НА питање где су границе уметничке слободе, одговор је једноставан: тамо где почиње и завршава се добра књига. Укратко: ако је Светислав Басара написао незабораван роман, који ће остати беочуг у историји српске књижевности, онда не само да му је све опроштено, него је у таквом роману и то управо тако морало бити. Ако, пак, није, онда ће му пресудити сам роман, сурово и немилосрдно - и у томе не треба било ко да му помаже.
Tako jeste, ako je roman-delo dobro, to će ostati i sve je, onda, opravdano. Ako je sve samo egzibicija radi egzibicija bez toliko kopči između, onda je sve uzalud. Međutim, da li će imati neko ko će to znati da ''pročita''?
Коментари (3)