КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3): Добро и зло у смутном времену

Са данашњим текстом објавили смо изборе 12 од укупно 60 чланова Великог жирија.

Фото В.Н.

СТОЈАН ЂОРЂИЋ (Београд):

1. "КРИТИЧКИ ОПИСИ", Марко Недић ("Академска књига")

2. "ПУТЕВИ СРПСКЕ НАУКЕ О КЊИЖЕВНОСТИ", Јован Пејчић (СКЗ)

3. "ДУГО ПУТОВАЊЕ У ТАБАНУ", Милан Мицић ("Агора")

4. "ПРАТЕЋИ ВОКАЛИ", Ласло Блашковић ("Архипелаг")

5. "ОСТАЦИ СВЕТА", Игор Маројевић ("Дерета")

Стојан Ђорђић

Више деценија М. Недић се успешно бави и књижевном критиком и књижевноисторијским истраживањима. Огледима о нашим познатим писцима, од Вука Караџића и народне књижевности до Киша и Павића, Недић открива магистралне токове и континуитете у еволутивним процесима српске прозе. Ј. Пејчић истражује историју историје српске књижевности, то јест, реконструише онај ток књижевно--историјског процеса у којем српска књижевност сазнаје и вреднује себе као целину, која постаје све моћнији чинилац њеног развоја и трајања у времену. Такав ауторов увид је прворазредни резултат у нашој савременој науци о националној књижевности. М. Мицић успева да обнови приповедање са наглашеним поетским елементима тако што прелази са традиционалних елемената и поступка на метафоричне и симболичке фигуре и схематизације и обликује нову слику света у знаку повишене уметничке сензибилности. Постмодернистичким репликама парадоксалних модернистичких мотива и конфабулацијама из савременог живота Л. Блашковић обликује уметничку интерпретацију чије се клатно креће између емотивне дистанце и гротеске. И. Маројевић обрађује најтрауматичнија историјска искуства масовног убијања људи у ратовима и логорима у 20. веку, чиме подиже своје списатељске амбиције на нови ниво, и при томе остаје привржен свом списатељском усредсређивању на проблем појединачне егзистенције.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

СЛАЂАНА ЈАЋИМОВИЋ (Београд)

1. "ТАМНА ПУЧИНА", Драган Стојановић (Дом културе "Студентски град")

2. "О СВЕТЛОСТИ СТАРИЈОЈ ОД НЕСРЕЋЕ", Александар Јовановић (Институт за књижевност и уметност)

3. "СРПСКА КУЛТУРА У 18. И 19. ВЕКУ", Петар Пијановић (Матица српска)

4. "АНДРИЋ И ЈАДРАН", Светлана Шеатовић (Андрићев институт)

5. "РОМАН ПРОТИВ РОМАНА", Радивоје Микић ("Албатрос плус")

Слађана Јаћимовић

Суочавајући деловање добра и зла у смутном току историје, Драган Стојановић је у роману "Тамна пучина" обликовао узбудљиву, сложену и вишеслојну причу у којој се преиспитивање историје укршта са вером у уметност. У књизи Александра Јовановића "О светлости старијој од несреће - есеји о српској поезији и култури" сабрани су есеји и књижевнокритичке студије о поезији и култури, а ова књига представља драгоцен допринос дубљем разумевању и тумачењу највећих српских песника прошлог и овог века. Студија "Српска култура у 18. и 19. веку" Петра Пијановића, која је природан наставак ауторових претходних истраживања, озбиљно је и разгранато промишљање разнородних видова српске културе у овом бурном и прекретничком периоду. Светлана Шеатовића у студији "Андрић и Јадран" релативизује устаљену рецепцију Андрића као писца Босне, те стављајући тежиште на медитерански комплекс, показује како уз нову перспективу и другачији интерпретативни приступ опус великог писца нуди додатне могућности за нова читања и разумевања. Тумачећи поетику прозе Радована Белог Марковића, Радивоје Микић у студији "Роман против романа" Марковићеве романе посматра као радикалан и доследно изведен књижевни експеримент, у којем се овај књижевни жанр "разроманио" и успоставио изван читалачког хоризонта очекивања.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЈАСМИНА ТОНИЋ (Београд)

