ИН МЕМОРИАМ - ФАСЦИНАЦИЈА ПОП КУЛТУРОМ: Љубомир Шимунић (1942-2021)

У ВРЕМЕНУ великих недаћа и преиспитивања стигла је тужна вест о одласку Љубомира Шимунића, јединственог ликовног и филмског уметника.

Фото приватна архива

Иако је Шимунић углавном био ван фокуса главних културних токова, свака његова акција остављала је посебан ефекат.

Шимунић је почео да се бави фотографијом средином седамдесетих, паралелно са филмом (Pression, "Gerdy, злочеста вештица", Summer Dreams), радећи фото-апаратом "полароид СX-70" који је први користио у Београду. Ворхоловски штимунг тих полароида, углавном еротског карактера, он је прикупљао у црне свилене албуме, а тај први опус носио је назив "Свилена времена".

Током осамдесетих година прошлог века Шимунићеве серије фотографија објављиване у часопису "Изглед" или обједињене у серије фотографија које су имале наративни оквир оличен у називу појединих изложби, сведочиле су о декаденцији презрелог социјализма.

Рад са дигиталном технологијом променио је карактер Шимунићевих фотографија и у том периоду, почев од 2000. године, настају циклуси "Потрага за ногама фризерке Наде", али и серије фотографија посвећене великанима филмске уметности - Алфреду Хичкоку и Микеланђелу Антонионију.

Фото МСУБ

Филмови Љубомира Шимунића (поготово Pression и "Gerdy, злочеста вештица") највећа су демонстрација скопофиличне снаге у српској кинематографији. То је вртоглави пролазак кроз призоре који заслепљују количином информација, дезоријентишу и потпуно хипнотишу.

Без јасног реза, слике се претапају у вишеструке експозиције и пулсирајући таложе се једна на другу творећи палимпсест новог доба. Ритам тих слика које несумњиво припадају поджанру мета филма додатно је потцртан фанк музиком.

Те слике преузимане су из телевизијског програма, холивудских филмова или су настајале као ауторске еротске минијатуре. Таквим приступом Шимунић се надовезује на принцип апропријације који је у домену експерименталног филма афирмисао Брус Конер. Инспирацију у Конеровом филмском поступку у српском филму, поред Шимунића, пронашли су и Душан Макавејев и Лазар Стојановић.

Разазнавање елемената од којих су састављени његови филмови, пре свега, открива несумњиву Шимунићеву наклоност према воајеристичкој еротици. Својеврсну посвету Шимунићевом раду и односу према еротском исказао је Милутин Петровић у филму "Петља" (2015).

Пажљивији увид у Шимунићеве радове детектује и фасцинацију популарном културом и урбаном свакодневицом. Дугачке ноћне вожње по градским улицама осветљеним неоном помешане са вртоглавом сменом филмских призора, на пример, од филма Pression чине дело блиско учинку психоделије, која у овом случају подједнако производи чулна и интелектуална задовољства. Шимунићеви филмови из седамдесетих година прошлог века привлаче пажњу у контексту презентације источноевропске психоделичне уметности, која интригира креаторе уметничких фестивала широм света. На трећем фестивалу мета филма Шимунићу је додељена награда "Бранко Вучићевић".

Фото МСУБ

И на крају, подједнако важно, Шимунић је све који су га познавали пленио људским квалитетима; благим карактером и осећањем племенитог пријатељства које је ширио с великом лакоћом. Током свог целокупног рада Шимунић је био индиферентан према уметничком естаблишменту. Скоро невидљив и слободан, Шимунић је комбинујући андерграунд став и опсесију Холивудом креирао остварења неодољивог ероса.

Он који га знају заувек ће памтити Љубомира Шимунића и веровати да ће једног дана он постати део овдашњег уметничког канона. За оне љубитеље ликовне и филмске уметности који га не знају дело Љубомира Шимунића биће велико откриће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације