Култура

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Дубине и пространства тумачења - Светлана Шеатовић, У залеђу Средоземља, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2019.

Слађана Илић

12. 01. 2021. у 17:22

Научна студија Светлане Шеатовић "У залеђу Средоземља" даје врло специфичну визуру српске књижевности која је настајала услед искуства рођења или боравка стваралаца на мору или пак у његовом залеђу.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Дубине и пространства тумачења - Светлана Шеатовић, У залеђу Средоземља, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2019.

Ту чежњу за морем ауторка види као сложену културолошку, поетичку, геоисторијску, али и геофилозофску чињеницу. Медитеранску оријентацију у нашој књижевности и култури, особито савременој, она нужно повезује и са геополитиком, односно са актуелним друштвено-политичким, па и културним, кретањима у Европи и свету, и у вези с тим, логично, бави се статусом нашег националног идентитета који је изграђиван на рубовима - у залеђу и на морским обалама. Но, како ауторка увиђа, та - специфична чежња - карактеристична je и за наше ствараоце континенталног порекла. Свеукупност и комплексност те чежње, сматра она, припада садржајима дубље свести нашег наслеђа, у којој је то ревитализација идеје о византијском културном кругу који је био основа средњовековне књижевности, али и свест о његовој обнови...

Потврду за то она налази у неким делима Милутина Бојића, Станислава Винавера, Јована Христића, Ивана В. Лалића, Љубомира Симовића, Матије Бећковића, Миодрага Павловића, Васка Попе и других.

Ауторка сматра да се након објављивања "Србљака" 1970. године у српској књижевности активира нови ток ревитализације византијског наслеђа као облика неовизантизма кроз поезију и прозу Милорада Павића, особито у збирци "Коњи Светог Марка".

Она уочава да је у Италији, у последњим деценијама, развој геофилозофије Европе и Медитерана један вид опозита глобализму и атлантизму и сматра да ту врсту опозита представља и стваралаштво наших савремених писаца - Владимира Пиштала, Гордане Ћирјанић и Николе Маловића.

У студијама које чине ову књигу ауторка маркира разнородне двојности Медитерана и начина на који се он доживљава готово у делима свих стваралаца који су у њој заступљени. Један од упечатљивих примера за то налазимо у тексту "Његошева слика Италије и Латина". У њему разликујемо Његоша - аутора "Горског вијенца", дела које, по ауторкином сматрању, садржи слику створену највероватније у функцији народних стереотипа о Латинима (оличеног у доживљају војводе Драшка у Млецима), али и аутора песама "Три дана у Тријесту" и "Полазак Помпеја", дакле и Његоша путника и његов живописан, узбудљив и леп медитерански хоризонт с којим се, осим у наведеним песмама, упознајемо и из његове преписке или пак кроз визуру Љубомира Ненадовића.

Двојност, али превладана, присутна је и у Костићевој поезији. Док је у песми "Јадрански Прометеј" критикована сеча далматинских шума од којих је саграђен темељ барокне цркве Santa Maria della Salute, као и потпора већег дела Венеције, у најлепшој песми српског романтизма која носи назив те барокне лепотице, осећај родољубља превладан је естетским, религијским, али и најдубљим емотивним, интимним доживљајем.

Ауторка образлаже двојност између мора и "сјеновите стране", између сфере светла и мрака у Десничином роману "Прољећа Ивана Галеба", за који истиче, како би отклонила превиде ранијих тумача, да оно јесте дело Далмације и Медитерана.

У студији "Јован Дучић на међи Херцеговине и мора" уочавамо да је баш у тој међи један од највећих српских песника 20. века видео синтетички потенцијал који је, одређен и самим местом рођења и детињством, реализовао у својој поезији, а због чега је, како ауторка књиге сматра, наш први прави медитерански песник.

Осим зналцима књижевности, књига Светлане Шеатовић "У залеђу Средоземља" сигурно да би била занимљива и проучаваоцима других хуманистичких наука, особито социолозима, психолозима и антрополозима, па и политиколозима, зато што отвара многа важна питања која излазе из оквира књижевности, а тичу се и актуелног тренутка - овог у којем живимо. Нека од њих могла би бити - да ли је стереотип Десничино наглашавање да је Далмацији дано море као благодет, док у залеђу остаје крш, непросвећеност, тврд и сиров пејзаж који не развија осећања; колико је поуздано Цвијићево истицање заосталости залеђа и отворености људи у приморским градовима "нарочито са далматинског приморја". Такође су инспиративна питања колико су Млеци и Латинке, или пак други странци, само део контекстуализације у народној поезији и колико је порекло тог контекста наше устаљено предубеђење о појединим народима или пак колико су други народи склони предубеђењу о нама; колико су међу њима књижевни проучаваоци склони предубеђењу у тумачењу дела наших најбољих књижевника - на пример Милорада Павића - грађанина света, Византинца.

Књига Светлане Шеатовић отвара велико и густо поље - као море.

29. 12. 2020. у 16:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 7

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17