1. "КЊИГА НЕСТАЈАЊА", Ана Ристовић ("Архипелаг")

2. "ТАМНА ПУЧИНА", Драган Стојановић (Дом културе "Студентски град")

3. "ЂУЛИЋИ И УВЕОЦИ", Никола Живановић ("Пресинг")

4. "МУТНИ НАГОВЕШТАЈ КИШЕ", Јелена Ленголд ("Архипелаг")

5. "ТЕКСТ ИЗА ТЕКСТА", Радивоје Микић (НБ "Стефан Првовенчани")

Јасмина Тонић

Прозна и есејистичка "Књига нестајања" Ане Ристовић јединствена је, несвакидашња и својеврсна лирска енциклопедија предмета који су нестали из нашег искуства. "Тамна пучина" Драгана Стојановића изузетно је приповедачко остварење о историји једне београдске грађанске породице и њеног главног јунака преко чије судбине се ломе несрећне околности једног доба. Провокативност и поетска особеност песама "Ђулићи и увеоци" Николе Живановића, засноване на парадоксу, укрштању лирског и емпиријског и различитих временских равни, читаоцу нуди једну другачију и необичну слику песникове и наше стварности. Песничка књига "Мутни наговештај кише" Јелене Ленголд јединствена је збирка песама лирске свакодневице једног истинског и дубоко проживљеног песничког света. У књизи "Текст иза текста", кроз огледе о поезији истакнутих српских савремених песника, Радивоје Микић зналачки и прецизно разматра и осветљава најважније поетске равни њиховог стваралаштва.

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

МИЛАН АНЂЕЛКОВИЋ (Београд)

1. "ТАМНА ПУЧИНА", Драган Стојановић (Дом културе "Студентски град")

2. "ГАЛГАЛ", Злата Коцић (НБ "Стефан Првовенчани")

3. "ТО МОРА ДА САМ ТАКОЂЕ ЈА", Саша Радојчић ("Архипелаг")

4. "ТЕКСТ ИЗА ТЕКСТА", Радивоје Микић (НБ "Стефан Првовенчани")

5. "ЗНАЦИ РАСПОЗНАВАЊА", Драган Хамовић (Catena mundi, Институт за књижевност и уметност)

Милан Анђелковић

Премда нам савременост другачије заповеда, ваљало би да у данима када се о књигама говори поменемо Бранимира Шћепановића, Ива Тартаљу, Милутина Петровића - људе којима дугујемо, а који су тихо отишли са овога света. О књигама, међутим, могло би се говорити као о живим гласовима културе: Д. Стојановић написао је роман који открива јунака у незахвалном положају, у свету који се мења по законима историје, док дубљи слојеви дела скривају метафизичку зебњу. З. Коцић препознатљивим поетским гласом открила је још један простор душе - у речи што је и ковитлац и откривење, а С. Радојчић показао "осећање за језик и за унутрашњу самоћу", мисаони дијалог и много тога још. Да су у поезији једног језика све тајне народа и да језик, културу и значај традиције можемо сагледати тек из поновних читања и тумачења, и какво је тумачење које нам то омогућава види се у књизи Р. Микића. Као што се у есејима Д. Хамовића виде научно утемељена преиспитивања која су не само путоказ за саморазумевање српске књижевности већ и прилози њеном очувању.

Препоручујемо

Култура

0 4

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (2): Домети српских прозаиста

05. 02. 2021. у 10:09

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1) : Заноси младости у сећању

04. 02. 2021. у 10:30

Култура

0 1

ОД СУТРА ГЛАСАЊЕ ЗА"МЕШУ": Почиње надметање за престижну награду за књигу године коју 33. пут додељују "Вечерње новости"

03. 02. 2021. у 10:08

Култура

0 1

ШЕЗДЕСЕТ КРИТИЧАРА БИРА КЊИГУ ГОДИНЕ: Гласови чланова нашег Великог жирија од 5. фебруара

08. 01. 2021. у 10:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације