринковића, М. Ц. Михаиловића, Д. Лакићевића, Ж. Недељковића и В. Вукашиновића. Ј. Аћин пред читаоцем отвара свет реалног живота који се повремено измешта у фиктивне димензије, као искорак из историјског времена. Писац читаочеву пажњу задржава оном врстом технике књижевног мајсторства у којој његови ликови свакодневницу савладавају метафоричним обрасцима традиционалне културе. Роман С. Кнежевића води читаоца у лавиринт балканских збивања где се укрштају судбине породица различитог културолошког миљеа, који кроз занимљиво вођену причу откривају и своју и судбину простора у којем егзистирају. Песничка збирка Н. Грујичића представља неку врсту карловачке лирске разгледнице у којој се нижу студенци Бранка Радичевића, крипте фрушкогорских манастира, немирни таласи Дунава, карловачки ветрови, али и "Бранково коло". У збирци песама М. Милићевића отварају се предели свакодневног живота у које аутор смешта лица, пределе и своју емоцију. Књига сведеног стиха и сведеног израза у којој нема коначног одговора пред тајном живота у којој доминирају слике родног краја, возова који одлазе и враћају се, мајке и оца који одлазе у тишини.

********************

ЧАСЛАВ НИКОЛИЋ (КРАГУЈЕВАЦ)

1. "ХЕРОЈИ", Милош Младеновић ("Бесна кобила")
2. "ЖИВОТ И ЈА СМО КВИТ!", Драган Бошковић (Културни центар Новог Сада)
3. "МЛЕКО", Дубравка Матовић (Библиотека "Ариље")
4. "АЗБУКА И УРНЕБЕС", Марко Миљковић, ("Кораци")
5. "ПАРИЗ, ТЕКСАС", Владан Кречковић ("Енклава")

Фото Приватна архива

ПРЕДСТАВЉАЈУЋИ живот једне породице у последња два века српске историје, М. Младеновић је у роману, као у вртоглавој игри, здружио архангелске таблице и херојске профиле, метафизику и егзистенцију, апокалиптичке и урбано-политичке садржаје. Вајберпанк песме Д. Бошковић пише у регистру дигиталног раја овог света, који онемогућава песничко самоисказивање, у коме поезија наизглед нема више шта да нађе и изрази, у коме она препознаје немогуће себе. Па управо на тој граници песништва, у апокалипси поетског, на месту где песма није, Бошковићева песма добија ултразвучно убрзање. Песничка књига о времену Д. Матовић обележена је перспективом иронијског вредновања себе, своје прошлости, простора свог живота, својих љубави, истина, снова, жеља, али и својих будућих дела. Миљковићева књига представља језички експеримент у коме слова азбуке, огледањем у самима себи, стварају серије речи, описа, сећања, игара, путоказа, малих прича. Овај асоцијативни азбучник је акустична анатомија српског језика, "ћарлијање ћирилице". У збирци песама В. Кречковић изоштрaва доживљај урбаног света, у коме све шетње личе на одласке, светла нису путокази, путује се линковима, а ограде, зидови и прозори само су витражи за кадрове отпада. Песме су тачке кроз које субјект улази у себе, проналази обрисе туђих живота, љубави "налик на велики прасак".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

ОДРЕКАО СЕ РУСИЈЕ, ОСТАВИЛА ГА НАЈЛЕПША ТЕНИСЕРКА СВЕТА! Пукао чувени тениски брак