ИНТЕРВЈУ Паулина Манов: То зрно уметности које нам се догоди

ПАУЛИНА Манов некада је похађала музичку школу и свирала обоу. Љубав према глуми превагнула је, али је глумећи описала пун круг, и у актуелној серији "Нек иде живот" засвирала саксофон.

Фото Небојша Бабић

- Од глуме никада нисам очекивала црвени тепих, гламур, велику популарност, новац и славу, већ напоран рад и зрно уметности које нам се некада догоди. Свет глуме оправдао је моја очекивања и очарао ме добрим причама и ликовима чије сам животе као глумица живела на сцени. Има чари и у ишчекивању нових написаних или још ненаписаних улога - каже Паулина Манов за "ТВ Новости".

Паулина је дипломирала на Факултету драмских уметности 1999. године, и потом играла у готово свим београдским позориштима. Глумила је у серијама "Лифт", "Кафаница близу СИС-а", "Само вечерас", "Цват липе на Балкану", "Комшије", "Синђелићи", као и филмовима "Апсолутних сто", "Бумеранг", "Небо изнад нас", "Ајвар"... Гледамо је на ТВ Пинк у ситкому "Нек иде живот" из 2019. године, а прошле године је риђу косу офарбала у црно и снимила филм "Тома" и серију "Камионџије д.о.о".

* Због улоге у филму "Тома" пристали сте на изглед црнке, мршавије за два конфекцијска броја. Рекли сте да сада имате утисак као да крећете испочетка?

- Прво, вратила сам се у свој девојачки конфекцијски број и променила боју косе, баш као и на почетку каријере, када сам се офарбала у црвено и добила улогу Тање Риђе у представи "Кући", Атељеа 212. Други разлог је тај што сам направила велику глумачку паузу. Родитељство тражи целог човека, а деца се формирају као личности до шесте-седме године. Улога мајке је у том узрасту пресудна и ја нисам желела то да пропустим. Моја деца су сада већ довољно велика да могу у потпуности да се посветим послу.

* У биографској драми о Томи Здравковићу тумачите лик Љиљане, супруге Томиног лекара. Како сте доживели њену, а како емотивну причу о славном музичару?

- Мислим да сам добила одлично написану улогу. Већ на прво читање ми се учинило да познајем ту особу. Мислим да ће се многе жене препознати у лику Љиљане, али ће и многи мушкарци препознати мајке, сестре, девојке. Сама прича о Томи написана је изузетно емотивно, какав је Тома и сам био. Али ми који смо читали сценарио знамо само кроки. Шта ће се десити у филму, знају једино аутори.

Фото Александар Кујучев

* "Све што оста од живота, ја бих дао за Љиљану", певао је Тома, а за шта или за кога бисте ви "дали живот"?

- Кажу да је жена на порођају најближа смрти. Ако сте на порођају спремни да дате свој живот да би сте родили дете, онда ћете извесно и остатак живота провести у спремности да жртвујете себе зарад живота своје деце. Наша деца остају иза нас, а ми настављамо да живимо кроз њих.

* Дипломирали сте комадом "Господин Фока", по тексту Гордана Михића. По чему памтите Михића и прво извођење представе?

- Господина Гордана Михића памтим по букету који ми је послао. Био је спречен да гледа премијеру на ФДУ, али то га није спречило да буде џентлмен. Премијеру памтим по треми јер је у главну улогу ускочио Даниел Сич и толико убрзао представу да сам једва успевала да га стигнем. Памтим је и по огромном аплаузу на крају, који као да нам је најавио да ћемо представу играти 10 година, и по журци која је уследила.

* Летос сте "удахнули живот" још једном Михићевом тексту и снимили серију "Камионџије д.о.о", коју смо гледали на РТС. Како је било играти са некадашњим колегама из Атељеа 212?

- На почетку каријере сам највише играла у Атељеу, па су ми колеге из Атељеа попут примарне породице. На верност Београдском драмском позоришту заклела сам се 2008, али у Атељеу се увек осећам као код куће, тако да ми је атељеовска атмосфера на снимању изузетно пријала. Тихомир Станић и Бане Зеремски су из Атељеа, Ненад Јездић је у Југословенском драмском позоришту, али је стари "атељеовац", а Јелена Ступљанин је била члан Атељеа пре него што је отишла у Америку. У паузама снимања било је веома узбудљиво присећати се анегдота и прича из прошлости. Имала сам осећај као да смо на екскурзији. Напорно смо радили, али имали смо сјајну атмосферу на сету, што се и види у резултату.

* У новим "Камионџијама" упознали сте нас са светом у коме су породица, пријатељсво, љубав, поштење, истина и сличне вредности на цени. Шта је са тим правим вредностима данас?

