Култура

САЊАМ ДА ДОБИЈАМ ЗЛАТНИ ГЛОБУС: Биљана Чекић (13) из села Срефлије, јунакиња филма "Дара из Јасеновца"

Петар КАРАНОВИЋ

01. 01. 2021. у 14:00

ЖИВОТ Биљане Чекић, тринаестогодишње девојчице из села Срефлије код Козарске Дубице, почео је да личи на холивудски сценарио када је пре годину и по дана добила насловну улогу у филму "Дара из Јасеновца", Предрага Гаге Антонијевића.

САЊАМ ДА ДОБИЈАМ ЗЛАТНИ ГЛОБУС: Биљана Чекић (13) из села Срефлије, јунакиња филма Дара из Јасеновца

Биљана је изабрана да игра главну јунакињу после кастинга организованог у њеној школи "Вук Караџић". Била је најбоља међу стотинама деце, а од глумачког искуства пре тога, како истиче, за "Новости", имала је само учешће на школским приредбама.

Последњих месец дана, Холивуд је за малу, изузетно даровиту тинејџерку из Републике Српске, постао реалност - "Дара из Јасеновца" је први српски филм који је ушао у конкуренцију за награду Златни глобус у свим категоријама, што значи да ће се за ову престижну награду, уз глумачке звезде светског формата, такмичити и Биљана.

Причу о усташким злочинима над српском децом очекује и такмичење за Оскар, а од јануара 2021. "Дара" почиње да се приказује по америчким биоскопима у дистрибуцији велике компаније "101 Студиос".

- Много се радујем успеху нашег филма, и једва чекам да га видим у биоскопу. Нисам могла ни да сањам шта ће се све догађати, зато сам врло узбуђена и можда мало имам трему. Много бих волела да идем у Америку, у Лос Анђелес, да представим "Дару из Јасеновца" и да чујем шта каже америчка публика, а надам се да ће освојити и награде. Али, пре свега, важна ми је премијера овде, у Републици Српској, мислим да бих ту имала већу трему него у Америци - каже Биљана, која је прве похвале за своју глумачку игру добила још током снимања, и то од професионалних глумаца.

Како је описао Марко Јанкетић, који у филму игра усташког официра Макса Лубурића, ова сјајна девојчица поседује изузетан дар који се заснива на инстинктивном, готово "животињском" осећају за глуму.

- Пресрећна сам због комплимената које сам добила, и захвална сам свима који су ми упутили честитке и лепе речи. Никада нисам очекивала такав успех, с обзиром на то да је ово мој први филм и прва главна улога, и било би мало ако кажем да сам одушевљена. Сањам да шетам црвеним тепихом и да добијам Златни глобус, али нећу бити тужна ако се мој сан не оствари.

Себе у будућности, како нам открива, Биљана види као глумицу.

- Одлучила сам да глума буде моја професија, из једноставног разлога што ми је било презанимљиво током снимања "Даре из Јасеновца". Тај глумачки начин живота, дружења, рада, све ме је то одушевило и заувек ће ми остати у најлепшем сећању. Од свих сам имала подршку, дружила сам се са свима, највише са децом глумцима, и са свима сам остала у контакту, па често разговарамо телефоном.

На наше питање колико је за њу, ипак, било тешко да доживи лик десетогодишње Даре којој усташе убијају мајку и старијег брата, и да се избори са тако болном причом каква је Јасеновац, Биљана каже да је било тренутака када се плашила.

- Те сцене усташа у црним униформама када пуцају, муче и убијају људе и децу у логору су престрашне, као и сценографија у којој смо снимали. Знаш да се то не догађа стварно, али се ипак бојиш, јер се сетиш да су се ти злочини над нашим народом заиста десили, и да су усташе свашта радиле људима. Дара је у логору остала сама са млађим братом који је још беба, и то није било лако да се игра.

Своју јунакињу, како истиче, Биљана види као веома храбру и јаку девојчицу, која у тој страхоти Јасеновца мора да се бори за братовљев и свој живот.

- Мени је можда најтеже било да одглумим сцену када свог малог брата држим у наручју и говорим му да га волим. То је за мене веома емотивно, зато што бих и ја у животу све учинила за своје најмилије, и у томе је сличност између Даре и мене.

Биљана живи са оцем, братом, сестром и баком, и јако је везана за своју породицу, која јој је, како нам открива, дала и највећу подршку за овај филм.

- Иако носим прелепа сећања са снимања, а она су трајала готово три месеца, много ми је недостајала моја породица и била сам пресрећна кад сам се вратила. Мислим да је за сваког човека најважнија његова породица, тај осећај сигурности и топлине који нам уливају наши најмилији - каже Биљана, истичући да за своје вршњаке на крају ове године има исту поруку.

- Свим девојчицама и дечацима у свету у Новој 2021. желим, пре свега, да буду здрави, срећни, и да им се остваре њихове жеље.

ПРАБАКА БИЛА У ЛОГОРУ

О УСТАШКИМ логорима Биљана Чекић је најпре сазнавала у својој породици.

- Моја прабака је била у Јасеновцу, али је успела да преживи, и о томе се понекад причало у нашој кући. Учили смо и у школи нешто о тим догађајима, али нисам знала како су изгледали ти логори, шта су усташе све радиле људима и деци, како су се организовали злочини, мучења и депортације. Све сам то сазнала тек када сам дошла на снимање "Даре из Јасеновца" и стала пред камеру. Престрашно је, и свет мора да сазна ту истину - истиче Биљана.