- Тих вредности се данас сећамо са носталгијом и сетом. Чини ми се да све што сте побројали припада давно прошлом времену и да наша серија припада жанру бајки. Међутим, рекла бих да управо те вредности људима недостају. Публици се допало то што је серија аутентична, што није имитација страних жанрова, већ наставља традицију серија наше телевизијске школе. Из коментара гледалаца схватам да се указала потреба за оваквом породичном серијом. Највећа предност "Камионџија" јесу живи ликови, они какве сваки дан срећемо на улици, са којима су се гледаоци поистоветили, и које су самим тим и заволели. Питали смо се у једном тренутку какав је рејтиг серије, а онда је Тика рекао: "На пијаци ме сви зову Жића. Ето, какав је рејтинг".

* Већ сте тумачили улогу мајке у представама и серијама попут "Пет", "Јутро ће променити све" и "Синђелићи". Да ли је већи изазов бити мајка Ђузи Стојиљковићу или бити Дара која има петоро деце?

- Сећање на Ђузу буди ми носталгију. Много нам недостају Ђуза, Гага и Милена, Глоги, Пера Краљ... То су незамењиви глумци, непоновљиве личности. Ђузи сам била мама у представи "Звер на месецу", у мом БДП. Још га се сећам како, попут петогодишњег дечака, скакуће на сцени. Дара је мајка петоро деце, што је само по себи изазов, али једна рола је позоришна, друга је телевизијска и не граде се истим глумачким средствима. Моја Дара је родила петоро деце, а моја Сета је усвојила једног дечака, јер није могла да роди. Сећам се да сам била трудна када смо представу "Звер на месецу" снимали за телевизијску архиву. Трудна сам играла жену која не може да има деце. То ми је најтеже одиграна представа. Након тога сам решила да не излазим на сцену док се не вратим са породиљског боловања.

Фото РТС

* Рекли сте да у Србији има много невидљивих Дара. Какве су те наше Даре, које брину о деци, мужу и свима осталима? Зашто их не (пре)познајемо?

- Препознајемо их. Проблем је што их нема у драмској литератури и у сценаријима. Њихови животи су и тешки и лепи, и једноставни и страшно компликовани. Тешко их је донети на сцену и сценаристи се ретко одлучују за такве ликове. Женски ликови у нашим филмовима и серијама углавном су у функцији мушких ликова. Оне су жене, девојке или љубавнице главних ликова. То је велика штета, јер мислим да би људи волели да виде приче наших Дара, њихову муку и срећу, чежњу и радост.

* Гледамо вас и у серији "Нек иде живот", редитеља Слободана Шуљагића, у којој глумите несхваћену уметницу Силвану.

- Тај ситком је снимљен претпрошле године. Први емитер је била телевизија Суперстар, али прави судар са публиком је увек на каналу са националном фреквенцијом. Гледаоци веома добро реагују на серију, не само зато што је ситком био дефицитаран у последњих неколико година, већ зато што је реч о заиста доброј комедији. Лик Силване је потпуна супротност Дари из "Камионџија", тако да сам веома задовољна што гледаоци могу да ме виде и у потпуно другачијем издању, и физички и карактерно.

Фото Промо

* Занимљиво је да је ваш супруг Владимир Ђурђевић писао сценарио. Да ли сте препознали неке детаље из вашег живота?

- Наравно. Он то стално ради, јер му је то у опису посла. Рецимо, лик Синише (Милан Ковачевић) градио је по свом другару који је обућар и глумац у аматерском позоришту, и који се чак појавио у нашој серији у једној мањој улози. Главни лик у серији, кога игра Миодраг Фишековић, зове се Љубиша Савковић, као Владимиров друг из младости. Почела сам да учим саксофон неколико месеци пре почетка снимања, а онда је Владимир написао да у једној епизоди Силвана свира саксофон. Осим што сам морала напорно да учим текст, морала сам и да вежбам саксофон. Годину дана касније, дошле су "Камионџије". На снимању смо имали слободу да у неким сценама интервенишемо на сценарију, да кажемо нешто своје, тако да сам мужу тада мало узвратила. Гледајући "Камионџије" препознао је себе у неким мојим репликама.

* Када вам се догоди да кажете "Ма, нек иде живот"?

- Кад видим у излогу скуп комад гардеробе који ми се допадне.

Препоручујемо

Култура

0 3

ИНТЕРВЈУ Тамара Драгичевић: Можда ће ми Силвана бити улога живота

23. 01. 2021. у 10:38

Култура

1 5

СТИЖЕ РЕКОРДНИХ 45 СЕРИЈА: Домаћа продукција припрема бројне ТВ пројекте за 2021. годину

15. 01. 2021. у 10:38

Познати

1 1

КРЕЋУ "КЛАН" И "КАМИОНЏИЈЕ": Премијере домаћих серија за испраћај старе и дочек нове године

26. 12. 2020. у 10:30

Култура

0 0

ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ ЈЕ У СВИМА НАМА ГЛУМЦИМА: Радомир Раде Николић о пројектима, "Тома" и "Време зла", у којима има значајне улоге

09. 11. 2020. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације